Stručnjaci podeljeni oko ove mere - jedni tvrde da će na kraju korisnici platiti više. Drugi smatraju da su sadašnje kamate zelenaške.
Mogućnost da država, odnosno Narodna banka Srbije, administrativno ograniči visinu kamatnih stopa na kredite privredi i građanima, kao mera koju već primenjuju ili razmatraju neke susedne zemlje, naišla je danas na različite ocene ekonomista, koji su učestvovali na međunarodnoj naučnoj konferenciji u NBS.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić istakao je da se striktno protivi ograničavanju kamatnih stopa "jer je ekonomska nauka odavno pokazala da svako administriranje cena, odnosno kamatnih stopa, vodi tome da potrošači na kraju plate još veću cenu jer banke nađu način da naplate efektivnu cenu kredita".
"To ne treba brkati sa onim što u svetu postoji, a to je 'plafoniranje' kamata, ali u kontekstu zabrane zelenaških kamata, što rade i razvijene industrijske zemlje. U ovom trenutku razmišljati o ograničavanju kamatnih stopa, mislim da bi bilo potpuno neracionalno, jer ovde nije problem cene kredita za prvoklasne klijente i iluzija je da treba da se gleda prosečna kamatna stopa", ocenio je Đukić.
Najgore prolaze mala i srednja preduzeća koja imaju lošu kreditnu istoriju, koja nisu servisirala dugove, rekao je on napominjući da su kamate ekstremno visoke za grupu visokorizičnih klijenata.
"Uprosečavanje kamata je besmisleno, jer najbolji klijenti uvek mogu da se zaduže i spolja i u zemlji pod vrlo povoljnim kamatama", rekao je Đukić.
Kako je ocenio, država nije kreirala ambijent u kome vlada rigorozna finansijska disciplina, što je uslov da cena kredita padne i dodao da očekuje da se u bliskoj budućnosti cene izvora kredita, odnosno kamate na štednju smanje.
Đukić je naglasio i da građani plaćaju visoke kamate, pre svega oni koji su ušli u "spiralu visoke zaduženosti" i refinansiraju jedne kredite drugima, ali da se cena stambenih kredita zbg konkurencije snižava i da bi u skorijoj budućnosti Srbija po tome trebalo da bude na nivou EU.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Nikola Fabris ocenio je da bi verovatno trebalo razmotriti mogućnost da se propiše koja je maksimalno dozvoljena kamatna stopa, napominjući da to već postoji u Hrvatskoj , Makedoniji, SAD, velikom broju zemalja EU, a ima i Crna Gora na privremenoj osnovi.
"Mislim da bi tako nešto trebalo doneti jer pojedine kamatne stope, ne generalno sve, ulaze u zonu zelenaških kamatnih stopa", rekao je Fabris, koji je i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore.
On je naveo da su u Crnoj Gori kamatne stope ograničene na 14 odsto kod kredita preduzećima, a 15 odsto za građane, dok je u Hrvatskoj i Makedoniji to ograničenje vezano uz kretanje referentne kamatne stope, različito je za privredu i građane i kreće se od 12 do 13 odsto.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić naveo je da su visoke kamate na kredite uslovljene visokom referentnom kamatnom stopom i stopom obaveznih rezerevi, kao i visokom stopom problematičnih kredita.
Prema njegovim rečima, u slučaju administrativnog ograničavanja kamata suočili bismo se sa time da bi znatno manji broj klijenata mogao da dobije kredite i da bi se "ravnoteža na kreditnom tržištu bi se uspostavila na nižem nivou, ponuda kredita, a ponuda novca bila bi niža u odnosu na tražnju".
"Jedino rešenje je da NBS relaksira monetarnu politiku, pojeftini novac i poveća njegovu ponudu, smanji referentnu kamatnu stopu i time pošalje signal da je novac jeftiniji, smanji obaveznu rezervu i na taj način poveća količinu novca za davanje kredita", rekao je Hanić.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić istakao je da se striktno protivi ograničavanju kamatnih stopa "jer je ekonomska nauka odavno pokazala da svako administriranje cena, odnosno kamatnih stopa, vodi tome da potrošači na kraju plate još veću cenu jer banke nađu način da naplate efektivnu cenu kredita".
"To ne treba brkati sa onim što u svetu postoji, a to je 'plafoniranje' kamata, ali u kontekstu zabrane zelenaških kamata, što rade i razvijene industrijske zemlje. U ovom trenutku razmišljati o ograničavanju kamatnih stopa, mislim da bi bilo potpuno neracionalno, jer ovde nije problem cene kredita za prvoklasne klijente i iluzija je da treba da se gleda prosečna kamatna stopa", ocenio je Đukić.
Najgore prolaze mala i srednja preduzeća koja imaju lošu kreditnu istoriju, koja nisu servisirala dugove, rekao je on napominjući da su kamate ekstremno visoke za grupu visokorizičnih klijenata.
"Uprosečavanje kamata je besmisleno, jer najbolji klijenti uvek mogu da se zaduže i spolja i u zemlji pod vrlo povoljnim kamatama", rekao je Đukić.
Kako je ocenio, država nije kreirala ambijent u kome vlada rigorozna finansijska disciplina, što je uslov da cena kredita padne i dodao da očekuje da se u bliskoj budućnosti cene izvora kredita, odnosno kamate na štednju smanje.
Đukić je naglasio i da građani plaćaju visoke kamate, pre svega oni koji su ušli u "spiralu visoke zaduženosti" i refinansiraju jedne kredite drugima, ali da se cena stambenih kredita zbg konkurencije snižava i da bi u skorijoj budućnosti Srbija po tome trebalo da bude na nivou EU.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Nikola Fabris ocenio je da bi verovatno trebalo razmotriti mogućnost da se propiše koja je maksimalno dozvoljena kamatna stopa, napominjući da to već postoji u Hrvatskoj , Makedoniji, SAD, velikom broju zemalja EU, a ima i Crna Gora na privremenoj osnovi.
"Mislim da bi tako nešto trebalo doneti jer pojedine kamatne stope, ne generalno sve, ulaze u zonu zelenaških kamatnih stopa", rekao je Fabris, koji je i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore.
On je naveo da su u Crnoj Gori kamatne stope ograničene na 14 odsto kod kredita preduzećima, a 15 odsto za građane, dok je u Hrvatskoj i Makedoniji to ograničenje vezano uz kretanje referentne kamatne stope, različito je za privredu i građane i kreće se od 12 do 13 odsto.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić naveo je da su visoke kamate na kredite uslovljene visokom referentnom kamatnom stopom i stopom obaveznih rezerevi, kao i visokom stopom problematičnih kredita.
Prema njegovim rečima, u slučaju administrativnog ograničavanja kamata suočili bismo se sa time da bi znatno manji broj klijenata mogao da dobije kredite i da bi se "ravnoteža na kreditnom tržištu bi se uspostavila na nižem nivou, ponuda kredita, a ponuda novca bila bi niža u odnosu na tražnju".
"Jedino rešenje je da NBS relaksira monetarnu politiku, pojeftini novac i poveća njegovu ponudu, smanji referentnu kamatnu stopu i time pošalje signal da je novac jeftiniji, smanji obaveznu rezervu i na taj način poveća količinu novca za davanje kredita", rekao je Hanić.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
