Državni Fond za razvoj milionskim iznosima finansirao restorane i beogradske splavove, od kojih su neki u međuvremenu, i pored povoljnih kredita, propali.
Posle političke prepirke u medijima beogradskog gradonačelnika Dragana Đilasa i URS, odnosno posredno njegovog lidera Mlađana Dinkića, oko toga da li je "vizije razvoja Srbije" poljoprivreda i IT industrija ili "kafane i splavovi", beogradski tabloidi objavili su neobično finanijsko "interesovanje" koje je za restorane na kopnu i rekama pokazao Fond za razvoj Republike Srbije.
Državna institucija koju vode kadrovi Ujedinjenih regiona Srbije u poslednjih nekoliko godina dala je milionske iznose povoljnih kreidta za privrednu granu koja se obično ne smatra prioritetom u ekonomiji koja pokušava da se izvuče iz recesije.
U rapsravi političara potenciran je zemunski splav restoran Bahus, kojie je dobio kredit od 200.000 evra a više ne radi ali prema navodima "Informera" i "Aloa", takvim promera ima još.
Samo 2009. godine za 14 ugostiteljskih preduzeća isplaćeno je 134 miliona dinara. Iz Ministarstva finansija kažu da su svi krediti iz "posebne kreditne linije Vlade zna osnovu Uredbe za podsticanje kvaliteta ugostiteljskih objekata".
Za Vladu Mirka Cvetkovića tada izgleda nije bilo bitno što je recimo pomenuti Bahus dobio kredit a u poslovnim knjihgama je zabeležio gubitak za prethodnu godinu od 12,5 miliona dinara (147.000 evra), koje je napravio sa jednim registrovanim radnikom, piše "Alo".
Sledeće godine, u kojoj je dobio kredit, Bahusov manjak je bio 4,2 miliona dinara (45.000 evra) a nije imao registrovanih radnika.
U međuvremenu, i neke druge firme koje su "podsticane" su i pored finansijske injekcije države, odnosno poreskih obveznika, u stečaju, procesu likvidacije ili su već "pokojne".
Tako je "Vila Žad", piše "Informer", uporkos kreditu od pet miliona dinara (tada 53.000 evra) u likvidaciji, a njen parnjak po kreditu "Art of biznis LTD" je u likvidaciji, dok je kompanija "Ristanović" ni pozajmica od 11 miliona dinara (107.000 evra) nije pomogla da se spase od katanca.
U Fondu za razvoj tvrde, piše beogradski tabloid, da oni ne odlučuju ko će kredit dobirti već samo "obavljaju komisioni posao" za Ministarstvo finansija.
U mandatu prošle vlade na čelu Upravnog odbora Fonda nalazio se aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić.
Država se, tačnije njen provereno ozbiljan i profesionalan organ Državna revizorska institucija, već pomalo bavila pitanjem načina poslovanja Fonda za razvoj. Njena analiza rada Fonda u 2010. godini pokazala je da postoje desetine primera davanja kredita firmama za koje nije procenu boniteta nije uradila ni služba smaog Fonda a kamoli neka spoljna revizorska kuća ili finasijska kuća.
Tako je DRI, koja se nije bavila time da li je neko zaista perspektivan da bi dobio i vrfatio kredit već da li je kreidt legalan, pronašla da za 414 investicionih kredita Fonda vrednih 5,33 milijarde dinara (tada 47 miliona evra) nije postojala ni polisa osiguranja, a za mnoge ni propisno kolateralno pokriće.
(MONDO, ilustracija; Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Državna institucija koju vode kadrovi Ujedinjenih regiona Srbije u poslednjih nekoliko godina dala je milionske iznose povoljnih kreidta za privrednu granu koja se obično ne smatra prioritetom u ekonomiji koja pokušava da se izvuče iz recesije.
U rapsravi političara potenciran je zemunski splav restoran Bahus, kojie je dobio kredit od 200.000 evra a više ne radi ali prema navodima "Informera" i "Aloa", takvim promera ima još.
Samo 2009. godine za 14 ugostiteljskih preduzeća isplaćeno je 134 miliona dinara. Iz Ministarstva finansija kažu da su svi krediti iz "posebne kreditne linije Vlade zna osnovu Uredbe za podsticanje kvaliteta ugostiteljskih objekata".
Za Vladu Mirka Cvetkovića tada izgleda nije bilo bitno što je recimo pomenuti Bahus dobio kredit a u poslovnim knjihgama je zabeležio gubitak za prethodnu godinu od 12,5 miliona dinara (147.000 evra), koje je napravio sa jednim registrovanim radnikom, piše "Alo".
Sledeće godine, u kojoj je dobio kredit, Bahusov manjak je bio 4,2 miliona dinara (45.000 evra) a nije imao registrovanih radnika.
U međuvremenu, i neke druge firme koje su "podsticane" su i pored finansijske injekcije države, odnosno poreskih obveznika, u stečaju, procesu likvidacije ili su već "pokojne".
Tako je "Vila Žad", piše "Informer", uporkos kreditu od pet miliona dinara (tada 53.000 evra) u likvidaciji, a njen parnjak po kreditu "Art of biznis LTD" je u likvidaciji, dok je kompanija "Ristanović" ni pozajmica od 11 miliona dinara (107.000 evra) nije pomogla da se spase od katanca.
U Fondu za razvoj tvrde, piše beogradski tabloid, da oni ne odlučuju ko će kredit dobirti već samo "obavljaju komisioni posao" za Ministarstvo finansija.
U mandatu prošle vlade na čelu Upravnog odbora Fonda nalazio se aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić.
Država se, tačnije njen provereno ozbiljan i profesionalan organ Državna revizorska institucija, već pomalo bavila pitanjem načina poslovanja Fonda za razvoj. Njena analiza rada Fonda u 2010. godini pokazala je da postoje desetine primera davanja kredita firmama za koje nije procenu boniteta nije uradila ni služba smaog Fonda a kamoli neka spoljna revizorska kuća ili finasijska kuća.
Tako je DRI, koja se nije bavila time da li je neko zaista perspektivan da bi dobio i vrfatio kredit već da li je kreidt legalan, pronašla da za 414 investicionih kredita Fonda vrednih 5,33 milijarde dinara (tada 47 miliona evra) nije postojala ni polisa osiguranja, a za mnoge ni propisno kolateralno pokriće.
(MONDO, ilustracija; Guliver/Getty Images/Thinkstock)
