Odluka Ustavnog suda ispravila je odredbu zakona - povreda na radu može biti i van radnog mesta. Svake godine se na svom radnom mestu i na putu do njega povredi 25.000 zaposlenih.
Povredom na radu ponovo se smatra i ona koja je nastala na putu od kuće do posla. Tako je Ustavni sud ispravio nepravdu koju je, pre godinu dana, prouzrokovala sporna odredba Zakona o zdravstvenom osiguranju.
"Izvesno je da se godišnje u našoj zemlji povredi oko 25.000 zaposlenih, ali nema evidencije koliko se nesreća dogodi izvan samog procesa rada", kaže za "Novosti" Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
"Zato upravo radimo na uspostavljanju jedinstvenog registra i tek tada bismo, prvi put, imali tačan spisak svih povreda, a samim tim bismo mogli da znamo u kojim je delatnostima potrebno pojačati inspekcijske nadzore, koje je propise potrebno osavremeniti, koji su najčešći uzroci i krivci nesreća".
A dok se čeka uspostavljanje novog softvera, analiza stanja se pravi na osnovu podataka Inspektorata za rad.
"Najviše smrtnih ishoda i teških nesreća bilo je po gradilištima, ali i u industriji, saobraćaju, skladištenju. Samo od početka ove godine poginulo je 36 radnika, i to uglavnom u prvoj smeni - objašnjava Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad. "A među najčešćim uzrocima teških povreda na radu već su tradicionalno nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nenošenje zaštitnog šlema i zaštitnog opasača za rad na visini, angažovanje radnika na crno..."
„Naknadu štete“ zaposlenima, međutim, plaćaju samo državni fondovi - zdravstveni i penzijski. Prvi plaća bolovanje od sto odsto umesto 65 odsto koliko bi „pokrivali“ u slučaju klasične povrede, a daje novac i za rehabilitaciju. Penzijski fond pak plaća naknadu za telesno oštećenje, ali je ona poprilično skromna.
"Visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se, u zavisnosti od utvrđenog procenta telesnog oštećenja, od 30 do 100 odsto i o tome odlučuje nadležna invalidska komisija", objašnjavaju u Sektoru za medicinsko veštačenje Fonda PIO. "Osnovica za stoprocentno oštećenje je u ovom trenutku 6.432 dinara i ova naknada se, na primer, dobija u slučaju gubitka oba ekstremiteta, vida, sluha..."
U slučaju da radnik poželi dodatnu odštetu, bilo zato što poslodavac nije sprečio nesreću ili zbog „duševnog bola i stresa“ mora da podnese privatnu tužbu protiv sopstvenog šefa. To se, međutim, u praksi veoma retko dešava i to ne samo zbog straha od gubitka posla, već i što građanske parnice traju najmanje dve-tri godine.
"Srbija ima slične propise kao i zemlje u okruženju i u EU, ali je razlika u tome što se oni kod nas ne poštuju", kaže Vera Božić Trefalt. "Razlika je i u mentalitetu, jer naši poslodavci prevenciju tretiraju kao trošak, dok na primer Nemci i Slovenci na nju gledaju kao na investiciju".
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da je povreda na radu i ona sat vremena u dolasku i sat vremena po odlasku sa posla. Tada inspekcija ne izlazi na teren kako bi utvrdila okolnosti, ali se u zapisnik upisuje da je do nesereće došlo u „radno vreme“.
(MONDO,foto:MONDO)
"Izvesno je da se godišnje u našoj zemlji povredi oko 25.000 zaposlenih, ali nema evidencije koliko se nesreća dogodi izvan samog procesa rada", kaže za "Novosti" Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
"Zato upravo radimo na uspostavljanju jedinstvenog registra i tek tada bismo, prvi put, imali tačan spisak svih povreda, a samim tim bismo mogli da znamo u kojim je delatnostima potrebno pojačati inspekcijske nadzore, koje je propise potrebno osavremeniti, koji su najčešći uzroci i krivci nesreća".
A dok se čeka uspostavljanje novog softvera, analiza stanja se pravi na osnovu podataka Inspektorata za rad.
"Najviše smrtnih ishoda i teških nesreća bilo je po gradilištima, ali i u industriji, saobraćaju, skladištenju. Samo od početka ove godine poginulo je 36 radnika, i to uglavnom u prvoj smeni - objašnjava Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad. "A među najčešćim uzrocima teških povreda na radu već su tradicionalno nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nenošenje zaštitnog šlema i zaštitnog opasača za rad na visini, angažovanje radnika na crno..."
„Naknadu štete“ zaposlenima, međutim, plaćaju samo državni fondovi - zdravstveni i penzijski. Prvi plaća bolovanje od sto odsto umesto 65 odsto koliko bi „pokrivali“ u slučaju klasične povrede, a daje novac i za rehabilitaciju. Penzijski fond pak plaća naknadu za telesno oštećenje, ali je ona poprilično skromna.
"Visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se, u zavisnosti od utvrđenog procenta telesnog oštećenja, od 30 do 100 odsto i o tome odlučuje nadležna invalidska komisija", objašnjavaju u Sektoru za medicinsko veštačenje Fonda PIO. "Osnovica za stoprocentno oštećenje je u ovom trenutku 6.432 dinara i ova naknada se, na primer, dobija u slučaju gubitka oba ekstremiteta, vida, sluha..."
U slučaju da radnik poželi dodatnu odštetu, bilo zato što poslodavac nije sprečio nesreću ili zbog „duševnog bola i stresa“ mora da podnese privatnu tužbu protiv sopstvenog šefa. To se, međutim, u praksi veoma retko dešava i to ne samo zbog straha od gubitka posla, već i što građanske parnice traju najmanje dve-tri godine.
"Srbija ima slične propise kao i zemlje u okruženju i u EU, ali je razlika u tome što se oni kod nas ne poštuju", kaže Vera Božić Trefalt. "Razlika je i u mentalitetu, jer naši poslodavci prevenciju tretiraju kao trošak, dok na primer Nemci i Slovenci na nju gledaju kao na investiciju".
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da je povreda na radu i ona sat vremena u dolasku i sat vremena po odlasku sa posla. Tada inspekcija ne izlazi na teren kako bi utvrdila okolnosti, ali se u zapisnik upisuje da je do nesereće došlo u „radno vreme“.
(MONDO,foto:MONDO)
