Studija je obuhvatila 20.000 ljudi i po kojoj se, pre svega zaposleni u sekorima na ''udaru'' rokova ili vremenski definisanog učinka, najčešće odlučuju da rade, bez obzira na zdravstveno stanje.

Oko 57 odsto učesnika te studije Saveznog zavoda za zaštitu i medicinu rada i Saveznog instituta za pitanja obrazovanja i zanimanja, reklo je da su išli na posao, uprkos belsti i to u proseku 11, 5 dana u poslednjih 12 meseci, prenose danas nemački mediji rezultate studije.

Nasuprot tome, oni su, prema sopstvenim podacima, bili na bolovanju 17,4 dana u poslednoj godini.

Osim rokova i vremenski definisanog učinka, razlozi zašto se Nemci, uprkos bolesti, odlučuju da ipak idu na posao, su i smanjene mogućnosti da ih neko zameni ali i, naravno, strah od otkaza.

Stručnjaci upozoravaju na štetnost te pojave koja može voditi smanjenju produktivnosti i efikasnosti, kao i zdravstvenim problemima.

(Tanjug foto Ilustacija Guliver Getty Thinkstock)