Usvojen Zakon o podsticajima u poljoprivrednoj industriji i ruralnom razvoju, kojim su garantovani minimalni iznosi podsticaja za poljoprivrednike, koje Vlada neće moći da smanjuje.
Ove iznose Vlada neće moći da umanji, već će svake godine posle usvajanja budžeta donositi samo maksimalne iznose podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, objasnio je ministar poljoprivrede Goran Knežević tokom načelne debate o tom zakonu.
Za zakon su glasala 133 poslanika, 21 je bio protiv, a 11 nije glasalo.
Usvojenim zakonom podsticaji su predviđeni jednako i za one koji su vlasnici i za one koji su zakupci, svako ko želi da se bavi poljovprivrednom može na zakonom propisani način da dobije podsticaje bez obzira na prvni i vlasnički status.
Propisano je i da se osnovni podsticaji ostvaruju po površini biljne proizvodnje i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, a pravo na korišćenje tog podsticaja ima pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice pod uslovom da je upisan u Registar.
Pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu takođe ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje je upisano u Registar i koje je prijavilo broj i vrstu životinja i izvršilo obeležavanja grla.
Nova zakonska rešenja daju mogućnost da se premije za mleko uvećavaju za proizvođače koji proizvode mleko ekstra klase, budući da 35 odsto mleka koje se proizvodi u Srbiji je ekstra klase i odgovara EU standardima.
Propisano je i da se premije za kravlje, ovčije i kozje mleko isplaćuju kvartalno, a da bi neko ostvario premiju na kravlje mleko potrebno je da preda najmanje 3.000 litara tog mleka po kvartalu, odnosno 1.500 ukoliko se ono proizvodi na područjima sa otežanim uslovima poljoprivredne proizvodnje, dok je opozicija tražila da se to ograničenje ukine ili smanji, ocenjujući da će to dovesti do smanjenja stočnog fonda i destimulacije proizvidnje mleka.
Minimalni iznos premije za mleko je sedam dinara po litru.
Takođe, usvojenim zakonom agrarna politika i politika ruralnog razvoja postaje jedinstvena za čitavu teritoriju, ali omogućuje pokrajini i lokalnim samoupravama da utvrđuju sopstvene mere podrške, kroz plaćanje pemijera osiguranja, regrese za reporoduktivni materijal, kreditnu politiku.
Novim zakonskim rešenjima, kako je rekao ministar Knežević, umanjuje se mogućnost da se na Vladu vrši pritisak prema željama pojedinaca i grupa, budući da je Vlada znala, kako je naveo, da podlegne pritiscima.
"Toga smo bili svedoci u 2012. godini, a usvajanjem ovog zakona to više neće biti moguće", ukazao je ministar.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Za zakon su glasala 133 poslanika, 21 je bio protiv, a 11 nije glasalo.
Usvojenim zakonom podsticaji su predviđeni jednako i za one koji su vlasnici i za one koji su zakupci, svako ko želi da se bavi poljovprivrednom može na zakonom propisani način da dobije podsticaje bez obzira na prvni i vlasnički status.
Propisano je i da se osnovni podsticaji ostvaruju po površini biljne proizvodnje i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, a pravo na korišćenje tog podsticaja ima pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice pod uslovom da je upisan u Registar.
Pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu takođe ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje je upisano u Registar i koje je prijavilo broj i vrstu životinja i izvršilo obeležavanja grla.
Nova zakonska rešenja daju mogućnost da se premije za mleko uvećavaju za proizvođače koji proizvode mleko ekstra klase, budući da 35 odsto mleka koje se proizvodi u Srbiji je ekstra klase i odgovara EU standardima.
Propisano je i da se premije za kravlje, ovčije i kozje mleko isplaćuju kvartalno, a da bi neko ostvario premiju na kravlje mleko potrebno je da preda najmanje 3.000 litara tog mleka po kvartalu, odnosno 1.500 ukoliko se ono proizvodi na područjima sa otežanim uslovima poljoprivredne proizvodnje, dok je opozicija tražila da se to ograničenje ukine ili smanji, ocenjujući da će to dovesti do smanjenja stočnog fonda i destimulacije proizvidnje mleka.
Minimalni iznos premije za mleko je sedam dinara po litru.
Takođe, usvojenim zakonom agrarna politika i politika ruralnog razvoja postaje jedinstvena za čitavu teritoriju, ali omogućuje pokrajini i lokalnim samoupravama da utvrđuju sopstvene mere podrške, kroz plaćanje pemijera osiguranja, regrese za reporoduktivni materijal, kreditnu politiku.
Novim zakonskim rešenjima, kako je rekao ministar Knežević, umanjuje se mogućnost da se na Vladu vrši pritisak prema željama pojedinaca i grupa, budući da je Vlada znala, kako je naveo, da podlegne pritiscima.
"Toga smo bili svedoci u 2012. godini, a usvajanjem ovog zakona to više neće biti moguće", ukazao je ministar.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
