Kriza pokazala da pojedini sektori srpske privrede funkcionišu "kao cipele za lepo vreme", kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Guvernerka Tabaković je na Kopaonik biznis forumu istakla da se finansijska kriza posebno odrazila na oblasti građevinarstva, promet nekretninama i trgovinu, koje su u periodu pre krize davale značajan doprinos privrednom rastu, a sada imaju visoko učešće problematičnih kredita.
Tabaković je te privredne grane opisala kao sektore "koji funkcionišu kao cipele za lepo vreme", pošto su bili atraktivni za ulaganja u periodu pre krize, ali su se pokazali osetljivim u kriznim vremenima.
Guverner je naglasila da je Srbiji potrebna dinamička ravnoteža sa približno jednakim ritmovima rasta potrošnje i produktivnosti, a ne trošenje unapred i pretpostavljanje visokog standarda građana u privredama bez rasta ili sa niskim stopama rasta.
"Možda je to najjednostavnija definicija fiskalne konsolidacije, koju NBS pomaže održavanjem ciljane inflacije u planiranim okvirima", rekla je Tabaković.
Ona je istakla i da izlazak iz krize traži strukturne reforme i dodala da ona nije za pretvaranje državnih monopola u privatne, iako je neupitno da su preko potrebni korporativizacija javnih preduzeća i eliminisanje svih nepotrebnih troškova.
Guvernerka NBS kaže da "dok je ona na čelu centralne banke" neće biti takmičenja između monetarne i izvršne vlasti, već samo koordinacije.
"Takav odnos između vlade i NBS je istorija dok sam ja guverner", naglasila je Tabaković na Kopaonik biznis forumu.
Ona je kao pozitivne efekte mera monetarne i fiskalne politike u proteklom periodu izdvojila pad inflatornih pritisaka u protekla četiri meseca, pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, stabilizaciju kursa dinara od septembra 2012. godine, kao i pad premije rizika zemlje.
Takođe, pozitivni efekti su pad kamata na trezorske zapise, kako kratkoročne tako i dugoročne, pad kamata na domaćem novčanom tržištu, kao i pad kamata na dinarske kredite privredi sa 17,6 odsto u avgustu lane, na 14,5 odsto u januaru ove godine, rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, kako će banka proceniti određenog klijenta i koliku će kamatu na kredit on imati, neće određivati NBS, jer je i zakon i teorija i praksa obavezuju da se centralna banka drži instrumenata monetarne politike, među kojima je i referentna kamatna stopa.
Tabaković je napomenula i da se model ekonomskog rasta od pre krize, odnosno 2008. godine, pokazao kao izvor slabosti u periodu posle krize i doveo je do visokog učešća problematičnih kredita u pojedinim privrednim granama.
Narodnu banku Srbije pojedini ekonomski stručnjaci su u poslednje vreme počeli da prozivaju kao "suviše uslužnu vladi" zbog povećanja referentne kamatne stope u uslovima recesije ekonomije.
Prema ekonomskoj praksi u svetu u uslovima kada ekonomija slabi i privredna aktivnost opada centralna banka pokušava da jeftinijim novcem (tj, manjim referentnim kamatama) pokrene ekonomiju.
"Trik" je u tome da u svetu kada ekonomija padne u recesiju i pada i inflacija. a u Srbiji je situacija obrnuta, inflacija je i dalje najveća u Evropi.
Zbog toga i srpska centralna banka mora da radi "suprotno svetu", jer nema izbora u borbi sa velikom inflacijom koju generiše privredna struktura za koju je "zaslužna" pre svega vlada.
(MONDO/agecniej, foto: Tanjug/Filip Krainčanić)
Tabaković je te privredne grane opisala kao sektore "koji funkcionišu kao cipele za lepo vreme", pošto su bili atraktivni za ulaganja u periodu pre krize, ali su se pokazali osetljivim u kriznim vremenima.
Guverner je naglasila da je Srbiji potrebna dinamička ravnoteža sa približno jednakim ritmovima rasta potrošnje i produktivnosti, a ne trošenje unapred i pretpostavljanje visokog standarda građana u privredama bez rasta ili sa niskim stopama rasta.
"Možda je to najjednostavnija definicija fiskalne konsolidacije, koju NBS pomaže održavanjem ciljane inflacije u planiranim okvirima", rekla je Tabaković.
Ona je istakla i da izlazak iz krize traži strukturne reforme i dodala da ona nije za pretvaranje državnih monopola u privatne, iako je neupitno da su preko potrebni korporativizacija javnih preduzeća i eliminisanje svih nepotrebnih troškova.
Guvernerka NBS kaže da "dok je ona na čelu centralne banke" neće biti takmičenja između monetarne i izvršne vlasti, već samo koordinacije.
"Takav odnos između vlade i NBS je istorija dok sam ja guverner", naglasila je Tabaković na Kopaonik biznis forumu.
Ona je kao pozitivne efekte mera monetarne i fiskalne politike u proteklom periodu izdvojila pad inflatornih pritisaka u protekla četiri meseca, pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, stabilizaciju kursa dinara od septembra 2012. godine, kao i pad premije rizika zemlje.
Takođe, pozitivni efekti su pad kamata na trezorske zapise, kako kratkoročne tako i dugoročne, pad kamata na domaćem novčanom tržištu, kao i pad kamata na dinarske kredite privredi sa 17,6 odsto u avgustu lane, na 14,5 odsto u januaru ove godine, rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, kako će banka proceniti određenog klijenta i koliku će kamatu na kredit on imati, neće određivati NBS, jer je i zakon i teorija i praksa obavezuju da se centralna banka drži instrumenata monetarne politike, među kojima je i referentna kamatna stopa.
Tabaković je napomenula i da se model ekonomskog rasta od pre krize, odnosno 2008. godine, pokazao kao izvor slabosti u periodu posle krize i doveo je do visokog učešća problematičnih kredita u pojedinim privrednim granama.
Narodnu banku Srbije pojedini ekonomski stručnjaci su u poslednje vreme počeli da prozivaju kao "suviše uslužnu vladi" zbog povećanja referentne kamatne stope u uslovima recesije ekonomije.
Prema ekonomskoj praksi u svetu u uslovima kada ekonomija slabi i privredna aktivnost opada centralna banka pokušava da jeftinijim novcem (tj, manjim referentnim kamatama) pokrene ekonomiju.
"Trik" je u tome da u svetu kada ekonomija padne u recesiju i pada i inflacija. a u Srbiji je situacija obrnuta, inflacija je i dalje najveća u Evropi.
Zbog toga i srpska centralna banka mora da radi "suprotno svetu", jer nema izbora u borbi sa velikom inflacijom koju generiše privredna struktura za koju je "zaslužna" pre svega vlada.
(MONDO/agecniej, foto: Tanjug/Filip Krainčanić)
