Kakav nam je standard i kupovna moć građana može da pokaže i cena „big meka", sudeći prema analizi koju od 1986. svake godine pravi britanski „Ekonomist".
Kako objašnjava ekonomista Goran Nikolić, cenu ovog proizvoda u Srbiji od 2,25 evra treba podeliti s cenom u evrozoni od 3,59 i onda imamo srpski „big mek indeks” - 0,6 odsto - što pokazuje da je naš standard 40 odsto niži nego u EU, piše "24 sata".
"Big mek indeks" je pokazao da zemlja koja ima niske cene kao što je Srbija, u odnosu na zapad ima i nižu kupovnu moć.
U ovom slučaju kupovna moć je kod nas manja 40 odsto nego u evrozoni.
Ugledni britanski nedeljnik svake godine još od 1986. objavljuje listu cena najpoznatijeg proizvoda lanca brze hrane „Mekdonalds" - „big meka”, a zatim poredi te cene u 50 zemalja sveta.
"Cene kod nas su po tom indeksu 60 odsto od proseka cena u Evropskoj uniji, mada istraživanja Eurostata govore da je to negde oko 50 odsto", navodi Nikolić.
Iako je zvanična statistika preciznija, londonski "Ekonomist" je, dodaje Nikolić, pošao logikom da je teško porediti potrošačku korpu od jedne do druge zemlje i zato je ovaj indikator precizniji.
"Big mek indeks" govori koliko možete za određenu količinu evra u različitim zemljama da kupite tih hamburgera. Kupovna moć jednog evra u Srbiji veća je nego kupovna moć jednog evra u Nemačkoj, jer mi za taj evro možemo da kupimo više "big mekova" nego što može da ih kupi Nemac za iste te pare.
"Pravilo je da što je zemlja siromašnija, i opšti nivo cena je niži", objašnjava Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
"Ekonomist" piše da je kretanje cena „big meka” jednako dobar pokazatelj i odnosa nacionalnih valuta.
Na primer, "big mek" je početkom 2013. u Americi koštao 4,37 dolara, a samo 2,57 dolara u Kini, što nagoveštava da je kineski juan potcenjen 41 odsto, stoji u njihovom istraživanju.
Aleksandar Stevanović tvrdi da taj indeks nije dobar pokazatelj kada je reč o valutama. „Prema tom indeksu bi i dinar trebalo da jača, a jasno je odmah da to nije dobar zaključak. Ima sto drugih stvari koje utiču na kurs, a cena tog hamburgera se formira drugačije”, kaže on za "24 sata".
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Big mek indeks" je pokazao da zemlja koja ima niske cene kao što je Srbija, u odnosu na zapad ima i nižu kupovnu moć.
U ovom slučaju kupovna moć je kod nas manja 40 odsto nego u evrozoni.
Ugledni britanski nedeljnik svake godine još od 1986. objavljuje listu cena najpoznatijeg proizvoda lanca brze hrane „Mekdonalds" - „big meka”, a zatim poredi te cene u 50 zemalja sveta.
"Cene kod nas su po tom indeksu 60 odsto od proseka cena u Evropskoj uniji, mada istraživanja Eurostata govore da je to negde oko 50 odsto", navodi Nikolić.
Iako je zvanična statistika preciznija, londonski "Ekonomist" je, dodaje Nikolić, pošao logikom da je teško porediti potrošačku korpu od jedne do druge zemlje i zato je ovaj indikator precizniji.
"Big mek indeks" govori koliko možete za određenu količinu evra u različitim zemljama da kupite tih hamburgera. Kupovna moć jednog evra u Srbiji veća je nego kupovna moć jednog evra u Nemačkoj, jer mi za taj evro možemo da kupimo više "big mekova" nego što može da ih kupi Nemac za iste te pare.
"Pravilo je da što je zemlja siromašnija, i opšti nivo cena je niži", objašnjava Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
"Ekonomist" piše da je kretanje cena „big meka” jednako dobar pokazatelj i odnosa nacionalnih valuta.
Na primer, "big mek" je početkom 2013. u Americi koštao 4,37 dolara, a samo 2,57 dolara u Kini, što nagoveštava da je kineski juan potcenjen 41 odsto, stoji u njihovom istraživanju.
Aleksandar Stevanović tvrdi da taj indeks nije dobar pokazatelj kada je reč o valutama. „Prema tom indeksu bi i dinar trebalo da jača, a jasno je odmah da to nije dobar zaključak. Ima sto drugih stvari koje utiču na kurs, a cena tog hamburgera se formira drugačije”, kaže on za "24 sata".
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
