Razne institucije i agencije ubuduće će prihode koje ostvaruju od poverenih poslova, umesto u svoju kasu, uplaćivati u državni budžet. A kako je bilo do sad...
Nova Vlada Srbije ozbiljno je počela da ograničava prihode koji ulaze u kasu raznih javnih institucija, pa se tako među poslednjima na „udaru“ našla Uprava carina, koja će, pošto je izmenjen Carinski zakon, prihode koje samostalno ostvaruje ubuduće morati da prosleđuje u budžet, odakle će joj se isplaćivati onoliko sredstava koliko država bude smatrala da joj je potrebno.
Novi trend bi, međutim, najviše mogao da pogodi više od 100 raznih državnih agencija koje samostalno posluju i naplaćuju svakojake naknade, zadržavajući veliki deo tako dobijenog novca, piše "Danas".
Među prvima koje su potpale pod novu politiku našla se Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja od septembra više ne raspolaže sopstvenim prihodima.
Do tog momenta, međutim, ova institucija, koja broji okruglo 17 zaposlenih, uspela je da naplati 16,8 miliona dinara, po osnovu Pravilnika o visini naknade za izdavanje licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidentiranju i sertifikata. Osim ovog novca, ta agencija godišnje dobija i 30 miliona dinara iz budžeta, tako da raspolaže sa ukupno 46,8 miliona dinara.
Od toga, čak 30,7 miliona ide na rashode za zaposlene, pri čemu se za plate i dodatke koristi 25,4 miliona ili u proseku po 125.000 dinara po radniku. Uz to, za putovanja u inostranstvo, ove godine je predviđeno čak 800.000 dinara, za administrativne usluge 455.000, za „kompjuterske usluge“ 185.000, a za reprezentaciju 250.000 dinara.
Agencija je predvidela i troškove za medicinske usluge i to u iznosu od čak 150.000 dinara, što je enorman skok u odnosu na 19.800 dinara, potrošenih u 2011. godini. Za kompjutere, telefone i nameštaj, ova Agencija od 17 zaposlenih potrošiće 1,2 miliona dinara ili 10.000 evra, iako je prošle godine za te namene već potrošila 700.000 dinara.
Zanimljiva je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja se finansira isključivo sopstvenim prihodima. Ostvaruje ih, uglavnom po dva osnova - od organizovanja ispita i naknada za licence i od svakog stečaja, gde u zbir troškova postupka ulazi po osnovu kontrole rada stečajnih upravnika.
Zaključno sa oktobrom, ova agencija je u 2012. zaradila 132,8 miliona dinara, „obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti“. U ovoj instituciji rade 32 zaposlena, među kojima su „savetnik za razvoj profesije“, dva vozača, radnik na prijemu i - domaćica. Ukupno za zarade zaposlenih ove godine će se izdvojiti 61,47 miliona dinara bruto, odnosno 50,47 miliona dinara, kada se odbiju porezi i doprinosi. Iz toga proizilazi da je prosečna plata u ALSU 131.400 dinara.
Prema preciznim podacima iz 2011., prosečna zarada bila je 148.755 dinara. Još desetak miliona odlazi na razne druge isplate zaposlenima po osnovu ugovora o delu, drugih ugovora, autorskih prava, naknada za članove upravnog odbora i slično, a na to sve još 7,2 miliona dinara ide na stavku „ostali lični rashodi i naknade“.
Za transport ide 2,5 miliona, a za reprezentaciju 750.000. Zakup poslovnog prostora za ovu agenciju godišnje košta 11,2 miliona dinara. U ALSU su za dnevnice za službena putovanja prošle godine izdvojili 586.000 dinara. Ova agencija inače raspolaže i sa likovnim delima čija je nabavna vrednost bila 890.000 dinara, ali su ti umetnički predmeti u međuvremenu izgubili 67.500 dinara svoje vrednosti, pa se sada procenjuju na 822.500 dinara.
Velike agencije ostvaruju i najveće prihode, pa je tako Agencija za privatizaciju, zaključno sa 27. novembrom zaradila 531,6 miliona dinara. Oko polovine svih prihoda, 281,5 miliona dinara, ostvareno je po osnovu sprovođenja stečajnih postupaka u kojima je ova agencija stečajni upravnik, dok ostatak potiče od provizija od prodaje preduzeća i akcija, prodaje tenderske dokumentacije, naplaćenih taksi, konsultantskih usluga i slično. U ovoj agenciji stalno je zaposleno 287 ljudi, a još 25 ih je angažovano po drugom osnovu.
Prosečne zarade iz 2010. godine (u Agenciji tvrde da ih od tada nisu menjali) su 161.500 dinara za rukovodstvo, 93.600 za zaposlene sa fakultetom, 64.500 za one sa višom školom, 52.000 za radnike sa srednjom stručnom spremom i 39.400 za tehničko osoblje. Tokom prošle godine, direktor Agencije je dobio 85.000 dinara dnevnica za službena putovanja, a do juna ove godine mnogo manje, samo 6.700 dinara.
Ostali zaposleni su za dnevnice dobili ukupno 4,5 miliona dinara u 2011. i još 1,6 miliona do juna ove godine. Predsednik Upravnog odbora je prošle godine inkasirao 700.000 dinara, a četiri člana UO po 468.000. Za poklone za decu zaposlenih planirano je dva miliona dinara, a za novogodišnji materijal 430.000.
U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (RATEL) kažu da sredstva dobijaju naplaćivanjem „naknade za korišćenje numeracije, za korišćenje radio frekvencija, za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija“, kao i prihodima koje ostvare „pružanjem usluga iz svoje nadležnosti“. Na taj način RATEL je prošle godine zaradio čak milijardu i 335 miliona dinara, od čega je „u budžet Srbije uplaćeno nešto više od 600 miliona dinara, što prestavlja razliku između prihoda i rashoda Agencije“.
Budući da je skoro polovina novca od naplaćenih naknada zapravo višak, proizilazi da ove „naknade“ zapravo predstavljaju parafiskalni prihod, odnosno da njihov iznos ne odražava stvarne troškove koje RATEL ima pri pružanju usluga svojim korisnicima. U ovoj agenciji ima 104 zaposlena, koji primaju prosečnu neto zaradu od 118.600 dinara.
Među institucijama sa visokim prihodima je i Agencija za privredne registre, koja inače važi za jednu od najbolje organizovanih javnih ustanova. Zaključno sa septembrom, APR je ostvarila 783,5 miliona dinara prihoda. „Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda od naknada za usluge koje vrši Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti“, kažu u APR-u, dodajući da se finansijskim planom procenjuju ukupni prihodi i rashodi, „kao i ulaganja u razvoj Agencije iz viška prihoda nad rashodima“.
Ipak, reč je o nešto skromnijem troškovniku, jer je APR u prošloj godini za plate izdvojio skoro 420 miliona dinara, odnosno 345 miliona kada se oduzmu porezi i doprinosi, što čini 78.800 dinara po zaposlenom, budući da u ovoj agenciji radi 365 zaposlenih, prema finansijskom izveštaju za 2011.
(MONDO,foto: MONDO)
Novi trend bi, međutim, najviše mogao da pogodi više od 100 raznih državnih agencija koje samostalno posluju i naplaćuju svakojake naknade, zadržavajući veliki deo tako dobijenog novca, piše "Danas".
Među prvima koje su potpale pod novu politiku našla se Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja od septembra više ne raspolaže sopstvenim prihodima.
Do tog momenta, međutim, ova institucija, koja broji okruglo 17 zaposlenih, uspela je da naplati 16,8 miliona dinara, po osnovu Pravilnika o visini naknade za izdavanje licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidentiranju i sertifikata. Osim ovog novca, ta agencija godišnje dobija i 30 miliona dinara iz budžeta, tako da raspolaže sa ukupno 46,8 miliona dinara.
Od toga, čak 30,7 miliona ide na rashode za zaposlene, pri čemu se za plate i dodatke koristi 25,4 miliona ili u proseku po 125.000 dinara po radniku. Uz to, za putovanja u inostranstvo, ove godine je predviđeno čak 800.000 dinara, za administrativne usluge 455.000, za „kompjuterske usluge“ 185.000, a za reprezentaciju 250.000 dinara.
Agencija je predvidela i troškove za medicinske usluge i to u iznosu od čak 150.000 dinara, što je enorman skok u odnosu na 19.800 dinara, potrošenih u 2011. godini. Za kompjutere, telefone i nameštaj, ova Agencija od 17 zaposlenih potrošiće 1,2 miliona dinara ili 10.000 evra, iako je prošle godine za te namene već potrošila 700.000 dinara.
Zanimljiva je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja se finansira isključivo sopstvenim prihodima. Ostvaruje ih, uglavnom po dva osnova - od organizovanja ispita i naknada za licence i od svakog stečaja, gde u zbir troškova postupka ulazi po osnovu kontrole rada stečajnih upravnika.
Zaključno sa oktobrom, ova agencija je u 2012. zaradila 132,8 miliona dinara, „obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti“. U ovoj instituciji rade 32 zaposlena, među kojima su „savetnik za razvoj profesije“, dva vozača, radnik na prijemu i - domaćica. Ukupno za zarade zaposlenih ove godine će se izdvojiti 61,47 miliona dinara bruto, odnosno 50,47 miliona dinara, kada se odbiju porezi i doprinosi. Iz toga proizilazi da je prosečna plata u ALSU 131.400 dinara.
Prema preciznim podacima iz 2011., prosečna zarada bila je 148.755 dinara. Još desetak miliona odlazi na razne druge isplate zaposlenima po osnovu ugovora o delu, drugih ugovora, autorskih prava, naknada za članove upravnog odbora i slično, a na to sve još 7,2 miliona dinara ide na stavku „ostali lični rashodi i naknade“.
Za transport ide 2,5 miliona, a za reprezentaciju 750.000. Zakup poslovnog prostora za ovu agenciju godišnje košta 11,2 miliona dinara. U ALSU su za dnevnice za službena putovanja prošle godine izdvojili 586.000 dinara. Ova agencija inače raspolaže i sa likovnim delima čija je nabavna vrednost bila 890.000 dinara, ali su ti umetnički predmeti u međuvremenu izgubili 67.500 dinara svoje vrednosti, pa se sada procenjuju na 822.500 dinara.
Velike agencije ostvaruju i najveće prihode, pa je tako Agencija za privatizaciju, zaključno sa 27. novembrom zaradila 531,6 miliona dinara. Oko polovine svih prihoda, 281,5 miliona dinara, ostvareno je po osnovu sprovođenja stečajnih postupaka u kojima je ova agencija stečajni upravnik, dok ostatak potiče od provizija od prodaje preduzeća i akcija, prodaje tenderske dokumentacije, naplaćenih taksi, konsultantskih usluga i slično. U ovoj agenciji stalno je zaposleno 287 ljudi, a još 25 ih je angažovano po drugom osnovu.
Prosečne zarade iz 2010. godine (u Agenciji tvrde da ih od tada nisu menjali) su 161.500 dinara za rukovodstvo, 93.600 za zaposlene sa fakultetom, 64.500 za one sa višom školom, 52.000 za radnike sa srednjom stručnom spremom i 39.400 za tehničko osoblje. Tokom prošle godine, direktor Agencije je dobio 85.000 dinara dnevnica za službena putovanja, a do juna ove godine mnogo manje, samo 6.700 dinara.
Ostali zaposleni su za dnevnice dobili ukupno 4,5 miliona dinara u 2011. i još 1,6 miliona do juna ove godine. Predsednik Upravnog odbora je prošle godine inkasirao 700.000 dinara, a četiri člana UO po 468.000. Za poklone za decu zaposlenih planirano je dva miliona dinara, a za novogodišnji materijal 430.000.
U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (RATEL) kažu da sredstva dobijaju naplaćivanjem „naknade za korišćenje numeracije, za korišćenje radio frekvencija, za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija“, kao i prihodima koje ostvare „pružanjem usluga iz svoje nadležnosti“. Na taj način RATEL je prošle godine zaradio čak milijardu i 335 miliona dinara, od čega je „u budžet Srbije uplaćeno nešto više od 600 miliona dinara, što prestavlja razliku između prihoda i rashoda Agencije“.
Budući da je skoro polovina novca od naplaćenih naknada zapravo višak, proizilazi da ove „naknade“ zapravo predstavljaju parafiskalni prihod, odnosno da njihov iznos ne odražava stvarne troškove koje RATEL ima pri pružanju usluga svojim korisnicima. U ovoj agenciji ima 104 zaposlena, koji primaju prosečnu neto zaradu od 118.600 dinara.
Među institucijama sa visokim prihodima je i Agencija za privredne registre, koja inače važi za jednu od najbolje organizovanih javnih ustanova. Zaključno sa septembrom, APR je ostvarila 783,5 miliona dinara prihoda. „Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda od naknada za usluge koje vrši Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti“, kažu u APR-u, dodajući da se finansijskim planom procenjuju ukupni prihodi i rashodi, „kao i ulaganja u razvoj Agencije iz viška prihoda nad rashodima“.
Ipak, reč je o nešto skromnijem troškovniku, jer je APR u prošloj godini za plate izdvojio skoro 420 miliona dinara, odnosno 345 miliona kada se oduzmu porezi i doprinosi, što čini 78.800 dinara po zaposlenom, budući da u ovoj agenciji radi 365 zaposlenih, prema finansijskom izveštaju za 2011.
(MONDO,foto: MONDO)
