NBS povećala referentnu kamatnu stopu kako bi sprečila da rast regulisanih cena utiče i na ostale.
Viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić izjavio je danas da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto da bi sprečila uticaj rasta regulisanih cena na ostale cene i inflatorna očekivanja i ocenio da će rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2013. iznositi 2,5 odsto.
Pješčić je na konferenciji za novinare rekao da će međugodišnja stopa inflacje početi da pada sa dolaskom nove poljoprivredne sezone zahvaljujući merama monetarne politike i to u cljanim granicama od četiri odsto uz moguća variranja od plus minus 1,5 odsto.
Govoreći o makroekeonomskim pokazateljima u prošloj godini, Pješčić je naveo da je inflacija u 2012. iznosila 12,2 odsto, a najveći uticaj od 70 odsto imao je rast cena hrane.
Objašnjavajući očekivanje da će BDP imati rast od 2,5 odsto u ovoj godini, Pješčić je naveo da će se to desiti i zahvaljujući nastavku ekpsanzije domaće automobisle industrje, a delom će to biti na osnovu izvoza naftnh derivata.
Odgovarajući na pitanje koliko će povećanje cene energeneta uticati na rast inflacije Pješčić je rekao da će poskupljenje struje i gasa koje se očekuje za ukupno 12 odsto uticati na rast inflacije za 0,8 odsto.
Deficit tekućeg računa u ovoj godini iznosiće 2,7 milijardu evra što će, kako je rekao, biti 8,1 odsto BDP-a, reao je Pješčić i dodao da će država morati najvećim deloma da ga pokrije zadužvanjem na stranom finansijskom tržištu sa oko 1,2 milijarde evra i sa očekivanih 1,1 miliajrdu evra od priliva stranih investicija.
Komentarišući ekonomski plan lidera Demokratske stranke Dragana Đilasa, prema kome bi Srbija trebalo da ima fiksni kurs dinara, Pješčić je rekao da režim fiksnog kursa nije primenjiv na Srbiju, jer on nije kompatibilan sa režimom ciljane inflacije, koju sprovodi centralna banka.
Uvođenje fiksnog kursa zahtevalo bi i promenu monetarne strategije NBS, uz sprovođenje čvrste fiskalne politike, a tada nam ne bi ni trebao fiksni kurs, objasnio je viceguverner centralne banke.
Odgovarajući na pitanje dokle će u Srbiji biti visoke kamate na bankarske kredite, Pješčić je rekao da su kamate u našoj zemlji realno veće nego u okruženje ili EU.
(Tanjug Foto Beta Miloš Miškov)
Pješčić je na konferenciji za novinare rekao da će međugodišnja stopa inflacje početi da pada sa dolaskom nove poljoprivredne sezone zahvaljujući merama monetarne politike i to u cljanim granicama od četiri odsto uz moguća variranja od plus minus 1,5 odsto.
Govoreći o makroekeonomskim pokazateljima u prošloj godini, Pješčić je naveo da je inflacija u 2012. iznosila 12,2 odsto, a najveći uticaj od 70 odsto imao je rast cena hrane.
Objašnjavajući očekivanje da će BDP imati rast od 2,5 odsto u ovoj godini, Pješčić je naveo da će se to desiti i zahvaljujući nastavku ekpsanzije domaće automobisle industrje, a delom će to biti na osnovu izvoza naftnh derivata.
Odgovarajući na pitanje koliko će povećanje cene energeneta uticati na rast inflacije Pješčić je rekao da će poskupljenje struje i gasa koje se očekuje za ukupno 12 odsto uticati na rast inflacije za 0,8 odsto.
Deficit tekućeg računa u ovoj godini iznosiće 2,7 milijardu evra što će, kako je rekao, biti 8,1 odsto BDP-a, reao je Pješčić i dodao da će država morati najvećim deloma da ga pokrije zadužvanjem na stranom finansijskom tržištu sa oko 1,2 milijarde evra i sa očekivanih 1,1 miliajrdu evra od priliva stranih investicija.
Komentarišući ekonomski plan lidera Demokratske stranke Dragana Đilasa, prema kome bi Srbija trebalo da ima fiksni kurs dinara, Pješčić je rekao da režim fiksnog kursa nije primenjiv na Srbiju, jer on nije kompatibilan sa režimom ciljane inflacije, koju sprovodi centralna banka.
Uvođenje fiksnog kursa zahtevalo bi i promenu monetarne strategije NBS, uz sprovođenje čvrste fiskalne politike, a tada nam ne bi ni trebao fiksni kurs, objasnio je viceguverner centralne banke.
Odgovarajući na pitanje dokle će u Srbiji biti visoke kamate na bankarske kredite, Pješčić je rekao da su kamate u našoj zemlji realno veće nego u okruženje ili EU.
(Tanjug Foto Beta Miloš Miškov)
