U Srbiji trenutno 29.271 stariji građanin prima istovremeno i platu i penziju. U PIO kažu od 975.742 starosna penzionera tri odsto u ponovnom osiguranju.
Uz redovnu penziju, u Srbiji 29.271 stariji građanin svakoga meseca prima i platu. U Penzijskom fondu računaju da je od 975.742 starosna penzionera, u ponovnom osiguranju tri odsto:
"To zaključujemo na osnovu primljenih zahteva za ponovno izračunavanje penzije", kaže za "Novosti" Slobodan Pavlović, načelnik za ostvarivanje prava iz PIO.
"Pravo da se korisnik penzije ponovo zaposli bez ikakvih ograničenja ima samo starosni penzioner jer on može da potpiše ugovor o radu, ugovor o delu, autorski ugovor, s tim što je potrebno da radi najmanje 12 meseci pre nego što podnese zahtev za ponovno izračunavanje penzije."
S druge strane, invalidski penzioner može ponovo da radi samo honorarno jer u slučaju da zasnuje novi radni odnos gubi pravo na stečenu penziju. I udovice, udovci i deca koja primaju porodičnu penziju mogu samo da primaju honorare, s tim da mesečna zarada ne sme da dobaci ni do polovine minimalca.
Pavlović podseća da poslodavac koji zaposli penzionera nema nikakvih "ušteda" sem što je oslobođen doprinosa za zdravstveno, jer su oni već "pokriveni" preko Fonda PIO.
"Zemlje članice EU povećavaju starosnu granicu za odlazak u penziju i ukidaju podsticaje za prevremeno penzionisanje jer im je cilj da se stariji radnici što duže zadrže na tržištu rada", zaključuje Lidija Kozarčanin, nacionalni korespondent za pitanje starenja.
"Oni su procenili da je takva politika i korisnija i isplativija, ali smo mi i ovde na repu događaja, pa čak idemo u obrnutom smeru. Ovde je došlo do poremećaja ravnoteže u demografskoj strukturi, pa će i učešće starih na tržištu rada neminovno rasti."
Kozarčanin tezu dokazuje matematikom jer u Evropi danas na svakih sto osoba u radnom kontingentu dolazi 28 stanovnika starijih od 65 godina, a 2050. će ih biti čak 45. Istovremeno će broj dvadesetogodišnjaka 2050. godine sa sadašnjih 34 opasti na 29.
Istraživanja su pokazala da se u Evropi, ali i u Srbiji, penzioneri najčešće ponovo zapošljavaju u poljoprivredi (25,4 odsto). Na drugom mestu po zastupljenosti dolazi trgovina (12,1 odsto), a potom profesionalne i naučne oblasti (8,3 odsto) i zdravstvo i socijalna zaštita (8,3 odsto).
Kozarčanin podseća da se u našoj zemlji diskriminišu i oni radnici koji su pred penzijom, što je takođe svrstalo Srbiju u evropski zapećak:
"U razvijenim zemljama EU je 70 odsto radnika pred penzijom (starosti od 55 do 64 godine) i dalje aktivno, dok je kod nas takvih tek 30 odsto", kaže Kozorčanin za "Novosti"
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"To zaključujemo na osnovu primljenih zahteva za ponovno izračunavanje penzije", kaže za "Novosti" Slobodan Pavlović, načelnik za ostvarivanje prava iz PIO.
"Pravo da se korisnik penzije ponovo zaposli bez ikakvih ograničenja ima samo starosni penzioner jer on može da potpiše ugovor o radu, ugovor o delu, autorski ugovor, s tim što je potrebno da radi najmanje 12 meseci pre nego što podnese zahtev za ponovno izračunavanje penzije."
S druge strane, invalidski penzioner može ponovo da radi samo honorarno jer u slučaju da zasnuje novi radni odnos gubi pravo na stečenu penziju. I udovice, udovci i deca koja primaju porodičnu penziju mogu samo da primaju honorare, s tim da mesečna zarada ne sme da dobaci ni do polovine minimalca.
Pavlović podseća da poslodavac koji zaposli penzionera nema nikakvih "ušteda" sem što je oslobođen doprinosa za zdravstveno, jer su oni već "pokriveni" preko Fonda PIO.
"Zemlje članice EU povećavaju starosnu granicu za odlazak u penziju i ukidaju podsticaje za prevremeno penzionisanje jer im je cilj da se stariji radnici što duže zadrže na tržištu rada", zaključuje Lidija Kozarčanin, nacionalni korespondent za pitanje starenja.
"Oni su procenili da je takva politika i korisnija i isplativija, ali smo mi i ovde na repu događaja, pa čak idemo u obrnutom smeru. Ovde je došlo do poremećaja ravnoteže u demografskoj strukturi, pa će i učešće starih na tržištu rada neminovno rasti."
Kozarčanin tezu dokazuje matematikom jer u Evropi danas na svakih sto osoba u radnom kontingentu dolazi 28 stanovnika starijih od 65 godina, a 2050. će ih biti čak 45. Istovremeno će broj dvadesetogodišnjaka 2050. godine sa sadašnjih 34 opasti na 29.
Istraživanja su pokazala da se u Evropi, ali i u Srbiji, penzioneri najčešće ponovo zapošljavaju u poljoprivredi (25,4 odsto). Na drugom mestu po zastupljenosti dolazi trgovina (12,1 odsto), a potom profesionalne i naučne oblasti (8,3 odsto) i zdravstvo i socijalna zaštita (8,3 odsto).
Kozarčanin podseća da se u našoj zemlji diskriminišu i oni radnici koji su pred penzijom, što je takođe svrstalo Srbiju u evropski zapećak:
"U razvijenim zemljama EU je 70 odsto radnika pred penzijom (starosti od 55 do 64 godine) i dalje aktivno, dok je kod nas takvih tek 30 odsto", kaže Kozorčanin za "Novosti"
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
