Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije u prvih 11 meseci 2012. bila je Nemačka, gde je ostvaren izvoz od 1,21 milijarde dolara i uvoz od 1,89 milijardi, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Nemačke, bile su Italija - 1,07 milijardi, Bosna i Hercegovina sa 994,7 miliona dolara, Rumunija - 854,8 miliona i Ruska Federacija (RF) - 793,3 miliona.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Nemačke, bile su RF sa 1,7 milijardi dolara, Italija - 1,65 milijardi, Narodna Republika Kina - 1,28 milijardi i Mađarska - 859,9 miliona.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije (EU) čine više od polovine ukupne razmene - 58,5 odsto.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbije ima suficit u razmeni od 1,21 milijardi dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i gvožđa i čelika.
Potpisnice CEFTA sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini su Srbija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK), u ime privremenih institucija samouprave u Prištini.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Crnom Gorom, BiH i Makedonijom.
Od ostalih zemalja, ističe se i suficit Srbije u razmeni sa sa Rumunijom i Slovačkom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa NR Kinom zbog uvoza mobilnih telefona i lap topova, kao i sa RF zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.
Sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom.
Najveće učešće u izvozu Srbije u prvih 11 meseci 2012. imao je region Vojvodine - 36,8 odsto, a najveće učešće u uvozu Beogradski region - 44,8 odsto.
Posle Vojvodine, najveće učešće u izvozu imao je Beogradski region - 23,9 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 23,3 odsto, Region Južne i Istočne Srbije 13,7 odsto, a oko 2,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 29,4 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 13,9 odsto, Region Južne i Istočne Srbije - 7,9 odsto, a oko četiri odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti njeni proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici.
Tu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imali su žitarice i proizvodi od njih sa 777 miliona dolara, električne mašine i aparati - 766 miliona, obojeni metali - 626 miliona, povrće i voće - 500 miliona i drumska vozila - 482 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati sa 1,57 milijardi dolara, drumska vozila - oko milijardu dolara, prirodni gas - 990 miliona, električne mašine i aparati - 754 miliona i medicinski i farmaceutski proizvodi - 646 miliona.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 7,3 odsto.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Nemačke, bile su RF sa 1,7 milijardi dolara, Italija - 1,65 milijardi, Narodna Republika Kina - 1,28 milijardi i Mađarska - 859,9 miliona.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije (EU) čine više od polovine ukupne razmene - 58,5 odsto.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbije ima suficit u razmeni od 1,21 milijardi dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i gvožđa i čelika.
Potpisnice CEFTA sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini su Srbija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija i Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK), u ime privremenih institucija samouprave u Prištini.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Crnom Gorom, BiH i Makedonijom.
Od ostalih zemalja, ističe se i suficit Srbije u razmeni sa sa Rumunijom i Slovačkom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa NR Kinom zbog uvoza mobilnih telefona i lap topova, kao i sa RF zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.
Sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom.
Najveće učešće u izvozu Srbije u prvih 11 meseci 2012. imao je region Vojvodine - 36,8 odsto, a najveće učešće u uvozu Beogradski region - 44,8 odsto.
Posle Vojvodine, najveće učešće u izvozu imao je Beogradski region - 23,9 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 23,3 odsto, Region Južne i Istočne Srbije 13,7 odsto, a oko 2,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 29,4 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 13,9 odsto, Region Južne i Istočne Srbije - 7,9 odsto, a oko četiri odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti njeni proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici.
Tu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imali su žitarice i proizvodi od njih sa 777 miliona dolara, električne mašine i aparati - 766 miliona, obojeni metali - 626 miliona, povrće i voće - 500 miliona i drumska vozila - 482 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati sa 1,57 milijardi dolara, drumska vozila - oko milijardu dolara, prirodni gas - 990 miliona, električne mašine i aparati - 754 miliona i medicinski i farmaceutski proizvodi - 646 miliona.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 7,3 odsto.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
