Investiotori odustaju kada čuju da treba ponovo da plate za izgrađenu infrastrukturu, kaže Velimir Ilić.
Ministar građevine i urbanizma izjavio je danas Tanjugu da gradnju glavne železničke stanice Prokop u Beogradu koče gradske vlasti, jer traže od potencijalnih investitora novac za već izgrađenu infrastrukturu.
Ističući da loklane samouprave svojim nerealnim dažbinama koče gradnju u Srbiji, Ilić je rekao da Prokop godinama ne može da se napravi zato što grad traži od investitora 300 evra po kvadratnom metru za planirani komercijalni deo u stanici.
"Zašto Prokop ne može godinama da se napravi - pa zato što grad traži 300 evra po kvadratu za 120.000 kvadrata koliko je predviđeno da se izgradi komercijalnog dela na Prokopu, što je 36 miliona evra", rekao je Ilić.
Koji god investitor da dođe, prema njegovim rečima, vidi da tamo već ima i voda, kanalizacija i trafo stanica, tako da im se teško može objasniti zašto treba sve to ponovo da plate.
"Kažu zainteresovani investitori - pa kako da platimo za trafo stanicu kada već ima trafo stanica, a vi kažete - pa takav je zakon", rekao je Ilić, objašnjavajući u kakvoj situaciji su potencijalni ulagači.
Ilić je kazao da je kompletna infrastruktura urađena za železnicu, ali da je predviđena i za komercijalni deo.
Ministarstvo zbog toga želi da se kroz novi zakon o planiranju i izgradnji, koji će biti gotov u narednih pola godine, plaćaju samo stvarni troškovi i ništa više od toga, istakao je Ilić.
"Ne shvata se da izgradnjom Prokopa grad dobija 'Savski amfiteatar', najbolju lokaciju u Beogradu od 86 hektara u komadu, koja može da donese milijarde evra", naveo je ministar.
Generalni direktori Železnica Srbije Milovan Marković i Fonda za arapski ekonomski razvoj Al Bander potpisali su 10. decembra 2012. Ugovor o kuvajtskom kreditu za gradnju Prokopa od 25 miliona evra.
Kredit je odobren po vrlo povoljnim uslovima sa tri odsto kamate godišnje, rokom otplate 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Kuvajtski kredit biće uložen u kompletno sređivanje železničke odnosno građevinske i elektrotehničke infrastrukture u Prokopu.
Srpske železnice već su započele pripremu tenderske dokumentacije, a čitav posao može da bude završen za dve godine.
Kompletna stanica u građevinskom smislu mogla bi, prema najavi srpskih železnica, da bude izgrađena za tri godine.
Prokop sada koriste samo vozovi nove gradske železnice - "BG voz", a realizacija ovog posla omogućiće da kroz stanicu funkcionišu i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.
Kada Prokop počne da radi stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađordeve ulice, i na taj način biće skraćene linija svih vozova koji prolaze kroz glavni grad, a 80 hektara atraktivnog zemljišta u Savskom amfiteatru biće oslobođeno za gradnju.
Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, zatim je 90-tih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.
(Tanjug Foto tanjug Sava Radovanović)
Ističući da loklane samouprave svojim nerealnim dažbinama koče gradnju u Srbiji, Ilić je rekao da Prokop godinama ne može da se napravi zato što grad traži od investitora 300 evra po kvadratnom metru za planirani komercijalni deo u stanici.
"Zašto Prokop ne može godinama da se napravi - pa zato što grad traži 300 evra po kvadratu za 120.000 kvadrata koliko je predviđeno da se izgradi komercijalnog dela na Prokopu, što je 36 miliona evra", rekao je Ilić.
Koji god investitor da dođe, prema njegovim rečima, vidi da tamo već ima i voda, kanalizacija i trafo stanica, tako da im se teško može objasniti zašto treba sve to ponovo da plate.
"Kažu zainteresovani investitori - pa kako da platimo za trafo stanicu kada već ima trafo stanica, a vi kažete - pa takav je zakon", rekao je Ilić, objašnjavajući u kakvoj situaciji su potencijalni ulagači.
Ilić je kazao da je kompletna infrastruktura urađena za železnicu, ali da je predviđena i za komercijalni deo.
Ministarstvo zbog toga želi da se kroz novi zakon o planiranju i izgradnji, koji će biti gotov u narednih pola godine, plaćaju samo stvarni troškovi i ništa više od toga, istakao je Ilić.
"Ne shvata se da izgradnjom Prokopa grad dobija 'Savski amfiteatar', najbolju lokaciju u Beogradu od 86 hektara u komadu, koja može da donese milijarde evra", naveo je ministar.
Generalni direktori Železnica Srbije Milovan Marković i Fonda za arapski ekonomski razvoj Al Bander potpisali su 10. decembra 2012. Ugovor o kuvajtskom kreditu za gradnju Prokopa od 25 miliona evra.
Kredit je odobren po vrlo povoljnim uslovima sa tri odsto kamate godišnje, rokom otplate 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Kuvajtski kredit biće uložen u kompletno sređivanje železničke odnosno građevinske i elektrotehničke infrastrukture u Prokopu.
Srpske železnice već su započele pripremu tenderske dokumentacije, a čitav posao može da bude završen za dve godine.
Kompletna stanica u građevinskom smislu mogla bi, prema najavi srpskih železnica, da bude izgrađena za tri godine.
Prokop sada koriste samo vozovi nove gradske železnice - "BG voz", a realizacija ovog posla omogućiće da kroz stanicu funkcionišu i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.
Kada Prokop počne da radi stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađordeve ulice, i na taj način biće skraćene linija svih vozova koji prolaze kroz glavni grad, a 80 hektara atraktivnog zemljišta u Savskom amfiteatru biće oslobođeno za gradnju.
Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, zatim je 90-tih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.
(Tanjug Foto tanjug Sava Radovanović)
