Srbija još nema zakon o ličnom bankrotstvu, što bi bio spas za građane koji su zapali u velike dugove, kažu stručnjaci.
Prema procenama bankara takvih u našoj zemlji ima blizu 100.000 i nema naznaka da bi ta brojka uskoro mogla da se smanji, zbog loše ekonomske situacije i visoke stope nezaposlenosti.
Lični bankrot je nešto što štiti građane, običnog čoveka i jedino što ne može da se desi, to je da klijent ode u "dužničko ropstvo", koje je odavno ukinuto, a da ga osude na kaznu zatvora ne mogu, rekao je Tanjugu ekonomista Goran Nikolić.
S druge strane, bankama uvođenje zakona o ličnom bankrotu ne odgovara, dodao je Nikolić i naveo da u Srbiji trenutno samo stambenih kredita ima oko 75.000, a od toga svega je 1,5 odsto sa kasnjenjem u otplati.
Za razliku od SAD, gde proglašenjem ličnog bankrota banka klijentu oduzima kuću pod hipotekom za naplatu duga, u Srbiji je hipoteka prvi red obezbeđenja, a drugi red je administrativna zabrana na lična primanja, objasnio je Nikolić.
Zakonski bi banka mogla klijentu da oduzme stan i kada se zaposli da mu stavi administrativnu zabranu na platu dok ne isplati ceo kredit, objasnio je on i dodao da banke tvrde da se u Srbiji u praksi do sada to nije dešavalo.
Lični bankrot ili stečaj omogućava, na način kako se sprovodi u SAD i zemljama EU, fizičkim licima da zadrže deo imovine, dok lični stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu da se proda veći deo i da dužnik otplaćuje deo dugova iz prihoda u budućnosti, tokom narednih tri do pet godina.
Sud otpisuje ostatak dugova, a njegovim reprogramiranjem dužniku se daje mogućnost da lakše izađe iz prezaduženosti.
Prema sada važećim zakonima, kod naplate neizmirenog duga u Srbiji građanima se ne mogu oduzeti odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, hrana i ogrev za potrebe dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca.
Takođe, kod naplate duga, dužniku koji ima stalna mesečna primanja ne može se oduzeti gotovina do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, a takođe ne mogu se oduzeti ordeni, medalje, ratne spomenice, priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične slike, pomagala neophodna invalidu za obavljanje životnih funkcija.
Dužniku se prinudnom naplatom ne mogu oduzeti poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena izvršnom dužniku pre nego što mu se ona uruči.
U vreme svetske finansijske krize, koja je izbila 2008., u SAD je samo te i naredne godine lični bankrot proglasilo više od milion građana.
Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika.
U regionu su manje zaduženi od naših samo građani Makedonije i BiH, dok veći nivo zaduženosti imaju žitelji Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije.
Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.
(Tanjug, foto: ilustracija, Guliver/Getty Images, Thinkstock)
Lični bankrot je nešto što štiti građane, običnog čoveka i jedino što ne može da se desi, to je da klijent ode u "dužničko ropstvo", koje je odavno ukinuto, a da ga osude na kaznu zatvora ne mogu, rekao je Tanjugu ekonomista Goran Nikolić.
S druge strane, bankama uvođenje zakona o ličnom bankrotu ne odgovara, dodao je Nikolić i naveo da u Srbiji trenutno samo stambenih kredita ima oko 75.000, a od toga svega je 1,5 odsto sa kasnjenjem u otplati.
Za razliku od SAD, gde proglašenjem ličnog bankrota banka klijentu oduzima kuću pod hipotekom za naplatu duga, u Srbiji je hipoteka prvi red obezbeđenja, a drugi red je administrativna zabrana na lična primanja, objasnio je Nikolić.
Zakonski bi banka mogla klijentu da oduzme stan i kada se zaposli da mu stavi administrativnu zabranu na platu dok ne isplati ceo kredit, objasnio je on i dodao da banke tvrde da se u Srbiji u praksi do sada to nije dešavalo.
Lični bankrot ili stečaj omogućava, na način kako se sprovodi u SAD i zemljama EU, fizičkim licima da zadrže deo imovine, dok lični stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu da se proda veći deo i da dužnik otplaćuje deo dugova iz prihoda u budućnosti, tokom narednih tri do pet godina.
Sud otpisuje ostatak dugova, a njegovim reprogramiranjem dužniku se daje mogućnost da lakše izađe iz prezaduženosti.
Prema sada važećim zakonima, kod naplate neizmirenog duga u Srbiji građanima se ne mogu oduzeti odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, hrana i ogrev za potrebe dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca.
Takođe, kod naplate duga, dužniku koji ima stalna mesečna primanja ne može se oduzeti gotovina do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, a takođe ne mogu se oduzeti ordeni, medalje, ratne spomenice, priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične slike, pomagala neophodna invalidu za obavljanje životnih funkcija.
Dužniku se prinudnom naplatom ne mogu oduzeti poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena izvršnom dužniku pre nego što mu se ona uruči.
U vreme svetske finansijske krize, koja je izbila 2008., u SAD je samo te i naredne godine lični bankrot proglasilo više od milion građana.
Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika.
U regionu su manje zaduženi od naših samo građani Makedonije i BiH, dok veći nivo zaduženosti imaju žitelji Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije.
Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.
(Tanjug, foto: ilustracija, Guliver/Getty Images, Thinkstock)
