Guvernerka Tabaković je na Kopaonik biznis forumu istakla da se finansijska kriza posebno odrazila na oblasti građevinarstva, promet nekretninama i trgovinu, koje su u periodu pre krize davale značajan doprinos privrednom rastu, a sada imaju visoko učešće problematičnih kredita.

Tabaković je te privredne grane opisala kao sektore "koji funkcionišu kao cipele za lepo vreme", pošto su bili atraktivni za ulaganja u periodu pre krize, ali su se pokazali osetljivim u kriznim vremenima.

Guverner je naglasila da je Srbiji potrebna dinamička ravnoteža sa približno jednakim ritmovima rasta potrošnje i produktivnosti, a ne trošenje unapred i pretpostavljanje visokog standarda građana u privredama bez rasta ili sa niskim stopama rasta.

"Možda je to najjednostavnija definicija fiskalne konsolidacije, koju NBS pomaže održavanjem ciljane inflacije u planiranim okvirima", rekla je Tabaković.

Ona je istakla i da izlazak iz krize traži strukturne reforme i dodala da ona nije za pretvaranje državnih monopola u privatne, iako je neupitno da su preko potrebni korporativizacija javnih preduzeća i eliminisanje svih nepotrebnih troškova.

Guvernerka NBS kaže da "dok je ona na čelu centralne banke" neće biti takmičenja između monetarne i izvršne vlasti, već samo koordinacije.

"Takav odnos između vlade i NBS je istorija dok sam ja guverner", naglasila je Tabaković na Kopaonik biznis forumu.

Ona je kao pozitivne efekte mera monetarne i fiskalne politike u proteklom periodu izdvojila pad inflatornih pritisaka u protekla četiri meseca, pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, stabilizaciju kursa dinara od septembra 2012. godine, kao i pad premije rizika zemlje.

Takođe, pozitivni efekti su pad kamata na trezorske zapise, kako kratkoročne tako i dugoročne, pad kamata na domaćem novčanom tržištu, kao i pad kamata na dinarske kredite privredi sa 17,6 odsto u avgustu lane, na 14,5 odsto u januaru ove godine, rekla je Tabaković.

Prema njenim rečima, kako će banka proceniti određenog klijenta i koliku će kamatu na kredit on imati, neće određivati NBS, jer je i zakon i teorija i praksa obavezuju da se centralna banka drži instrumenata monetarne politike, među kojima je i referentna kamatna stopa.

Tabaković je napomenula i da se model ekonomskog rasta od pre krize, odnosno 2008. godine, pokazao kao izvor slabosti u periodu posle krize i doveo je do visokog učešća problematičnih kredita u pojedinim privrednim granama.

Narodnu banku Srbije pojedini ekonomski stručnjaci su u poslednje vreme počeli da prozivaju kao "suviše uslužnu vladi" zbog povećanja referentne kamatne stope u uslovima recesije ekonomije.

Prema ekonomskoj praksi u svetu u uslovima kada ekonomija slabi i privredna aktivnost opada centralna banka pokušava da jeftinijim novcem (tj, manjim referentnim kamatama) pokrene ekonomiju.

"Trik" je u tome da u svetu kada ekonomija padne u recesiju i pada i inflacija. a u Srbiji je situacija obrnuta, inflacija je i dalje najveća u Evropi.

Zbog toga i srpska centralna banka mora da radi "suprotno svetu", jer nema izbora u borbi sa velikom inflacijom koju generiše privredna struktura za koju je "zaslužna" pre svega vlada.

(MONDO/agecniej, foto: Tanjug/Filip Krainčanić)