Krediti sa kašnjenjem višim od 90 dana iznose 400 milijardi dinara i čine 19,9 odsto svih kredita, saopštava NBS.
Ukupni problematični krediti (NPL) bankarskog sektora u Srbiji, odnosno krediti sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana, na kraju trećeg tromesečja 2012. godine iznosili su 399,5 milijardi dinara i činili 19,9 odsto ukupno odobrenih kredita, objavila je Narodna banka Srbije.
Trend apsolutnog i relativnog povećanja NPL zabeležen je tokom trećeg tromesečja, i to za 18,4 milijardi dinara, što je uticalo na povećanje pokazatelja NPL za 0,4 procentna poena u poređenju s krajem prethodnog tromesečja.
To je, pre svega, rezultat povećanja po osnovu novih problematičnih kredita od 54,4 milijarde dinara i smanjenja po osnovu naplate i delimične otplate problematičnih kredita od 31,9 milijardi.
Na kraju septembra pokazatelj pokrića NPL obračunatom rezervom za procenjene bilansne gubitke iznosio je 122,1 odsto, što znači da banke i dalje obračunatom rezervom obezbeđuju potpuno pokriće ukupnih bruto NPL.
Ukupni NPL privrede, isključujući javna preduzeća, na kraju trećeg tromesečja iznosili su 236,5 milijardi dinara. U odnosu na prethodno tromesečje problematični krediti privrede povećani su za 12,8 milijardi.
Njihovo učešće u ukupno odobrenim kreditima u toj kategoriji iznosi 23,7 odsto, što predstavlja povećanje od 0,2 procentna poena.
Najveće učešće problematičnih kredita zabeležili su građevinarstvo - 42,4 odsto, poslovanje nekretninama - 40,6 odsto, prerađivačka industrija - 23,6 odsto. U sektorima poljoprivrede, trgovine i snabdevanja energijom i gasom zabeleženo je blago poboljšanje tog pokazatelja.
NPL krediti fizičkih lica, na kraju trećeg tromesečja iznosili su ukupno 66,7 milijardi dinara i u odnosu na prethodno tromesečje povećani su za 1,6 milijardi.
Učešće NPL u ukupno odobrenim (bruto) kreditima fizičkim licima iznosilo je 10,1 odsto.
Kategorija plasmana koje zajedno imaju skoro 50 odsto učešća u ukupnim problematični kreditima fizičkim licima su stambeni i gotovinski krediti.
Ostale vrste kredita fizičkim licima imaju povećanje bruto pokazatelja NPL, posebno potrošački krediti, osim minusnih salda po tekućim računima,kod kojih je taj pokazatelj na nižem nivou.
(Tanjug)
Trend apsolutnog i relativnog povećanja NPL zabeležen je tokom trećeg tromesečja, i to za 18,4 milijardi dinara, što je uticalo na povećanje pokazatelja NPL za 0,4 procentna poena u poređenju s krajem prethodnog tromesečja.
To je, pre svega, rezultat povećanja po osnovu novih problematičnih kredita od 54,4 milijarde dinara i smanjenja po osnovu naplate i delimične otplate problematičnih kredita od 31,9 milijardi.
Na kraju septembra pokazatelj pokrića NPL obračunatom rezervom za procenjene bilansne gubitke iznosio je 122,1 odsto, što znači da banke i dalje obračunatom rezervom obezbeđuju potpuno pokriće ukupnih bruto NPL.
Ukupni NPL privrede, isključujući javna preduzeća, na kraju trećeg tromesečja iznosili su 236,5 milijardi dinara. U odnosu na prethodno tromesečje problematični krediti privrede povećani su za 12,8 milijardi.
Njihovo učešće u ukupno odobrenim kreditima u toj kategoriji iznosi 23,7 odsto, što predstavlja povećanje od 0,2 procentna poena.
Najveće učešće problematičnih kredita zabeležili su građevinarstvo - 42,4 odsto, poslovanje nekretninama - 40,6 odsto, prerađivačka industrija - 23,6 odsto. U sektorima poljoprivrede, trgovine i snabdevanja energijom i gasom zabeleženo je blago poboljšanje tog pokazatelja.
NPL krediti fizičkih lica, na kraju trećeg tromesečja iznosili su ukupno 66,7 milijardi dinara i u odnosu na prethodno tromesečje povećani su za 1,6 milijardi.
Učešće NPL u ukupno odobrenim (bruto) kreditima fizičkim licima iznosilo je 10,1 odsto.
Kategorija plasmana koje zajedno imaju skoro 50 odsto učešća u ukupnim problematični kreditima fizičkim licima su stambeni i gotovinski krediti.
Ostale vrste kredita fizičkim licima imaju povećanje bruto pokazatelja NPL, posebno potrošački krediti, osim minusnih salda po tekućim računima,kod kojih je taj pokazatelj na nižem nivou.
(Tanjug)
