Prisustvo Lidla na tržištu Srbije podstaći će dolazak i drugih velikih igrača u sektoru trgovine koji će uspeti da, kroz povećanu ponudu i konkurenciju, utiču na stabilnost cena.
To je izjavio Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Dragovan Milićević.
U Srbiju će, kako se očekuje, nemački internacionalni diskontni lanac Lidl doći krajem iduće godine, što će omogućiti domaćim potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, nižim između 20 i 40 odsto od prosečnih tržišnih.
Kako je Milićević istakao, država ne može da kontroliše cene, ali može da poboljša konkurenciju i stimuliše priliv svežeg kapitala i dolazak novih trgovaca.
"Ako hoćemo da razvijamo tržišnu privredu ne možemo da imamo neke administrativne kontrole cena. Država može da zaustavi rast cena kroz tržišnu intervenciju iz Robnih rezervi, ali je pitanje sa kojim količinama, a da se ne naruši sloboda tržišta", objasnio je državni sekretar.
Prema njegovim rečima, tržište Srbije je još u nekoj fazi restruktuiranja i redistribucije pa veliki trgovci čekaju povoljan momenat za dolazak.
Njima je problem pad kupovne moći, prilično plitko tržište Srbije i mali potencijal maloprodaje od tri milijarde evra godišnje, ali će najavom Lidla verovatno još neki da dođu, što će se povoljno odraziti na cene, mišljenja je Milićević.
On je upozorio da najviše rastu cene hrane zbog prošlogodišnje suše pa su neophodne investicije u poljoprivredi, posebno u domenu navodnjavanja i povećanja prinosa.
Milićević je istakao da potrošači u Srbiji najviše kupuju hranu i piće na koje odlazi više od 40 odsto kućnog budžeta, zatim sredstva za ličnu i kućnu higijenu, a ostali proizvodi - bela tehnika, nameštaj, garederoba znatno manje.
Kupovna moć potrošača u Srbiji će biti veća sa rastom zarada i privredne aktivnosti, što neće biti brz proces, tvrdi Milićević.
Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović rekla je za Tanjug da u Srbiji posluju belgijski "Delez" i nemački "Metro keš end keri" koji su među najvećim trgovinskim lancima na svetu, dok velikih priznatih i poznatih diskontnih lanaca i dalje nema na našem tržištu.
"Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca, dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović.
Prema njenim rečima, njaveći evropski trgovinski diskontni lanaci su Carfour, Tesko, Svarc čiji je deo i Lidl, Aldi, Rewe, Aućan, Edeka Centrale, E. Leklerk i Ahold...
(Tanjug)
U Srbiju će, kako se očekuje, nemački internacionalni diskontni lanac Lidl doći krajem iduće godine, što će omogućiti domaćim potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, nižim između 20 i 40 odsto od prosečnih tržišnih.
Kako je Milićević istakao, država ne može da kontroliše cene, ali može da poboljša konkurenciju i stimuliše priliv svežeg kapitala i dolazak novih trgovaca.
"Ako hoćemo da razvijamo tržišnu privredu ne možemo da imamo neke administrativne kontrole cena. Država može da zaustavi rast cena kroz tržišnu intervenciju iz Robnih rezervi, ali je pitanje sa kojim količinama, a da se ne naruši sloboda tržišta", objasnio je državni sekretar.
Prema njegovim rečima, tržište Srbije je još u nekoj fazi restruktuiranja i redistribucije pa veliki trgovci čekaju povoljan momenat za dolazak.
Njima je problem pad kupovne moći, prilično plitko tržište Srbije i mali potencijal maloprodaje od tri milijarde evra godišnje, ali će najavom Lidla verovatno još neki da dođu, što će se povoljno odraziti na cene, mišljenja je Milićević.
On je upozorio da najviše rastu cene hrane zbog prošlogodišnje suše pa su neophodne investicije u poljoprivredi, posebno u domenu navodnjavanja i povećanja prinosa.
Milićević je istakao da potrošači u Srbiji najviše kupuju hranu i piće na koje odlazi više od 40 odsto kućnog budžeta, zatim sredstva za ličnu i kućnu higijenu, a ostali proizvodi - bela tehnika, nameštaj, garederoba znatno manje.
Kupovna moć potrošača u Srbiji će biti veća sa rastom zarada i privredne aktivnosti, što neće biti brz proces, tvrdi Milićević.
Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović rekla je za Tanjug da u Srbiji posluju belgijski "Delez" i nemački "Metro keš end keri" koji su među najvećim trgovinskim lancima na svetu, dok velikih priznatih i poznatih diskontnih lanaca i dalje nema na našem tržištu.
"Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca, dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović.
Prema njenim rečima, njaveći evropski trgovinski diskontni lanaci su Carfour, Tesko, Svarc čiji je deo i Lidl, Aldi, Rewe, Aućan, Edeka Centrale, E. Leklerk i Ahold...
(Tanjug)
