Država je u Srbiji i dalje najbolji poslodavac, pokazuju podaci do kojih su došle "Novosti", pa tako zaposleni u državnoj agenciji može da primi i koliko prosečan zaposleni za sedam meseci.
Od oktobra i novog Zakona o maksimalnim zaradama u javnom sektoru, svima koje država plaća koverte su tanje za koju hiljadu dinara, ali i dalje pojedini mesečno zarade koliko prosečni građanin za sedam meseci, kaže analiza beogradskog dnevnika "Novosti".
Iako je državna kasa večito u minusu, a takav skor na kraju svake godine pokažu i bilansi dobrog dela državnih firmi, plate na teret poreskih obveznika ne pate od "manjkova". Naprotiv.
Oktobarski Zakon o maksimalnim zaradama nije svima doneo smanjenje zarada i prilagođavanje srpskom platnom proseku, pokazuju podaci do kojeg su došle "Novosti"
Gledajući po isplaćenim iznosima zaposlenima u agencijama jesen je donela boljitak samo u famoznom Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. U ovoj, u javnosti veoma prozivana institucija i po radu i po (pre)velikim platama, prosek je u odnosu na april bolji za oko 7.500 dinara. Još je samo Agencija za poštanske usluge uvećala prosek za oko 500 dinara.
Sredinom godine prosek u državnim agencijama iznosio je 104.033 dinara. Ako znamo da je tada prosečna plata u Srbiji ukupno bila neštio iznad 42.000 dinara, lako se da zaključiti da su deblji kraj ove statistike izvukli zaposleni u privatnim firmama koje zapravo pune budžet.
U državnim agencijama su u aprilu zaradili čak 91,3 odsto više od lekara, prosvetara i službenika u administraciji. A ni državne ćate se nisu mogle požaliti na lošu platu - tada im je prosek bio 54.370 dinara. U javnim preduzećima prosek zarada u aprilu iznosio je 67.765 dinara i za 24,6 odsto je veći od proseka u administraciji. Njihov prosek u poređenju sa republičkim prosekom veći je za čak 65 odsto. Iako je državna kasa večito u minusu, a takav skor na kraju svake godine pokažu i bilansi dobrog dela državnih firmi, plate na teret poreskih obveznika ne pate od "manjkova". Naprotiv.
Oktobarski Zakon o maksimalnim zaradama nije svima doneo smanjenje zarada i prilagođavanje srpskom platnom proseku, pokazuju podaci do kojeg su došle "Novosti"
Gledajući po isplaćenim iznosima zaposlenima u agencijama jesen je donela boljitak samo u famoznom Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. U ovoj, u javnosti veoma prozivana institucija i po radu i po (pre)velikim platama, prosek je u odnosu na april bolji za oko 7.500 dinara. Još je samo Agencija za poštanske usluge uvećala prosek za oko 500 dinara.
Sredinom godine prosek u državnim agencijama iznosio je 104.033 dinara. Ako znamo da je tada prosečna plata u Srbiji ukupno bila neštio iznad 42.000 dinara, lako se da zaključiti da su deblji kraj ove statistike izvukli zaposleni u privatnim firmama koje zapravo pune budžet.
U oktobru je u agencijama pao prosek plata, recimo u Agenciji za privredne registre za 4.000 dinara, pa do 48.000 dinara koliko je sada manji u Kontroli letenja (od koje, za razliku od Direkcije, faktički zavisi bezbednost avio saobraćaja).
Republička agencija za elektronske komunikacije u aprilu je podelila u proseku 143.636 dinara, a u poslednjoj isplati najveće plate među rukovodiocima su iznosile 139.496 dinara. Zaposleni sa fakultetom su primili oko 86.171, a sa srednjom školom u proseku 53.677 dinara.
Gledajući plate u većini državnih preduzeća ova 2012. i nije bila toliko krizna. Makar do novog zakona o najvećim zaradama. U aprilu su u Koridorima Srbije primali po 149.312 dinara, sada im je prosek pao na 112.438 dinara.
Zaposleni u JP Stara planina, njih 15, do pre koji mesec primali su 131.281, a sada 117.640 dinara. I Transnafta je ove godine imala prosek preko "stotke" - 102.784 dinara. Kada se uporede primanja sa onima od pre godinu dana, "Elektromreže Srbije" imaju 8.000 dinara više u koverti.
Sedam od 12 najvećih javnih i državnih preduzeća u 2010. je zabeležilo gubitke od 343 miliona evra a krajem prošle godine ukupan iznos duga javnih preduzeća sa državnim garancijama dostigao je 1,7 milijardi evra, piše u izveštaju Fiskalnog saveta. Država je prošle godine na servisiranje dugova nekih od ovih preduzeća, dala 83 miliona evra.
(MONDO, ilustracija Guliver/Getty Images)
