U 2013. ne treba očekivati rast zarada i zaposlenosti ili će to biti minimalno, iako su realne prognoze da će veća proizvodnja u automobilskoj, poljoprivrednoj i naftnoj industriji pogurati BDP.
Ekonomista Dragovan Milićević očekuje da će i u 2013. biti nastavljen pad standarda stanovništva i njihove kupovne moći, ali je nemoguće proceniti koliko će još ljudi ostati bez posla.
To će značiti da će država finansirati određene programe socijalne pomoći, naknade za nezaposlene, što će dodatno opteretiti budžet, mišljenja je Milićević.
Takvo opterećenje budžeta će se, po Milićeviću, odraziti kako na građane tako i na privredu.
Na drugoj strani postavlja se pitanje, koliko će poslodavci biti u prilici da podignu cenu rada, a verovatno neće, s obzirom na trenutni nivo nezaposlenosti, koji svakodnevno raste, rekao je Milićević.
Ovaj ekonomista je naveo da u Srbiji oko 60 odsto privrednih subjekata isplaćuje zarade zaposlenima čiji je prosek između 60 i 70 odsto republičkog proseka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra prosečna zarada u Srbiji je iznosila 42.122 dinara, dok je prema Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, prosečna potrošačka korpa vredela 58.006,96 dinara.
Milićević je ukazao da veliki broj kompanija isplaćuje minimalnu zaradu, između 20.000 i 22.000 dinara mesečno, pa čak i manje, ocenjujući da ukoliko se ta suma zarada računa u okviru modela privrednog rasta zasnovanog na rastu potrošnje i uvoza, "onda to nema veze sa ekonomijom i ne daje nikakve rezultate."
"Mi smo došli do toga, da se 60 odsto penzija finansira iz budžeta, iako to po zakonu ne bi smelo da bude", primetio je Milićević i naveo da ukoliko bi se za isplatu penzija isključivo koristio penzioni fond, prosečna penzija u Srbiji bi bila manja od 90 evra.
Milićević je, komentarišući procenu guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković da će inflacija, koja je trenutno oko 13 odsto, u drugoj polovini 2013. značajno biti smanjena i vraćena u granice cilja, izrazio sumnju da će se to desiti
To bi značilo da će u tada desiti deflacija ili ćemo imati nultu inflatornu stopu, mišljenja je Milićević.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da u 2013. ne treba očekivati rast zarada, uprkos saglasnosti vlade i niza ekonomskih eksperata oko procene da će privreda zabeležiti rast od dva odsto, zahvaljujući većoj izvoznoj aktivnosti automobilske, poljoprivredne, naftne industrije, pa čak i oživljavanju proizvodnje u Železari Smederevo.
Nikolić smatra i da ne treba očekivati povećanje broja novih radnih mesta zbog trenda koji je u u Srbiji prisutan od 2.000-te godine do danas, da je zbog rasta produktivnosti i uvođenja novih tehnologija u prerađivačkoj industriji, dva puta manje zaposlenih.
Broj zaposlenih u Srbiji u septembru 2012. smanjen za 0,2 dsto u odnosu na isti mesec prošle godine, prosečne zarade su veće za dva odsto, dok će rast cena na malo biti blizu 13 odsto, a očekuje se pad BDP do 2,5 odsto do kraja 2012, naveo je Nikolić.
Ekonomista Miroslav Zdravković rekao je Tanjugu da je prosečna plata u Srbiji povećana sa 68 evra u decembru 2.000 na 367 evra u oktobru 2012, a broj zaposlenih za proteklih 12 godina smanjen za 363.000 lica.
Istovremeno, nivo proizvodnje je sada niži nego 2.000-te, dok je rast plata posledica rasta spoljnog duga sa tadašnjih 11,7 na današnjih 25,5 milijardi evra.
Da je danas isti broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji prosečna plata bi bila niža, oko 320 evra, ali bi bio manji broj nezaposlenih lica, veći broj zaposlenih i veća prosečna zarada, ocenio je Zdravković.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u Srbiji je BDP po stanovniku povećan sa 1.152 dolara u 2.000. na 4.917 dolara u 2012, što je više nego četiri puta, tako da se nameće pitanje da li građani u proseku žive četiri puta bolje.
Zdravković je ukazao da u rast plata u Srbiji, za proteklih 12 godina, treba uračunati i slabljenje dolara i dinara prema evru, rast cena u svetu i na domaćem tržištu.
Prema podacima EUROSTAT, statističke agencije Evropske unije, nivo cena u Srbiji bio je 50 odsto prosečnog nivoa u EU u 2011, dok je nivo cena hrane bio manji za 28 odsto, podsetio je Zdravković.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images)
To će značiti da će država finansirati određene programe socijalne pomoći, naknade za nezaposlene, što će dodatno opteretiti budžet, mišljenja je Milićević.
Takvo opterećenje budžeta će se, po Milićeviću, odraziti kako na građane tako i na privredu.
Na drugoj strani postavlja se pitanje, koliko će poslodavci biti u prilici da podignu cenu rada, a verovatno neće, s obzirom na trenutni nivo nezaposlenosti, koji svakodnevno raste, rekao je Milićević.
Ovaj ekonomista je naveo da u Srbiji oko 60 odsto privrednih subjekata isplaćuje zarade zaposlenima čiji je prosek između 60 i 70 odsto republičkog proseka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra prosečna zarada u Srbiji je iznosila 42.122 dinara, dok je prema Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, prosečna potrošačka korpa vredela 58.006,96 dinara.
Milićević je ukazao da veliki broj kompanija isplaćuje minimalnu zaradu, između 20.000 i 22.000 dinara mesečno, pa čak i manje, ocenjujući da ukoliko se ta suma zarada računa u okviru modela privrednog rasta zasnovanog na rastu potrošnje i uvoza, "onda to nema veze sa ekonomijom i ne daje nikakve rezultate."
"Mi smo došli do toga, da se 60 odsto penzija finansira iz budžeta, iako to po zakonu ne bi smelo da bude", primetio je Milićević i naveo da ukoliko bi se za isplatu penzija isključivo koristio penzioni fond, prosečna penzija u Srbiji bi bila manja od 90 evra.
Milićević je, komentarišući procenu guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković da će inflacija, koja je trenutno oko 13 odsto, u drugoj polovini 2013. značajno biti smanjena i vraćena u granice cilja, izrazio sumnju da će se to desiti
To bi značilo da će u tada desiti deflacija ili ćemo imati nultu inflatornu stopu, mišljenja je Milićević.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da u 2013. ne treba očekivati rast zarada, uprkos saglasnosti vlade i niza ekonomskih eksperata oko procene da će privreda zabeležiti rast od dva odsto, zahvaljujući većoj izvoznoj aktivnosti automobilske, poljoprivredne, naftne industrije, pa čak i oživljavanju proizvodnje u Železari Smederevo.
Nikolić smatra i da ne treba očekivati povećanje broja novih radnih mesta zbog trenda koji je u u Srbiji prisutan od 2.000-te godine do danas, da je zbog rasta produktivnosti i uvođenja novih tehnologija u prerađivačkoj industriji, dva puta manje zaposlenih.
Broj zaposlenih u Srbiji u septembru 2012. smanjen za 0,2 dsto u odnosu na isti mesec prošle godine, prosečne zarade su veće za dva odsto, dok će rast cena na malo biti blizu 13 odsto, a očekuje se pad BDP do 2,5 odsto do kraja 2012, naveo je Nikolić.
Ekonomista Miroslav Zdravković rekao je Tanjugu da je prosečna plata u Srbiji povećana sa 68 evra u decembru 2.000 na 367 evra u oktobru 2012, a broj zaposlenih za proteklih 12 godina smanjen za 363.000 lica.
Istovremeno, nivo proizvodnje je sada niži nego 2.000-te, dok je rast plata posledica rasta spoljnog duga sa tadašnjih 11,7 na današnjih 25,5 milijardi evra.
Da je danas isti broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji prosečna plata bi bila niža, oko 320 evra, ali bi bio manji broj nezaposlenih lica, veći broj zaposlenih i veća prosečna zarada, ocenio je Zdravković.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u Srbiji je BDP po stanovniku povećan sa 1.152 dolara u 2.000. na 4.917 dolara u 2012, što je više nego četiri puta, tako da se nameće pitanje da li građani u proseku žive četiri puta bolje.
Zdravković je ukazao da u rast plata u Srbiji, za proteklih 12 godina, treba uračunati i slabljenje dolara i dinara prema evru, rast cena u svetu i na domaćem tržištu.
Prema podacima EUROSTAT, statističke agencije Evropske unije, nivo cena u Srbiji bio je 50 odsto prosečnog nivoa u EU u 2011, dok je nivo cena hrane bio manji za 28 odsto, podsetio je Zdravković.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images)
