Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća sa 10,75 na 10,95 odsto, kako bi smanjio pritisak na rast inflacije.
Povećanjem stepena restriktivnosti monetarna politika reaguje na pojačane inflatorne pritiske i sprečavanje prenosa efekata poskupljenja, pre svega hrane, na druge cene, saopštila je centralna banka.
Viša referentna kamatna stopa, uz druge, već preduzete, mere Narodne banke, treba da doprinese padu međugodišnje inflacije u narednoj godini i njenom povratku u granice cilja do kraja 2013. godine.
Povećanjem referentne stope povećava se i cena dinara, odnosno poskupljuju krediti u domaćoj valuti, jer se referentna stopa posredno nalazi u kalkulaciji cene kredita.
S druge strane, veća referentna kamatna stopa znači i da NBS više plaća bankama da bi na dve nedelje preuzele njene hartije od vrednosti. Povećanjem atraktivnosti tih hartija u dinarima izvlači se "višak" domaće valute sa tržišta i održava njena vrednost prema evru (koji banke prodaju da bi kupile hartije za dinare).
Međugodišnja inflacija nastavlja da raste u skladu s projekcijom Narodne banke i njeno kretanje je i dalje iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Na rast inflacije, ocenio je Izvršni odbor, u najvećoj meri utiče povećanje cena hrane izazvano lošom poljoprivrednom godinom, čiji će se efekti iscrpeti s novom poljoprivrednom sezonom, a zatim povećanje PDV-a i akciza, kao i očekivani rast regulisanih cena.
Dezinflatoran uticaj imaće i dalje niska agregatna tražnja, a objavljivanje Nacrta fiskalne strategije predstavlja pozitivan signal o rešenosti vlade da sprovede program fiskalne konsolidacije, ocenila je NBS.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 6. decembra.
(Tanjug/MONDO, grafik: MONDO)
Viša referentna kamatna stopa, uz druge, već preduzete, mere Narodne banke, treba da doprinese padu međugodišnje inflacije u narednoj godini i njenom povratku u granice cilja do kraja 2013. godine.
Povećanjem referentne stope povećava se i cena dinara, odnosno poskupljuju krediti u domaćoj valuti, jer se referentna stopa posredno nalazi u kalkulaciji cene kredita.
S druge strane, veća referentna kamatna stopa znači i da NBS više plaća bankama da bi na dve nedelje preuzele njene hartije od vrednosti. Povećanjem atraktivnosti tih hartija u dinarima izvlači se "višak" domaće valute sa tržišta i održava njena vrednost prema evru (koji banke prodaju da bi kupile hartije za dinare).
Međugodišnja inflacija nastavlja da raste u skladu s projekcijom Narodne banke i njeno kretanje je i dalje iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Na rast inflacije, ocenio je Izvršni odbor, u najvećoj meri utiče povećanje cena hrane izazvano lošom poljoprivrednom godinom, čiji će se efekti iscrpeti s novom poljoprivrednom sezonom, a zatim povećanje PDV-a i akciza, kao i očekivani rast regulisanih cena.
Dezinflatoran uticaj imaće i dalje niska agregatna tražnja, a objavljivanje Nacrta fiskalne strategije predstavlja pozitivan signal o rešenosti vlade da sprovede program fiskalne konsolidacije, ocenila je NBS.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 6. decembra.
(Tanjug/MONDO, grafik: MONDO)
