Ekonomista Miroljub Labus ocenio je da će prema makroekonomskim podacima ova godina biti bolja od prethodne, ali da građani neće biti zadovoljni jer će se Srbija samo vratiti na stanje iz 2011. godine.
Labus, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je u intervjuu za novi broj mesečnika Ekonometar kazao da će Srbija u 2013. godni imati umeren privredni rast i manju inflaciju nego u prošloj godini.
"Međutim, ljudi neće biti zadovoljni sa tim, jer ćemo se faktički vratiti na stanje koje smo imali 2011. godine. A ta godina je još bila slabija nego što je bila 2008, kada je izbila globalna recesija", rekao je on.
Labus je kazao i da su se u Srbiji od izbijanja globalne recesije promenila tri guvernera, a monetarna politika je ostala ista.
"Ja ne verujem da se sa restriktivnom monetarnom politikom i visokim kamatama može izaći iz recesije. Takođe, ne verujem da je dualni monetarni sistem, zasnovan na dinarima i devizama, održiv i racionalan", istakao je on.
U monetarnoj politici, po Labusovom uverenju, dve stvari moraju da se stave na dnevni red i da se o njima razgovara bez predrasuda.
Prema Labusovim rečima, pored dualnog novčanog sistema, povezanog sa fleksibilnim kursom i ciljanom inflacijom, to je nivo loših zajmova u bankarskom sektoru i uloga banaka u finansiranju države i private privrede.
"Ovog momenta ne zalažem se za neko specifično rešenje, nego samo kažem da su to dva fundamentalna problema koja se stalno stavljaju pod tepih. Moja je preporuka da se izvuku ispod tepiha, pa ćemo onda da vidimo šta da se radi s njima", kazao je Miroljub Labus.
Kako je istakao, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) između dva i 2,5 odsto je ostvariv.
Labus je upozorio da je taj rast manji od potreba zemlje i od rasta kamata na strane kredite, tako da će u 2013. Opterećenje servisiranja inostranog duga, u odnosu na BDP i dalje rasti.
On je ocenio da će u 2013. godini najveći izazovi biti vezani za državu precizirajući da su to pitanja odživosti finansiranja budžetskog deficita i uloge države u privredi, odnosno pitanja da li će se prepustiti tržištu da rešava strukturne probleme.
Labus je kazao i da će se, kako sada stvari stoje, tenzije oko Kosova smanjiti, što će pozitivno uticati na popravljanje rejtinga Srbije I njenu integraciju sa EU.
(Beta Foto ilustracija Guliver Getty Thinkstockphoto)
"Međutim, ljudi neće biti zadovoljni sa tim, jer ćemo se faktički vratiti na stanje koje smo imali 2011. godine. A ta godina je još bila slabija nego što je bila 2008, kada je izbila globalna recesija", rekao je on.
Labus je kazao i da su se u Srbiji od izbijanja globalne recesije promenila tri guvernera, a monetarna politika je ostala ista.
"Ja ne verujem da se sa restriktivnom monetarnom politikom i visokim kamatama može izaći iz recesije. Takođe, ne verujem da je dualni monetarni sistem, zasnovan na dinarima i devizama, održiv i racionalan", istakao je on.
U monetarnoj politici, po Labusovom uverenju, dve stvari moraju da se stave na dnevni red i da se o njima razgovara bez predrasuda.
Prema Labusovim rečima, pored dualnog novčanog sistema, povezanog sa fleksibilnim kursom i ciljanom inflacijom, to je nivo loših zajmova u bankarskom sektoru i uloga banaka u finansiranju države i private privrede.
"Ovog momenta ne zalažem se za neko specifično rešenje, nego samo kažem da su to dva fundamentalna problema koja se stalno stavljaju pod tepih. Moja je preporuka da se izvuku ispod tepiha, pa ćemo onda da vidimo šta da se radi s njima", kazao je Miroljub Labus.
Kako je istakao, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) između dva i 2,5 odsto je ostvariv.
Labus je upozorio da je taj rast manji od potreba zemlje i od rasta kamata na strane kredite, tako da će u 2013. Opterećenje servisiranja inostranog duga, u odnosu na BDP i dalje rasti.
On je ocenio da će u 2013. godini najveći izazovi biti vezani za državu precizirajući da su to pitanja odživosti finansiranja budžetskog deficita i uloge države u privredi, odnosno pitanja da li će se prepustiti tržištu da rešava strukturne probleme.
Labus je kazao i da će se, kako sada stvari stoje, tenzije oko Kosova smanjiti, što će pozitivno uticati na popravljanje rejtinga Srbije I njenu integraciju sa EU.
(Beta Foto ilustracija Guliver Getty Thinkstockphoto)
