To je granica koja je važila dopre dve godine, izjavio je danas ministar poljoprivrede Goran Knežević.
On je rekao da je Vlada dobila mišljenje od svih nadležnih ustanova, od Ministarstva zdravlja, VMA i Instituta Batut, da nema štetnih posledica po zdravlje.
Te količine ne mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi a omogućiće izvoz mleka u dve trećine sveta, rekao je Knežević na konferenciji za novinare.
On je kazao da je Ministarstvo poljoprivrede za mere dobilo podršku čitave Vlade Srbije i najavio da slede izmene Zakona o bezbednosti hrane i uređenje inspekcijskih službi.
Ministar je objasnio da donošenje novog pravilnika o aflatoksinu nije bila obaveza Srbije, već prepisivanje propisa EU, i podsetio da taj standard koji propisuje količine aflatoksina od 0,5 mikrograma po kilogramu imaju Rusija, SAD, Brazil, Argentina, Indija, a u EU Bugarska i još neke zemlje.
Knežević je rekao da se čekaju rezultati analiza iz Holandije, i ponovio da je mleko na tržištu u Srbiji potpuno ispravno i bezbedno, da je ono koje je sumnjivo preventivno povučeno.
Kako je istakao, mleko koje bude neispravno biće uništeno, a ako je ispravno biće vraćeno u promet.
Knežević je dodao da svake godine između pet i 15 procenta kukuruza ima povišen nivo aflatoksina, a da je prošla godina zbog suše bila izuzetak.
Odluka Vlade da promeni Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina nije dobra i ne približava nas evropskim standardima, ocenio je danas predsednik Udruženja agroekonomista Srbije, Miladin Ševarlić.
On je, u izjavi za Tanjug, kazao da će to smanjiti izvozni potencijal industrije mleka, jer može doći do eliminacije srpskog mleka sa tržišta regiona (gde se jedino i izvozi), ukoliko bude konkurencije mleka iz EU koje će stići sa standardima koje Srbija napušta.
"Bilo bi mnogo bolje da su pooštreni standardi kvaliteta stočne hrane, jer se sada postavlja pitanje kredibiliteta Pravilnika o mleku u mlečnim proizvodima koji je bio na snazi dve godine", rekao je Ševarlić, ocenivši da je greška što prvo nije pooštren Pravilnik o proizvodnji stočne hrane, jer zbog toga ta dva akta nisu bila usklađena.
Ševarlić smatra da je odluka vlade doneta pod uticajem afere, i da je u pitanju politički problem na relaciji republička i pokrajinska vlada.
Sa zdrastvene strane kratkoročni uticaj nove (stare) mere je, izgleda, manje problematičan.
Direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Slobodan Tošović, izjavio je danas da može privremeno da se prihvati odluka o vraćanju dozvoljene koncentracije aflatoksina, ali da, kako je naveo, ta odluka bude na snazi što kraće.
"Može privremeno da se prihvati, ukoliko nema drugog izbora da se teži da se vrati na staro čim se steknu uslovi", rekao je Tošović agenciji Beta.
"Ako nema drugog izbora i ako ne može da se održi ta koncetracija od 0,05 može da se privremeno prihvati nešto što je bilo. Rizik od neke zagađujuće materije se ne određuje samo u odnosu na to kako ona deluje, već je još dosta drugih faktora tu čak i socio-ekonomski. Ja kao lekar moram i to da prihvatim", rekao je Tošović, koji je po struci toksikolog.
On je dodao da koncentracija od 0,5 "ne sme nikako da se pređe" i takvo mleko da bude u prometu, kao i da stručnjaci iz sektora zdravstva Srbije treba da dobiju nadležnost da uzimaju mleko sa rafova i kontrolišu ga.
Proizvođači su, odlukom Vlade, naravno zadovoljni.
Grupa Danjub fud (Danube Food Group, Dunav hrana), u čijem su sastavu mlekare Imlek i Subotička mlekara, smatra da je dobra današnja odluka Vlade.
Direktorka za korporativne i regulatorne odnose te grupe, Svetlana Glumac rekla je agenciji Beta da je to sasvim u redu, jer su te, više vrednosti aflatoksina, bile dozvoljene do maja 2011. godine.
"Mi, kao proizvođaci smo zadovoljni, ali mislim da su najzadovoljniji farmeri jer je ova odluka zaista u cilju nepropadanja krajnjih proizvođača, dok je vrednost od 0,05 mikrograma, koja je bila na snazi dve godine, bila apsolutno nerealna", ocenila je Svetlana Glumac.
Dodala je da "Danjub fud" očekuje da Ministarstvo poljoprivrede utvrdi i nove vrednosti dozvoljene koncentracije aflatoksina u prerađevinama od mleka i u mesu.
Imlek i Mlekara Subotica su najveći proizvođači mleka u Srbiji.
Da je proizvođačima odlukom Vlade olakšan posao smatra i predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski.
Ta asocijacija, koja okuplja oko 3.500 proizvođača mleka u pokrajini, predložila je nedavno predstavnicima Ministarstva poljoprivrede da se ako je to neophodno maksimalni sadržaj aflatoksina utvrdi na 0,3 ili 0,25 mikrograma po kilogramu odnosno da stručnjaci procene koja je to granica najprihvatljivija za našu zemlju, rekla je ona Tanjugu.
"Ni standard od 0,05 nije problematičan samo da je bilo sve pripremljeno i da su proizvođači u čitavom lancu od ratara do mlekara na vreme i kako treba edukovani o svemu tome", istakla je Sanja Bugarski.
Napominjući da je taj normativ u Evropskoj uniji donet 1998. godine a da je primena počela dve godine kasnije ona je istakla da je taj pripremni period trebalo da bude i kod nas.
Bitno je, dodala je Bugarski, da se ova situacija s mlekom stabilizuje jer su štete posle izbijanja afere sa aflatoksinima ogromne, napominjući da je cena žive stoke u poslednjih desetak dana sa 140 dinara za kilogram pala na 80 dinara.
Naš ključni problem je to što "neko sistematski uništava stočarstvo poslednjih petnaestak godina" ocenila je ona, i dodala da stočarima nisu isplaćena dugovanja iz prošle godine na ime regresa za genetsko unapređenje stočnog fonda i premije za četvrti kvartal.
(MONDO/Agencije Foto Beta /Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima)
On je rekao da je Vlada dobila mišljenje od svih nadležnih ustanova, od Ministarstva zdravlja, VMA i Instituta Batut, da nema štetnih posledica po zdravlje.
Te količine ne mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi a omogućiće izvoz mleka u dve trećine sveta, rekao je Knežević na konferenciji za novinare.
On je kazao da je Ministarstvo poljoprivrede za mere dobilo podršku čitave Vlade Srbije i najavio da slede izmene Zakona o bezbednosti hrane i uređenje inspekcijskih službi.
Ministar je objasnio da donošenje novog pravilnika o aflatoksinu nije bila obaveza Srbije, već prepisivanje propisa EU, i podsetio da taj standard koji propisuje količine aflatoksina od 0,5 mikrograma po kilogramu imaju Rusija, SAD, Brazil, Argentina, Indija, a u EU Bugarska i još neke zemlje.
Knežević je rekao da se čekaju rezultati analiza iz Holandije, i ponovio da je mleko na tržištu u Srbiji potpuno ispravno i bezbedno, da je ono koje je sumnjivo preventivno povučeno.
Kako je istakao, mleko koje bude neispravno biće uništeno, a ako je ispravno biće vraćeno u promet.
Knežević je dodao da svake godine između pet i 15 procenta kukuruza ima povišen nivo aflatoksina, a da je prošla godina zbog suše bila izuzetak.
Odluka Vlade da promeni Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina nije dobra i ne približava nas evropskim standardima, ocenio je danas predsednik Udruženja agroekonomista Srbije, Miladin Ševarlić.
On je, u izjavi za Tanjug, kazao da će to smanjiti izvozni potencijal industrije mleka, jer može doći do eliminacije srpskog mleka sa tržišta regiona (gde se jedino i izvozi), ukoliko bude konkurencije mleka iz EU koje će stići sa standardima koje Srbija napušta.
"Bilo bi mnogo bolje da su pooštreni standardi kvaliteta stočne hrane, jer se sada postavlja pitanje kredibiliteta Pravilnika o mleku u mlečnim proizvodima koji je bio na snazi dve godine", rekao je Ševarlić, ocenivši da je greška što prvo nije pooštren Pravilnik o proizvodnji stočne hrane, jer zbog toga ta dva akta nisu bila usklađena.
Ševarlić smatra da je odluka vlade doneta pod uticajem afere, i da je u pitanju politički problem na relaciji republička i pokrajinska vlada.
Sa zdrastvene strane kratkoročni uticaj nove (stare) mere je, izgleda, manje problematičan.
Direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Slobodan Tošović, izjavio je danas da može privremeno da se prihvati odluka o vraćanju dozvoljene koncentracije aflatoksina, ali da, kako je naveo, ta odluka bude na snazi što kraće.
"Može privremeno da se prihvati, ukoliko nema drugog izbora da se teži da se vrati na staro čim se steknu uslovi", rekao je Tošović agenciji Beta.
"Ako nema drugog izbora i ako ne može da se održi ta koncetracija od 0,05 može da se privremeno prihvati nešto što je bilo. Rizik od neke zagađujuće materije se ne određuje samo u odnosu na to kako ona deluje, već je još dosta drugih faktora tu čak i socio-ekonomski. Ja kao lekar moram i to da prihvatim", rekao je Tošović, koji je po struci toksikolog.
On je dodao da koncentracija od 0,5 "ne sme nikako da se pređe" i takvo mleko da bude u prometu, kao i da stručnjaci iz sektora zdravstva Srbije treba da dobiju nadležnost da uzimaju mleko sa rafova i kontrolišu ga.
Proizvođači su, odlukom Vlade, naravno zadovoljni.
Grupa Danjub fud (Danube Food Group, Dunav hrana), u čijem su sastavu mlekare Imlek i Subotička mlekara, smatra da je dobra današnja odluka Vlade.
Direktorka za korporativne i regulatorne odnose te grupe, Svetlana Glumac rekla je agenciji Beta da je to sasvim u redu, jer su te, više vrednosti aflatoksina, bile dozvoljene do maja 2011. godine.
"Mi, kao proizvođaci smo zadovoljni, ali mislim da su najzadovoljniji farmeri jer je ova odluka zaista u cilju nepropadanja krajnjih proizvođača, dok je vrednost od 0,05 mikrograma, koja je bila na snazi dve godine, bila apsolutno nerealna", ocenila je Svetlana Glumac.
Dodala je da "Danjub fud" očekuje da Ministarstvo poljoprivrede utvrdi i nove vrednosti dozvoljene koncentracije aflatoksina u prerađevinama od mleka i u mesu.
Imlek i Mlekara Subotica su najveći proizvođači mleka u Srbiji.
Da je proizvođačima odlukom Vlade olakšan posao smatra i predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski.
Ta asocijacija, koja okuplja oko 3.500 proizvođača mleka u pokrajini, predložila je nedavno predstavnicima Ministarstva poljoprivrede da se ako je to neophodno maksimalni sadržaj aflatoksina utvrdi na 0,3 ili 0,25 mikrograma po kilogramu odnosno da stručnjaci procene koja je to granica najprihvatljivija za našu zemlju, rekla je ona Tanjugu.
"Ni standard od 0,05 nije problematičan samo da je bilo sve pripremljeno i da su proizvođači u čitavom lancu od ratara do mlekara na vreme i kako treba edukovani o svemu tome", istakla je Sanja Bugarski.
Napominjući da je taj normativ u Evropskoj uniji donet 1998. godine a da je primena počela dve godine kasnije ona je istakla da je taj pripremni period trebalo da bude i kod nas.
Bitno je, dodala je Bugarski, da se ova situacija s mlekom stabilizuje jer su štete posle izbijanja afere sa aflatoksinima ogromne, napominjući da je cena žive stoke u poslednjih desetak dana sa 140 dinara za kilogram pala na 80 dinara.
Naš ključni problem je to što "neko sistematski uništava stočarstvo poslednjih petnaestak godina" ocenila je ona, i dodala da stočarima nisu isplaćena dugovanja iz prošle godine na ime regresa za genetsko unapređenje stočnog fonda i premije za četvrti kvartal.
(MONDO/Agencije Foto Beta /Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina