Hektar plodne vojvođanske zemlje u okolini Subotice poslednjih godina prodaje se i za 15.000 evra, što je mnogostruko više, nego prethodne decenije.
Kako se ocenjuje, cena je posledica globalnih trendova u poslednjih nekoliko godina, rečeno je Tanjugu u Agencijama za promet nekretnina i Asocijaciji poljoprivrednika.
Sagovornici Tanjuga se slažu da zemlju prodaje onaj ko mora ili ne želi da se bavi poljoprivredom, kupuje onaj ko na taj način ulaže svoj novac ili širi proizvodnju, a da pravog tržišta zapravo i nema, jer se sve obavlja sporadično, pa tako i cena zavisi od slučaja do slučaja.
Direktor Agencije za promet nekretnina "Top Tip" Đuro Gavrić izjavio je Tanjugu da kupoprodajno tržište zemljišta u Subotici nije organizovano, već se zemlja prodaje na osnovu interesovanja i dogovora, naročito za manje površine.
Prema njegovim iskustvima i saznanjima, po okolnim selima najčešće se prodaje po nekoliko jutara zemlje, najčešće do četiri jutra, a sporadično se prodaju i veće površine - od 40, 100, pa i 500 hektara.
"Male površine kupuju bogatiji poljoprivrednici, a za velike parcele kod nas nema kupaca, pa ih kupuju tajkuni ili stranci. Kupci iz inostranstva kupuju naše zemljište preko nekog domaćeg lica, najčešće nekog ko nije odavde, zatim upisuju hipoteke, a kada im to bude omogućeno oni će to vrlo lako prepisati na sebe'', rekao je Gavrić.
Velika potražnja zemlje, po njegovim rečima, uzrokovala je "vrtoglav" porast cene hektara zemljišta, pa se tako hektar prodaje i po ceni od 15.000 evra, što je desetostruko više nego devedesetih godina prošlog veka, kada je to po njegovim rečima bilo nezamislivo.
"Za jedan stan u stambenom naselju u centru Subotice nekada se davalo deset hektara zemlje, a sada se za dva hektara može naći komforan dvosoban stan. Međutim, cene su različite i zavise od lokacije i kvalteta, i kreću se od 6.000 do 15.000 evra za hektar", smatra Gavrić.
On smatra da Srbiji preti opasnost da u ''sopstvenoj zemlji ostane bez zemlje ukoliko se lokalni poljoprivrednici ne organizuju i udruže''.
On je podsetio da u svetu ima malo obradivih površina, i da je Vojvodina poznata po stepenu obradivosti površine.
Sto hektara teško može kupiti jedan čovek, ali može udruženih 20 ili 30 ljudi, ako se ne udruže, preti nam opasnost da tu zemlju pokupuju stranci, predlaže Gavrić.
Predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš smatra da zemljište prodaju naslednici koji nemaju nameru da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, kao i oni koji na taj način rešavaju egzistencijalne probleme.
Sa druge strane, po njegovom mišljenju, zemljište kupuju oni koji koji su novac ranije ulagali u neki drugi biznis, jer se u poslednje vreme pokazalo da je ulaganje u zemljište najsigurnije, što je uz porast cena hrane na globalnom nivou izazvalo porast cene zemljišta, i to ne samo u Srbiji.
"U Srbiji u zemlju ulažu i oni koji to nikada nisu radili, tako da je cena kod nas porasla na nivo koji je viši nego u regionu, iako su subvencije u regionu više nego kod nas. Ali, kao što idu gore, možda će cene ići i dole", smatra Kiš.
(Tanjug/Foto: Jaroslav Pap, Tanjug)
Sagovornici Tanjuga se slažu da zemlju prodaje onaj ko mora ili ne želi da se bavi poljoprivredom, kupuje onaj ko na taj način ulaže svoj novac ili širi proizvodnju, a da pravog tržišta zapravo i nema, jer se sve obavlja sporadično, pa tako i cena zavisi od slučaja do slučaja.
Direktor Agencije za promet nekretnina "Top Tip" Đuro Gavrić izjavio je Tanjugu da kupoprodajno tržište zemljišta u Subotici nije organizovano, već se zemlja prodaje na osnovu interesovanja i dogovora, naročito za manje površine.
Prema njegovim iskustvima i saznanjima, po okolnim selima najčešće se prodaje po nekoliko jutara zemlje, najčešće do četiri jutra, a sporadično se prodaju i veće površine - od 40, 100, pa i 500 hektara.
"Male površine kupuju bogatiji poljoprivrednici, a za velike parcele kod nas nema kupaca, pa ih kupuju tajkuni ili stranci. Kupci iz inostranstva kupuju naše zemljište preko nekog domaćeg lica, najčešće nekog ko nije odavde, zatim upisuju hipoteke, a kada im to bude omogućeno oni će to vrlo lako prepisati na sebe'', rekao je Gavrić.
Velika potražnja zemlje, po njegovim rečima, uzrokovala je "vrtoglav" porast cene hektara zemljišta, pa se tako hektar prodaje i po ceni od 15.000 evra, što je desetostruko više nego devedesetih godina prošlog veka, kada je to po njegovim rečima bilo nezamislivo.
"Za jedan stan u stambenom naselju u centru Subotice nekada se davalo deset hektara zemlje, a sada se za dva hektara može naći komforan dvosoban stan. Međutim, cene su različite i zavise od lokacije i kvalteta, i kreću se od 6.000 do 15.000 evra za hektar", smatra Gavrić.
On smatra da Srbiji preti opasnost da u ''sopstvenoj zemlji ostane bez zemlje ukoliko se lokalni poljoprivrednici ne organizuju i udruže''.
On je podsetio da u svetu ima malo obradivih površina, i da je Vojvodina poznata po stepenu obradivosti površine.
Sto hektara teško može kupiti jedan čovek, ali može udruženih 20 ili 30 ljudi, ako se ne udruže, preti nam opasnost da tu zemlju pokupuju stranci, predlaže Gavrić.
Predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš smatra da zemljište prodaju naslednici koji nemaju nameru da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, kao i oni koji na taj način rešavaju egzistencijalne probleme.
Sa druge strane, po njegovom mišljenju, zemljište kupuju oni koji koji su novac ranije ulagali u neki drugi biznis, jer se u poslednje vreme pokazalo da je ulaganje u zemljište najsigurnije, što je uz porast cena hrane na globalnom nivou izazvalo porast cene zemljišta, i to ne samo u Srbiji.
"U Srbiji u zemlju ulažu i oni koji to nikada nisu radili, tako da je cena kod nas porasla na nivo koji je viši nego u regionu, iako su subvencije u regionu više nego kod nas. Ali, kao što idu gore, možda će cene ići i dole", smatra Kiš.
(Tanjug/Foto: Jaroslav Pap, Tanjug)
