U medijski "obračun" ministar finansija Mlađana Dinkića sa vladinim Fiskalnim savetom posredno se uključio i MMF, izjavom da je naplata PDV-a mala.
Ministar finansija Mlađan Dinkić ne odustaje od svoje tvrdnje da je srpski budžet "u plusu", i pored potpuno suprotnog nalaza stručnjaka u Fiskalnom savetu Vlade Srbije, čak predlaže prevremenu otplatu dela spoljnjeg duga zemlje.
Na tekućem Ekonomskom forumu na Kopaoniku Dinkić je rekao da se o budžetskom deficitu u ovoj godini ne može suditi samo na osnovu rezultata iz prva dva meseca, posebno imajući u vidu da je država menjala sistema naplate PDV-a.
Dinkić je, u uvodnom izlaganju na forumu, ponovio jučerašnju tvrdnju da Fiskalni savet pri iznošenju svoje prognoze o kretanju budžetskog deficita u ovoj godini nije uzeo u obzir rezultate ostvarene na nivou cele države (tzv konsolidovani račun osim republičkog budžeta obuhvata i lokalne samouprave, Vojvodinu i organizacije socijalnog osiguranja).
Ako je to tako izgleda da, osim Fiskalnom savetu u kome sede neki od najboljih domaćih makroekonomskih stručnjaka, izgleda da srpske javne finansija nisu najjasnije ni Međunaordnom monetarnom fondu.
Naime, u intervjuu za beogradski dnevnik "Danas" Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu kaže da, kako sada izgleda tj, "bez dodatnih mera", deficit Srbije će biti viši od nivoa 3,6 odsto, "koje je (od početka) preambiciozan"
Uz to, Lisovolik opominje da u poslednjih nekoliko meseci kretanje prihoda od PDV-a izaziva zabrinutost, tj. da je naplata niža od očekivane.
"Sam PDV je opravdano povećan ali su mere koje su ga pratile (u domenu prikupljanja poreza) dovele do taga da bude manja naplata od potrebne", rekao je Lisovolik.
Delimično je "neusaglašeno" i gledanje MMF-a i srpsko ministra na to šta je "veliki javni dug". Lisovolik kaže da Srbija ima veliki javni dug (i zbog toga je sporna budžetsku podrška recimo pokretanju Železare Smederevo ).
Dinkić na situaciju gleda sa više optimizma. Ističe da je tačno da je javni dug Srbije visok, i da je u januaru bio oko 60 odsto BDP-a, ali da će u ovoj godini njegov prirast biti dvostruko manji nego lane i neće preći 65 odsto, a u 2014. počeće njegovo obaranje.
Prema još važećem fiskalnom pravilu, tj, propisu do koje mere može ići javni dug prema vrednosti BDP-a, ukupno opterećenje zemlje ne sme preći 45 odsto ukupne vrednosti onoga što ona godišnje proizvede. To je trenutno 33 odsto više nego što je dozvoljeno, a biće do kraja godine i 44 odsto preko propisanog.
"Važno je i da makroekonomski parametri budu kako treba, ali ako nema rasta zaposlenosti, makroekonomska stabilnost ništa ne znači sama po sebi", objašnjava ministar finansija Dinkić.
Da li će se stavovi Ministarstva finansija, Fiskalnog saveta i MMF-a "usaglasiti" videćemo najkasnije u maju, za kada je najavljena poseta misije Međunarodnog monetarnog fonda iz Vašingtona.
Srpske vlasti su zvanično zatražile pregovore o novom Stend-baj aranžmanu (iz predostrožnosti).
U vezu sa tom posetom može se dovesti i najava ministara Dinkića da bi Srbija mogla da prevremeno otplati 430 miliona dolara spoljnog duga. Taj deo duga se sada vraća po velikoj kamati, a prevremeno vraćanje bi moglo da se tumači kao znak snage srpske ekonomije. Međutim, pre samog stend-baj aranažmana sa MMF-om moraju da se dogovore polazni parametri.
"Još nemamo sporazum o ciljevima mera. Tek sa tim sporazumom dobili bi osnovu za pregovore o samom aranžmanu", kaže Lisovolik za "Danas".
"Sa dogovorom ili ne, Vlada može da sama uradi dalje fiskalno prilagođavanje i strukturne reforme ekonomije trenutnim mogućnostima srpske privrede. Moglo bi mnogo više da se uradi za dobro Sbije", kaže predstavnik MMF-a.
Ako se taj sporazum tokom misije u maju ne postigne, nastaviće se samo sa redovnim konsultacijama koje MMF vrši u svim svojim članicama.
Doduše, i ta redovnost je pod znakom pitanja kada je reč o Srbiji, pošto su poslednje konslutacije bile 2010. godine, a sada smo već uveliko u 2013.
Zbog te "redovnosti" se i došlo u situaciju da se o pravoj veličini deficita i javnog duga za mandata vlade Mirka Cvetkovića došlo tek sa promenom u vlasti.
Dinkić je sredinom septrembra izjavio da su prethodni sastav Ministarstva finansija i Cvetković (kao v.d. minista finansija ali i premijer) falsifikovali podatke o visini javnog duga Srbije prikazujući ga za gotovo pet procentnih poena ili 1,2 milijarde evra duga manjim.
Poređenja radi, tada se radilo o visini javnog duga od 45,1 odsto ili 49,6 odsto BDP-a, prema 65 odsto sa koliko Ministarstvo finansija misli da završi ovu godinu.
Cvetković se na skupštinskom Odboru za finansije branio da malverzacija nije bilo a da je za "grešku u statistici" kriv Republički zavod za statistku.
Šta će biti opravdanje pred MMF-om, ako dođe, ostaje da se vidi, ali već sada se zna "agenda" MMF-a za srpsku stranu - odlučne strukturne reforme uz političku podršku za ključne i nepopularne korake.
(MONDO/G.M.Š, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)
Na tekućem Ekonomskom forumu na Kopaoniku Dinkić je rekao da se o budžetskom deficitu u ovoj godini ne može suditi samo na osnovu rezultata iz prva dva meseca, posebno imajući u vidu da je država menjala sistema naplate PDV-a.
Dinkić je, u uvodnom izlaganju na forumu, ponovio jučerašnju tvrdnju da Fiskalni savet pri iznošenju svoje prognoze o kretanju budžetskog deficita u ovoj godini nije uzeo u obzir rezultate ostvarene na nivou cele države (tzv konsolidovani račun osim republičkog budžeta obuhvata i lokalne samouprave, Vojvodinu i organizacije socijalnog osiguranja).
Ako je to tako izgleda da, osim Fiskalnom savetu u kome sede neki od najboljih domaćih makroekonomskih stručnjaka, izgleda da srpske javne finansija nisu najjasnije ni Međunaordnom monetarnom fondu.
Naime, u intervjuu za beogradski dnevnik "Danas" Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu kaže da, kako sada izgleda tj, "bez dodatnih mera", deficit Srbije će biti viši od nivoa 3,6 odsto, "koje je (od početka) preambiciozan"
Uz to, Lisovolik opominje da u poslednjih nekoliko meseci kretanje prihoda od PDV-a izaziva zabrinutost, tj. da je naplata niža od očekivane.
"Sam PDV je opravdano povećan ali su mere koje su ga pratile (u domenu prikupljanja poreza) dovele do taga da bude manja naplata od potrebne", rekao je Lisovolik.
Delimično je "neusaglašeno" i gledanje MMF-a i srpsko ministra na to šta je "veliki javni dug". Lisovolik kaže da Srbija ima veliki javni dug (i zbog toga je sporna budžetsku podrška recimo pokretanju Železare Smederevo ).
Dinkić na situaciju gleda sa više optimizma. Ističe da je tačno da je javni dug Srbije visok, i da je u januaru bio oko 60 odsto BDP-a, ali da će u ovoj godini njegov prirast biti dvostruko manji nego lane i neće preći 65 odsto, a u 2014. počeće njegovo obaranje.
Prema još važećem fiskalnom pravilu, tj, propisu do koje mere može ići javni dug prema vrednosti BDP-a, ukupno opterećenje zemlje ne sme preći 45 odsto ukupne vrednosti onoga što ona godišnje proizvede. To je trenutno 33 odsto više nego što je dozvoljeno, a biće do kraja godine i 44 odsto preko propisanog.
"Važno je i da makroekonomski parametri budu kako treba, ali ako nema rasta zaposlenosti, makroekonomska stabilnost ništa ne znači sama po sebi", objašnjava ministar finansija Dinkić.
Da li će se stavovi Ministarstva finansija, Fiskalnog saveta i MMF-a "usaglasiti" videćemo najkasnije u maju, za kada je najavljena poseta misije Međunarodnog monetarnog fonda iz Vašingtona.
Srpske vlasti su zvanično zatražile pregovore o novom Stend-baj aranžmanu (iz predostrožnosti).
U vezu sa tom posetom može se dovesti i najava ministara Dinkića da bi Srbija mogla da prevremeno otplati 430 miliona dolara spoljnog duga. Taj deo duga se sada vraća po velikoj kamati, a prevremeno vraćanje bi moglo da se tumači kao znak snage srpske ekonomije. Međutim, pre samog stend-baj aranažmana sa MMF-om moraju da se dogovore polazni parametri.
"Još nemamo sporazum o ciljevima mera. Tek sa tim sporazumom dobili bi osnovu za pregovore o samom aranžmanu", kaže Lisovolik za "Danas".
"Sa dogovorom ili ne, Vlada može da sama uradi dalje fiskalno prilagođavanje i strukturne reforme ekonomije trenutnim mogućnostima srpske privrede. Moglo bi mnogo više da se uradi za dobro Sbije", kaže predstavnik MMF-a.
Ako se taj sporazum tokom misije u maju ne postigne, nastaviće se samo sa redovnim konsultacijama koje MMF vrši u svim svojim članicama.
Doduše, i ta redovnost je pod znakom pitanja kada je reč o Srbiji, pošto su poslednje konslutacije bile 2010. godine, a sada smo već uveliko u 2013.
Zbog te "redovnosti" se i došlo u situaciju da se o pravoj veličini deficita i javnog duga za mandata vlade Mirka Cvetkovića došlo tek sa promenom u vlasti.
Dinkić je sredinom septrembra izjavio da su prethodni sastav Ministarstva finansija i Cvetković (kao v.d. minista finansija ali i premijer) falsifikovali podatke o visini javnog duga Srbije prikazujući ga za gotovo pet procentnih poena ili 1,2 milijarde evra duga manjim.
Poređenja radi, tada se radilo o visini javnog duga od 45,1 odsto ili 49,6 odsto BDP-a, prema 65 odsto sa koliko Ministarstvo finansija misli da završi ovu godinu.
Cvetković se na skupštinskom Odboru za finansije branio da malverzacija nije bilo a da je za "grešku u statistici" kriv Republički zavod za statistku.
Šta će biti opravdanje pred MMF-om, ako dođe, ostaje da se vidi, ali već sada se zna "agenda" MMF-a za srpsku stranu - odlučne strukturne reforme uz političku podršku za ključne i nepopularne korake.
(MONDO/G.M.Š, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)
