Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić rekao je danas da će novi zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama biti šok terapija koja treba da omogući finansijsku disciplinu.
Obrazlažući set ekonomskih zakona u Skupštini Srbije, Dinkić je kazao da taj zakon privrednici dugo traže, navodeći da su veliki budžetski deficit i dugovi nastali zbog nepostojanja finansijske discipline.
Prema njegovim rečima, od 31. marta država će morati sve obaveze da plaća u roku od 45 dana, a za privredu taj rok će biti 60 dana.
Dinkić je naveo da je sada prosečan rok naplate u Srbiji 134 dana, u regionu oko 64 dana.
Ministar je naveo da su predviđeni i izuzeci kada rok može da bude duži i to ako se neka roba prodaje na rate rok je do 90 dana, dok registovana poljoprivredna gazdinstva i poljoprivredne zadruge mogu da ugovore duže rokove.
Dinkić je kazao da će tim zakonom, čija primena će početi 31. marta 2013. godine, biti uvedene zatezne kamate, prekršajne kazne I kontrola za odgovorna lica koja ne plaćaju.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija će imati bazu podataka i opominjati javna preduzeća, lokalne samouprave ili državne organe da izvrše obaveze nakon proteka 30 dana, a ukoliko lokalne samouprave budu kasnile sa plaćanjem postoji i mogućnost obustavljanja transfera iz budžeta.
Dinkić je kazao i da se predloženim zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga predviđa otpis kamata i omogućavanje plaćanje duga za porez na rate za one koji počnu redovno da plaćaju obaveze.
"Dugovanja po osnovu neplaćeni poreza u Srbiji su ogromna i deo dugova za zatezne kamate je nenaplativ. Želimo da damo šansu svima ako redovno plaćaju preske obaveza da im se otpišu kamate", kazao je on.
Uslov je da preduzeće, kazao je Dinkić, uplati redovne tekuće obaveza za novembar i decembar 2012. godine najkasnije do 31. januara 2013. i da nastavi svakog meseca da plaća poreze.
Kako je naveo, velikim preduzećima čitava kamata će biti otpisana posle godinu dana redovnog plaćanje obaveza, a preduzetnicima nakon dve godine.
Posle toga glavnicu dugovanja moći će da isplate u 24 mesečne rate, dodao je Dinkić.
On je kazao i da postoji mogućnost da ukoliko neko uplati celu glavnicu duga zatezna kamata odmah bude otpisana.
Dinkić je naglasio da ukoliko dužnik jedan mesec ne plati redovne obaveze preduzeće će automatski preći u sistem prinudne naplate čitavog duga.
Predloženim zakonom predviđeno je otpisivanja kamata za republičke poreze, ali postoji mogućnost i otpisa kamata na lokalne poreza, ako takvu odluku donesu lokalne samouprave.
"To znači da se poreska amnestija ne primenjuje samo na pravna lica nego i na građane", kazao je Dinkić.
Prema podacima poreske uprave, kazao je Dinkić, dugovanja na republičkom nivou za poreze na kraju oktobra iznosila su oko 968 milijardi dinara od čega su 628 milijardi dinara kamate.
On je rekao da je deo dugovanja od firmi u stečaju i blokiranih
preduzeća, ali da je dug aktivnih kompanija na kraju oktobra bio 483
milijardi dinara od čega je 180 milijardi dinara glavnica.
Dinkić je kazao i da primenom očekuje značajno povećanje poreskih prihoda nakon primene uslovne poreske amnestije.
Ministar finansija i privrede je dodao i da će se kroz poresku amnestiju i ograničavanje rokova poboljšati likvidnost u privredi Srbije.
Prema njegovim rečima, izmenom Zakona o deviznom poslovanju dodatno se liberalizuje devizno poslovanje tako što se predviđa da se plaćanje sa inostranstvom obavlja ne samo preko banaka nego i putem interneta sistemom Pej pal.
On je naveo da će izmene tog zakona modernizovati sistem plaćanja prema inostranstvu, dodatno smanjiti troškove poslovanja i ukinuti preveliku birokratiju u deviznom poslovanju, odnosno osloboditi privrednike velikih troškova popunjavanja obrazaca.
Izmenama Zakon o privatizaciji predvđeno je da se proces restrukturiranja državnih preduzeća obavi najkasnije do 30. juna 2014.
Dinkić je naveo da u narednih godinu i po dana treba da se završi restrukturiranje preduzeća kako bi se videlo koja preduzeća mogu da nastave da rade kao državna, koja mogu da nađu strateškog partnera i da se privatizuju, a koja ne mogu da budu samostalna na tržištu i idu u stečaj.
"To su jedina preduzeća isključena iz pravnog sistema, ne plaćaju stare dugove, na njih ne može da se primeni izvršni postupak", kazao je Dinkić.
Ministar je naveo da je izmenama Zakona o Fondu za razvoj predviđeno da za garancije fonda garantuje Republika i uvodi se selektivan pristup što znači da vlada mora svaku pojedinačnu garanciju da odobri.
Prema njegovim rečima, izmenama Zakona o osiguranju predviđeno je odlaganje razdvajanja životnog od neživotnog osiguranja za godinu dana.
Dinkić je naveo da je vlada prinuđena da produži taj rok do kraja 2013. i da će u međuvremenu biti donet još jedan novi zakon o tome da li se će se ta osiguranja razdvojiti, a koji pripremaju Ministarstvo finansija i privrede i Narodne banke Srbije.
Kako je naveo, izmenama Zakona o zateznoj kamati ukida se konformni metod obračuna kamate koja će se obračunavati prostim računom od sto.
Dinkić je naveo da će zatezna kamata biti u visini referentne kamate na godišnjem nivou uvećane za osam procentnih poena.
Skupština Srbije raspravlja o osam ekonomskih zakona među kojima je Predlog zakona o javnim preduzećima, koji predviđa izbor direktora na javnom konkursu i ukidanje Upravnih odbora.
(Beta, foto: Beta, Emil Vaš)
Prema njegovim rečima, od 31. marta država će morati sve obaveze da plaća u roku od 45 dana, a za privredu taj rok će biti 60 dana.
Dinkić je naveo da je sada prosečan rok naplate u Srbiji 134 dana, u regionu oko 64 dana.
Ministar je naveo da su predviđeni i izuzeci kada rok može da bude duži i to ako se neka roba prodaje na rate rok je do 90 dana, dok registovana poljoprivredna gazdinstva i poljoprivredne zadruge mogu da ugovore duže rokove.
Dinkić je kazao da će tim zakonom, čija primena će početi 31. marta 2013. godine, biti uvedene zatezne kamate, prekršajne kazne I kontrola za odgovorna lica koja ne plaćaju.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija će imati bazu podataka i opominjati javna preduzeća, lokalne samouprave ili državne organe da izvrše obaveze nakon proteka 30 dana, a ukoliko lokalne samouprave budu kasnile sa plaćanjem postoji i mogućnost obustavljanja transfera iz budžeta.
Dinkić je kazao i da se predloženim zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga predviđa otpis kamata i omogućavanje plaćanje duga za porez na rate za one koji počnu redovno da plaćaju obaveze.
"Dugovanja po osnovu neplaćeni poreza u Srbiji su ogromna i deo dugova za zatezne kamate je nenaplativ. Želimo da damo šansu svima ako redovno plaćaju preske obaveza da im se otpišu kamate", kazao je on.
Uslov je da preduzeće, kazao je Dinkić, uplati redovne tekuće obaveza za novembar i decembar 2012. godine najkasnije do 31. januara 2013. i da nastavi svakog meseca da plaća poreze.
Kako je naveo, velikim preduzećima čitava kamata će biti otpisana posle godinu dana redovnog plaćanje obaveza, a preduzetnicima nakon dve godine.
Posle toga glavnicu dugovanja moći će da isplate u 24 mesečne rate, dodao je Dinkić.
On je kazao i da postoji mogućnost da ukoliko neko uplati celu glavnicu duga zatezna kamata odmah bude otpisana.
Dinkić je naglasio da ukoliko dužnik jedan mesec ne plati redovne obaveze preduzeće će automatski preći u sistem prinudne naplate čitavog duga.
Predloženim zakonom predviđeno je otpisivanja kamata za republičke poreze, ali postoji mogućnost i otpisa kamata na lokalne poreza, ako takvu odluku donesu lokalne samouprave.
"To znači da se poreska amnestija ne primenjuje samo na pravna lica nego i na građane", kazao je Dinkić.
Prema podacima poreske uprave, kazao je Dinkić, dugovanja na republičkom nivou za poreze na kraju oktobra iznosila su oko 968 milijardi dinara od čega su 628 milijardi dinara kamate.
On je rekao da je deo dugovanja od firmi u stečaju i blokiranih
preduzeća, ali da je dug aktivnih kompanija na kraju oktobra bio 483
milijardi dinara od čega je 180 milijardi dinara glavnica.
Dinkić je kazao i da primenom očekuje značajno povećanje poreskih prihoda nakon primene uslovne poreske amnestije.
Ministar finansija i privrede je dodao i da će se kroz poresku amnestiju i ograničavanje rokova poboljšati likvidnost u privredi Srbije.
Prema njegovim rečima, izmenom Zakona o deviznom poslovanju dodatno se liberalizuje devizno poslovanje tako što se predviđa da se plaćanje sa inostranstvom obavlja ne samo preko banaka nego i putem interneta sistemom Pej pal.
On je naveo da će izmene tog zakona modernizovati sistem plaćanja prema inostranstvu, dodatno smanjiti troškove poslovanja i ukinuti preveliku birokratiju u deviznom poslovanju, odnosno osloboditi privrednike velikih troškova popunjavanja obrazaca.
Izmenama Zakon o privatizaciji predvđeno je da se proces restrukturiranja državnih preduzeća obavi najkasnije do 30. juna 2014.
Dinkić je naveo da u narednih godinu i po dana treba da se završi restrukturiranje preduzeća kako bi se videlo koja preduzeća mogu da nastave da rade kao državna, koja mogu da nađu strateškog partnera i da se privatizuju, a koja ne mogu da budu samostalna na tržištu i idu u stečaj.
"To su jedina preduzeća isključena iz pravnog sistema, ne plaćaju stare dugove, na njih ne može da se primeni izvršni postupak", kazao je Dinkić.
Ministar je naveo da je izmenama Zakona o Fondu za razvoj predviđeno da za garancije fonda garantuje Republika i uvodi se selektivan pristup što znači da vlada mora svaku pojedinačnu garanciju da odobri.
Prema njegovim rečima, izmenama Zakona o osiguranju predviđeno je odlaganje razdvajanja životnog od neživotnog osiguranja za godinu dana.
Dinkić je naveo da je vlada prinuđena da produži taj rok do kraja 2013. i da će u međuvremenu biti donet još jedan novi zakon o tome da li se će se ta osiguranja razdvojiti, a koji pripremaju Ministarstvo finansija i privrede i Narodne banke Srbije.
Kako je naveo, izmenama Zakona o zateznoj kamati ukida se konformni metod obračuna kamate koja će se obračunavati prostim računom od sto.
Dinkić je naveo da će zatezna kamata biti u visini referentne kamate na godišnjem nivou uvećane za osam procentnih poena.
Skupština Srbije raspravlja o osam ekonomskih zakona među kojima je Predlog zakona o javnim preduzećima, koji predviđa izbor direktora na javnom konkursu i ukidanje Upravnih odbora.
(Beta, foto: Beta, Emil Vaš)
