"Srpski i slovenački premijer su se dogovorili da idemo s koordiniranom žalbom, odnosno odgovorom na presudu Evropskog suda u Srrazburu u vezi sa starom deviznom štednjom, jer je u procesu sukcesije utvrđen teritorijani princip za isplatu štednje. Imovina srpskih banaka u bivšim jugoslovenskim republikama nikad nije vraćena i zbog toga smatramo da je presuda Evropskog suda neopravdana", izjavio je Dinkić za Tanjug.
On je dodao da će dve vlade zajedno s Ministarstvom finansija sastaviti jak pravni tim, da će se eksperti iz Srbije udružiti s kolegama iz Slovenije i da će koordiniranim odgovorom pokušati da pravnim sredstvima ospore presudu.
"U svakom slučaju, ako treba da se pokrene pitanje građana koji nisu do sada isplaćeni, a ima ih u svim bivšim republikama, ima ih i u Srbiji, npr. štediše Nove ljubljanske banke koje nisu živele u Srbiji nego u Sloveniji nisu isplaćene, to bi trebalo rešiti na jednom novom pravnom skupu sukcesora", rekao je Dinkić.
Srpski ministar je dodao da je to bila jedna od važnih tema današnjih razgovora koje su premijeri Ivica Dačić i Janez Janša imali u Ljubljani. Dinkić je u delegaciji Vlade Srbije koja u Ljubljani ima razgovore s najvišim zvaničnicima Slovenije.
Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura presudio je 6. novembra da su Slovenija i Srbija dužne da isplate štedne uloge nekadašnje Ljubljanske banke, odnosno Invest banke iz Beograda, svima koji su u njima imali uloge, bez obzira na sadašnje državljanstvo, i to u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude.
Odlučujući po tužbi troje državljana BiH koji su imali devizne uloge u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci, odnosno u Invest banci iz Beograda, sud u Strazburu je doneo odluku koja je identična u oba slučaja, pa je i Sloveniji i Srbiji nalozeno da osiguraju isplatu starih deviznih uloga državljanima BiH, i to pod istim uslovima koji vaze za njihove državljane.
Sud u Strazburu presudio je u predmetu troje državljana BiH (Ališic, Sadzak i Sahdanović protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije), koji su pokrenuli postupak tražeći od suda da utvrdi odgovornost tuženih drzava za neisplatu stare devizne štednje u podružnici Ljubljanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla.
Prema pisanju nekih medija iz Srbije, Invest banka štedišama van Srbije duguje 87,6 miliona evra i to je samo glavnica, bez pripadajućih kamata. U roku od tri meseca od pravosnanosti presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Šahdanović, Ališić i Sadzak, Srbija i Slovenija su dužne da ovoj trojki štediša isplate po 4.000 evra na ime nematerijalne štete. Zastupnik Srbija pred tim Sudom u Strazburu Slavoljub Carić tvrdi da nematerijalna šteta pripada samo ovoj trojki štediša, ali ne i svima ostalima.
Srbija je zadovoljna rezultatima međusobnih investicija dve zemlje i da će Srbija i Slovenija zajednički nastupati i na tržištu Ruske Federacije.
Povodom izgradnje Južnog toka, koji zvanično počinje u decembru, Dinkić je podsetio na to da je predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao našeg premijera, kao i premijere svih drugih zemalja koji učestvuju u tom projektu.
"Mislim da u okviru toga mogu da se razviju i mnogi drugi podprojekti i upravo smo sa kolegama iz Slovenije razgovarali o zajedničkim nastupima na treća tržišta kao što je tržište Ruske Federacije, koje je jako naklonjeno Srbiji. A evo i sad su Slovenci bili u Moskvi i obe zemlje od ovog mogu imati mnogo veće koristi zajednički", ocenio je Dinkić.
Povodom međusobnih investicija Srbije i Slovenije ministar finasija je izrazio zadovoljstvo kvalitetom slovenačkih investitora, većim izvozom Srbije i zapošljavanjem naših građana.
"Mi imamo ovde dve velike investicije, jedna je naša kompanije Komtrejd, a druga, kojom se ponosimo je Nektar koja je preuzela čuveni Fruktal. Ono što je jako važno je da imamo dobru trgovinu i da su i slovenačke investicije u Srbiji rezultirale većim izvozom proizvoda iz Srbije u Sloveniju, kao i na druga tržišta, tako da su ukupne slovenačke investicije već dostigle milijardu i po evra", rekao je Dinkić.
"Naša ideja je da i u narednom periodu stimulišemo i investiranje i zapošljavanje naših građana ali i da stimulišemo naše investitore da ulažu u Sloveniju", rekao je ministar finansija.
On je naglasio da su se dva premijera Janez Janša i Ivica Dačić vrlo brzo usaglasila oko inicijative da naše dve vlade održavaju redovne godišnje susrete svih resora.
"To jeste važno da bismo mogli mnogo brže da otklanjamo eventualne probleme koji se javljaju u poslovanju između pojedinih firmi. Toga ima i kod slovenačkih firmi u Srbiji, a ima i kod naših firmi u Sloveniji. I drugo - da rešavamo i druga pitanja naših sunarodnika koji žive u Sloveniji ili Slovenaca u Srbiji", rekao je Dinkić.
Ocenivši odličnom ideju o permanentnim susretima dve vlade, ministar finansija Srbije je podsetio da se takvi susreti već praktikuju sa Italijom i Republikom Srpskom.
(Tanjug Foto Beta /Vlada Srbije)
On je dodao da će dve vlade zajedno s Ministarstvom finansija sastaviti jak pravni tim, da će se eksperti iz Srbije udružiti s kolegama iz Slovenije i da će koordiniranim odgovorom pokušati da pravnim sredstvima ospore presudu.
"U svakom slučaju, ako treba da se pokrene pitanje građana koji nisu do sada isplaćeni, a ima ih u svim bivšim republikama, ima ih i u Srbiji, npr. štediše Nove ljubljanske banke koje nisu živele u Srbiji nego u Sloveniji nisu isplaćene, to bi trebalo rešiti na jednom novom pravnom skupu sukcesora", rekao je Dinkić.
Srpski ministar je dodao da je to bila jedna od važnih tema današnjih razgovora koje su premijeri Ivica Dačić i Janez Janša imali u Ljubljani. Dinkić je u delegaciji Vlade Srbije koja u Ljubljani ima razgovore s najvišim zvaničnicima Slovenije.
Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura presudio je 6. novembra da su Slovenija i Srbija dužne da isplate štedne uloge nekadašnje Ljubljanske banke, odnosno Invest banke iz Beograda, svima koji su u njima imali uloge, bez obzira na sadašnje državljanstvo, i to u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude.
Odlučujući po tužbi troje državljana BiH koji su imali devizne uloge u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci, odnosno u Invest banci iz Beograda, sud u Strazburu je doneo odluku koja je identična u oba slučaja, pa je i Sloveniji i Srbiji nalozeno da osiguraju isplatu starih deviznih uloga državljanima BiH, i to pod istim uslovima koji vaze za njihove državljane.
Sud u Strazburu presudio je u predmetu troje državljana BiH (Ališic, Sadzak i Sahdanović protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije), koji su pokrenuli postupak tražeći od suda da utvrdi odgovornost tuženih drzava za neisplatu stare devizne štednje u podružnici Ljubljanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla.
Prema pisanju nekih medija iz Srbije, Invest banka štedišama van Srbije duguje 87,6 miliona evra i to je samo glavnica, bez pripadajućih kamata. U roku od tri meseca od pravosnanosti presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Šahdanović, Ališić i Sadzak, Srbija i Slovenija su dužne da ovoj trojki štediša isplate po 4.000 evra na ime nematerijalne štete. Zastupnik Srbija pred tim Sudom u Strazburu Slavoljub Carić tvrdi da nematerijalna šteta pripada samo ovoj trojki štediša, ali ne i svima ostalima.
Srbija je zadovoljna rezultatima međusobnih investicija dve zemlje i da će Srbija i Slovenija zajednički nastupati i na tržištu Ruske Federacije.
Povodom izgradnje Južnog toka, koji zvanično počinje u decembru, Dinkić je podsetio na to da je predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao našeg premijera, kao i premijere svih drugih zemalja koji učestvuju u tom projektu.
"Mislim da u okviru toga mogu da se razviju i mnogi drugi podprojekti i upravo smo sa kolegama iz Slovenije razgovarali o zajedničkim nastupima na treća tržišta kao što je tržište Ruske Federacije, koje je jako naklonjeno Srbiji. A evo i sad su Slovenci bili u Moskvi i obe zemlje od ovog mogu imati mnogo veće koristi zajednički", ocenio je Dinkić.
Povodom međusobnih investicija Srbije i Slovenije ministar finasija je izrazio zadovoljstvo kvalitetom slovenačkih investitora, većim izvozom Srbije i zapošljavanjem naših građana.
"Mi imamo ovde dve velike investicije, jedna je naša kompanije Komtrejd, a druga, kojom se ponosimo je Nektar koja je preuzela čuveni Fruktal. Ono što je jako važno je da imamo dobru trgovinu i da su i slovenačke investicije u Srbiji rezultirale većim izvozom proizvoda iz Srbije u Sloveniju, kao i na druga tržišta, tako da su ukupne slovenačke investicije već dostigle milijardu i po evra", rekao je Dinkić.
"Naša ideja je da i u narednom periodu stimulišemo i investiranje i zapošljavanje naših građana ali i da stimulišemo naše investitore da ulažu u Sloveniju", rekao je ministar finansija.
On je naglasio da su se dva premijera Janez Janša i Ivica Dačić vrlo brzo usaglasila oko inicijative da naše dve vlade održavaju redovne godišnje susrete svih resora.
"To jeste važno da bismo mogli mnogo brže da otklanjamo eventualne probleme koji se javljaju u poslovanju između pojedinih firmi. Toga ima i kod slovenačkih firmi u Srbiji, a ima i kod naših firmi u Sloveniji. I drugo - da rešavamo i druga pitanja naših sunarodnika koji žive u Sloveniji ili Slovenaca u Srbiji", rekao je Dinkić.
Ocenivši odličnom ideju o permanentnim susretima dve vlade, ministar finansija Srbije je podsetio da se takvi susreti već praktikuju sa Italijom i Republikom Srpskom.
(Tanjug Foto Beta /Vlada Srbije)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru