Industrijska proizvodnja u periodu januar - oktobar bila je, u odnosu na isti period lane, manja za 3,2 odsto.
U odnosu na isti mesec lane, rast je zbeležio jedino sektor prerađivačke industrije od 4,1 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija imao pad od 5,2 i sektor rudarstva od 6,9 odsto.
Gledano po namenskim grupama, u oktobru je porasla proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 32,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 11,4 i kapitalnih proizvoda za 3,4odsto, dok je pad proizvodnje zabeležen u proizvodnji energije za 2,6 i intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 8,5odsto.
Obim industrijske proizvodnje u oktobru je u odnosu na oktobar 2011. godine, zabeležio rast kod 18 oblasti, koje učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje sa 55 odsto. Pad je zabeležen kod 11 oblasti, čije učešće iznosi 45 odsto.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imale su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, metalnih proizvoda, osim mašina, vozila i prikolica, proizvoda od gume i plastike i prehrambenih proizvoda.
Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru je u odnosu na prosek 2011. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 9,1 odsto, a kod prerađivačke industrije veća za 12,7.
Republičku zavod za statistiku je takođe saopštio da je spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih deset meseci ove godine bio 6,26 milijardi dolara, odnosno 1,2 odsto manje nego u istom periodu lane.
Izvezeno je robe u vrednosti od 9,29 milijardi dolara, što čini smanjenje od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom lane, a uvezeno za 15,56 milijardi dolara, što je manje za 3,9 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 60,8 odsto.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Ruska federacija.
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Nemačka, Ruska federacija, Italija, Kina i Mađarska.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,12 milijardi dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.
Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom i Slovačkom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, kao i sa Ruskom Federacijom . Sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imaju žitarice i proizvodi od njih - 718 miliona dolara, električne mašine i aparati - 686 miliona, obojeni metali - 569 miliona, povrće i voće - 453 miliona i proizvodi od metala, nigde nepomenuti - 424 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati - 1,43 milijarde dolara, prirodni gas - 902 miliona, drumska vozila - 855 miliona, električne mašine i aparati - 681 milion i medicinski i farmaceutski proizvodi - 580 miliona.
(agencije/MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images)
U odnosu na isti mesec lane, rast je zbeležio jedino sektor prerađivačke industrije od 4,1 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija imao pad od 5,2 i sektor rudarstva od 6,9 odsto.
Gledano po namenskim grupama, u oktobru je porasla proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 32,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 11,4 i kapitalnih proizvoda za 3,4odsto, dok je pad proizvodnje zabeležen u proizvodnji energije za 2,6 i intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 8,5odsto.
Obim industrijske proizvodnje u oktobru je u odnosu na oktobar 2011. godine, zabeležio rast kod 18 oblasti, koje učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje sa 55 odsto. Pad je zabeležen kod 11 oblasti, čije učešće iznosi 45 odsto.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imale su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, metalnih proizvoda, osim mašina, vozila i prikolica, proizvoda od gume i plastike i prehrambenih proizvoda.
Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru je u odnosu na prosek 2011. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 9,1 odsto, a kod prerađivačke industrije veća za 12,7.
Republičku zavod za statistiku je takođe saopštio da je spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih deset meseci ove godine bio 6,26 milijardi dolara, odnosno 1,2 odsto manje nego u istom periodu lane.
Izvezeno je robe u vrednosti od 9,29 milijardi dolara, što čini smanjenje od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom lane, a uvezeno za 15,56 milijardi dolara, što je manje za 3,9 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 60,8 odsto.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Ruska federacija.
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Nemačka, Ruska federacija, Italija, Kina i Mađarska.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,12 milijardi dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.
Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom i Slovačkom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, kao i sa Ruskom Federacijom . Sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imaju žitarice i proizvodi od njih - 718 miliona dolara, električne mašine i aparati - 686 miliona, obojeni metali - 569 miliona, povrće i voće - 453 miliona i proizvodi od metala, nigde nepomenuti - 424 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati - 1,43 milijarde dolara, prirodni gas - 902 miliona, drumska vozila - 855 miliona, električne mašine i aparati - 681 milion i medicinski i farmaceutski proizvodi - 580 miliona.
(agencije/MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.