Više od 160 subotičkih paora žele da učestvuju u privatizaciji nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata "Mala Bosna" iz Subotice
Oni su najavili da će se obratiti nadležnim državnim organima sa namerom da preuzmu pomenuto poljoprivredno preduzeće i da imaju isti tretman kao i strani investitori, poput "Al Dahre" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).
"Mi ćemo osnovati konzorcijom koji želi da kupi kapital ovog propalog preduzeća sa nekoliko stotina hektara zemlje i određenom infrastrukturom. Tako ćemo videti da li smo i mi kao poljoprivrednici u mogućnosti da ostvarimo ista prava kao strani investitori ili će to biti po znatno povoljnijim uslovima", rekao je tim povodom Tanjugu predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.
Kiš je rekao da je odluka doneta sinoć na sastanku te Asocijacije, po ugledu na sporazum Vlade Srbije i preduzeća "Al Dahra" iz UAE, a na osnovu stavova zvaničnika Vlade Srbije.
Zainteresovani poljoprivrednici prvo će zatražiti uvid u činjenično stanje u ovom preduzeću, tačnije, kolika su njegova dugovanja i na osnovu toga pripremiti ponudu.
Odgovarajući na pitanje da li se radi o inatu državi ili zaista smatraju da "Mala Bosna" može biti profitabilna, Kiš je odgovorio je da je u pitanju poslednje imanje na području Subotice u kojem još nije završena privatizacija, ocenjujući da u tom procesu poljoprivrednicima "nikada niko ništa nije ponudio".
"Smatramo da smo izostali iz svih privatizacija u proteklim decenijama, pa kad smo već prozvani, red je da nas 200 dođe u posed nečega čime se zaista i bavimo", rekao je Kiš.
Dobar poznavalac prilika u ovom preduzeću, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici Ištvan Huđi prokomentarisao je za Tanjug ovu najavu rekavši da je u pitanju "test za Vladu Srbije da ono što je obećala za Arape primeni i za naše poljoprivrednike koji žele na sličan način da kupe jedno poljoprivredno preduzeće".
"Ovo preduzeće je trenutno stabilno i od kako je u restrukturisanju, jako dobro radi. Sada je samo pitanje na koji način bi se ovo izvršilo i koje predradnje su potrebne da bi poljoprivrednici stvarno preuzeli preduzeće", smatra Huđi.
Prema njegovoj oceni, to bi moglo da se uradi na sličan način, kao u slučaju kada je slovačka "Tatravagonka" preuzela subotičkog proizvođača vagona "Bratstvo", koje je nakon privatizacije bilo u procesu restrukturisanja.
"Mala Bosna" privatizovana je na aukciji 28. maja 2007. godine, po početnoj ceni od 160 miliona dinara konzorcijumu okupljenom oko Višnje Jerković.
Posle toga, 70 odsto akcija preuzeo je Đorđe Đukanović, koji je za predsednika Upravnog odbora imenovao Predraga Mališanovića, koji je u aferi "Agrobanka" uhapšen pod sumnjom malverzacije sa kreditima upravo prema "Maloj Bosni", a u istrazi je naveden kao vlasnik tog preduzeća.
Nakon što je raskinut ugovor o privatizaciji, "Mala Bosna" se od 1. jula 2010. godine nalazi u procesu restrukturisanja.
Osnovano je 1952. godine i po zvaničnim podacima trenutno ima 17 zaposlenih.
Na svom internet sajtu, Agencija za privatizaciju navodi da preduzeće ima šansu da opstane ukoliko se otpišu dugovanja prema "Agrobanci".
(Tanjug Foto Ilustracija Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
"Mi ćemo osnovati konzorcijom koji želi da kupi kapital ovog propalog preduzeća sa nekoliko stotina hektara zemlje i određenom infrastrukturom. Tako ćemo videti da li smo i mi kao poljoprivrednici u mogućnosti da ostvarimo ista prava kao strani investitori ili će to biti po znatno povoljnijim uslovima", rekao je tim povodom Tanjugu predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.
Kiš je rekao da je odluka doneta sinoć na sastanku te Asocijacije, po ugledu na sporazum Vlade Srbije i preduzeća "Al Dahra" iz UAE, a na osnovu stavova zvaničnika Vlade Srbije.
Zainteresovani poljoprivrednici prvo će zatražiti uvid u činjenično stanje u ovom preduzeću, tačnije, kolika su njegova dugovanja i na osnovu toga pripremiti ponudu.
Odgovarajući na pitanje da li se radi o inatu državi ili zaista smatraju da "Mala Bosna" može biti profitabilna, Kiš je odgovorio je da je u pitanju poslednje imanje na području Subotice u kojem još nije završena privatizacija, ocenjujući da u tom procesu poljoprivrednicima "nikada niko ništa nije ponudio".
"Smatramo da smo izostali iz svih privatizacija u proteklim decenijama, pa kad smo već prozvani, red je da nas 200 dođe u posed nečega čime se zaista i bavimo", rekao je Kiš.
Dobar poznavalac prilika u ovom preduzeću, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici Ištvan Huđi prokomentarisao je za Tanjug ovu najavu rekavši da je u pitanju "test za Vladu Srbije da ono što je obećala za Arape primeni i za naše poljoprivrednike koji žele na sličan način da kupe jedno poljoprivredno preduzeće".
"Ovo preduzeće je trenutno stabilno i od kako je u restrukturisanju, jako dobro radi. Sada je samo pitanje na koji način bi se ovo izvršilo i koje predradnje su potrebne da bi poljoprivrednici stvarno preuzeli preduzeće", smatra Huđi.
Prema njegovoj oceni, to bi moglo da se uradi na sličan način, kao u slučaju kada je slovačka "Tatravagonka" preuzela subotičkog proizvođača vagona "Bratstvo", koje je nakon privatizacije bilo u procesu restrukturisanja.
"Mala Bosna" privatizovana je na aukciji 28. maja 2007. godine, po početnoj ceni od 160 miliona dinara konzorcijumu okupljenom oko Višnje Jerković.
Posle toga, 70 odsto akcija preuzeo je Đorđe Đukanović, koji je za predsednika Upravnog odbora imenovao Predraga Mališanovića, koji je u aferi "Agrobanka" uhapšen pod sumnjom malverzacije sa kreditima upravo prema "Maloj Bosni", a u istrazi je naveden kao vlasnik tog preduzeća.
Nakon što je raskinut ugovor o privatizaciji, "Mala Bosna" se od 1. jula 2010. godine nalazi u procesu restrukturisanja.
Osnovano je 1952. godine i po zvaničnim podacima trenutno ima 17 zaposlenih.
Na svom internet sajtu, Agencija za privatizaciju navodi da preduzeće ima šansu da opstane ukoliko se otpišu dugovanja prema "Agrobanci".
(Tanjug Foto Ilustracija Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
