To je uprkos ekonomskoj krizi više za oko 400 miliona evra u devizama i za oko tri milijarde u dinarima, nego u isto vreme prošle godine, ali i dalje je prisutno nepoverenje u domaću valutu.
Rast štednje u Srbiji ukazuje na to da su građani zadržali poverenje u domaći bankarski sistem, ali neki domaći analitičari procenjuju da građani i dalje polovinu svoje štednje drže "u slamaricama".
Istraživanje Agencije za tržišna istraživanja IMAS internešenal za Erste banku, rađeno polovinom oktobra ove godine, ukazalo je na porazan podatak da tek 18 odsto građana Srbije štedi u bankama, dok običaj da novac čuva u "slamaricama" ima 55 odsto građana, a 27 odsto njih uopšte nema štednju.
Uzroke nepoverenja jednog dela građana u finansijske institucije treba tražiti u dešavanjima devedesetih godina prošlog veka, kada nisu mogli da podignu svoju štednju u bankama, pa čak ni posle 15. maja 2002. godine, kada je srpski dinar ponovo postao konvertibilan, prvi put posle 1946. godine, iako tu štednju država postepeno isplaćuje u obveznicama do 2016.godine.
Pošto na Svetski dan štednje i u Nedelji štednje koja sledi, banke u Srbiji imaju običaj da se "utrkuju" koja će veću kamatu da da i to najviše na oročene devize, Narodna banka Srbije, poštujući princip konkurencije u bankarskom sektoru, upozorila je te finansijske institucije da privlačenje štednje u ovom periodu preko neodmerenog povećanja kamatnih stopa ne bi trebalo da se pretvori u nerazumnu utakmicu.
Iako se ne može predvideti koja će štednja biti isplativija u kratkom roku, analize NBS pokazuju da je dugoročno posmatrano isplativije štedeti u dinarima nego u devizama, iako je porez na kamatu, kao kapitalnu dobit, od 1. oktobra povećan sa 10 na 15 odsto.
Ako se posmatra period od 2001. godine, dinarska štednja povećana je 12 puta - sa 1,558 milijardi dinara (26 miliona evra) na oko 18 milijardi dinara, dok je devizna štednja uvećana gotovo 26 puta na današnjih oko 7,9 milijardi evra.
Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 29 zemalja u Milanu, koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije, a na tom skupu
osnovan je i Međunarodni institut za štednju koji danas okuplja više od 940 banka i štedionica širom sveta.
(Tanjug, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
Rast štednje u Srbiji ukazuje na to da su građani zadržali poverenje u domaći bankarski sistem, ali neki domaći analitičari procenjuju da građani i dalje polovinu svoje štednje drže "u slamaricama".
Istraživanje Agencije za tržišna istraživanja IMAS internešenal za Erste banku, rađeno polovinom oktobra ove godine, ukazalo je na porazan podatak da tek 18 odsto građana Srbije štedi u bankama, dok običaj da novac čuva u "slamaricama" ima 55 odsto građana, a 27 odsto njih uopšte nema štednju.
Uzroke nepoverenja jednog dela građana u finansijske institucije treba tražiti u dešavanjima devedesetih godina prošlog veka, kada nisu mogli da podignu svoju štednju u bankama, pa čak ni posle 15. maja 2002. godine, kada je srpski dinar ponovo postao konvertibilan, prvi put posle 1946. godine, iako tu štednju država postepeno isplaćuje u obveznicama do 2016.godine.
Pošto na Svetski dan štednje i u Nedelji štednje koja sledi, banke u Srbiji imaju običaj da se "utrkuju" koja će veću kamatu da da i to najviše na oročene devize, Narodna banka Srbije, poštujući princip konkurencije u bankarskom sektoru, upozorila je te finansijske institucije da privlačenje štednje u ovom periodu preko neodmerenog povećanja kamatnih stopa ne bi trebalo da se pretvori u nerazumnu utakmicu.
Iako se ne može predvideti koja će štednja biti isplativija u kratkom roku, analize NBS pokazuju da je dugoročno posmatrano isplativije štedeti u dinarima nego u devizama, iako je porez na kamatu, kao kapitalnu dobit, od 1. oktobra povećan sa 10 na 15 odsto.
Ako se posmatra period od 2001. godine, dinarska štednja povećana je 12 puta - sa 1,558 milijardi dinara (26 miliona evra) na oko 18 milijardi dinara, dok je devizna štednja uvećana gotovo 26 puta na današnjih oko 7,9 milijardi evra.
Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 29 zemalja u Milanu, koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije, a na tom skupu
osnovan je i Međunarodni institut za štednju koji danas okuplja više od 940 banka i štedionica širom sveta.
(Tanjug, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.