Jubilarni, 20. Kopaonik biznis forum, protekao je u znaku konstruktivne saradnje i produktivne rasprave predstavnika privrede i države,
Cilj dijaloga je bilo uspostavljanje održivog modela razvoja Srbije kroz nove inicijative reindustrializacije, navodi se u predlogu zaključaka uoči današnjeg zatvaranja ovog skupa.
Na popularno zvanom "srpskom Davosu", održanom od 12. do 15. marta u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije, srpski privrednici su ispoljili očekivanje prema Vladi da stvori povoljno, predvidivo poslovno okruženje i da posebno podstakne one privredne grane gde Srbija ima konkurentsku prednost i potencijal za rast izvoza.
To će se, kako se navodi u dokumentu dostavljenom Tanjugu, ostvariti izgradnjom delotvornog pravnog okvira za poslovanje, kao i ulaganjem u infrastrukturu.
Najviši državni zvaničnici pozvali su privrednike da učestvuju u stvaranju povoljnijeg regulatornog okvira, a naročito u pripremi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o radu, čija neefikasnost, kako se navodi, najviše sputava poslovanje danas.
O potrebi za efikasnijom javnom upravom govorili su i strani investitori i predstavnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, upozorivši još jednom na potrebu da se smanji javna potrošnja i pokrenu strukturne reforme javnog sektora. Korporativizaciju javnih preduzeća podržala je i guverner Narodne banke Srbije, naglasivši da izvršna vlast i NBS moraju da sarađuju i da samo kroz koordinaciju monetarne i fiskalne politike možemo da obezbedimo povećanje konkurentnosti i stvorimo uslove za dugoroču makroekonomsku stabilnost i jak dinar.
Posebno indikativna analiza neefikasnosti javnog sektora i opterećenja koje proizvodi, predstavljena je na panelu koji se bavio makroekonomskom stabilnošću. Upoređen je godišnji obrt javnog sektora koji se izražava visokim gubicima i pozitivni obrt privatnog sektora.
Neto pozitivni efekat ne može da pokrije nivo gubitaka i da finansira socijalne transfere. Drugim rečima, bez reforme javnog sektora ukupan iznos prikupljenih poreza i doprinosa koje u budžet uplaćuje deo privrede koji pozitivno posluje nedovoljan je za normalno funkcionisanje države i uzrokuje zaduživanje kao način pokrivanja deficita.
Na forumu je razgovarano i o širem kontekstu evropskih integracija koji pored političkih pitanja, podrazumeva i niz reformi, a posebno pravosuđa.
Privrednici su u izlaganjima istakli da rad pravosuđa utiče na cenu novca, s obzirom da ograničena mogućnost oslanjanja na efikasnu primenu ugovora poskupljuje poslovanje.
Posebno su raspravljane i pojedine sektorske politike, uloga finansijskih institucija i pitanje regionalnog razvoja, a iz oblasti menadžmenta se razgovaralo o izazovima savremenog upravljanja preduzećima.
Na forumu se, navodi se dalje, osećao snažan duh saradnje i razumevanja neophodnosti zajedničkog delovanja radi prevazilaženja ozbiljnih ekonomskih problema.
Forumu je prisustvovalo preko 500 učesnika, što je dodatno potvrdilo značaj okupljanja predstavnika države, privrede, međunarodnih institucija i akademske zajednice radi usaglašavanja ekonomskih prioriteta države.
(Tanjug Foto Tanjug Filip Krajinčanić)
Na popularno zvanom "srpskom Davosu", održanom od 12. do 15. marta u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije, srpski privrednici su ispoljili očekivanje prema Vladi da stvori povoljno, predvidivo poslovno okruženje i da posebno podstakne one privredne grane gde Srbija ima konkurentsku prednost i potencijal za rast izvoza.
To će se, kako se navodi u dokumentu dostavljenom Tanjugu, ostvariti izgradnjom delotvornog pravnog okvira za poslovanje, kao i ulaganjem u infrastrukturu.
Najviši državni zvaničnici pozvali su privrednike da učestvuju u stvaranju povoljnijeg regulatornog okvira, a naročito u pripremi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o radu, čija neefikasnost, kako se navodi, najviše sputava poslovanje danas.
O potrebi za efikasnijom javnom upravom govorili su i strani investitori i predstavnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, upozorivši još jednom na potrebu da se smanji javna potrošnja i pokrenu strukturne reforme javnog sektora. Korporativizaciju javnih preduzeća podržala je i guverner Narodne banke Srbije, naglasivši da izvršna vlast i NBS moraju da sarađuju i da samo kroz koordinaciju monetarne i fiskalne politike možemo da obezbedimo povećanje konkurentnosti i stvorimo uslove za dugoroču makroekonomsku stabilnost i jak dinar.
Posebno indikativna analiza neefikasnosti javnog sektora i opterećenja koje proizvodi, predstavljena je na panelu koji se bavio makroekonomskom stabilnošću. Upoređen je godišnji obrt javnog sektora koji se izražava visokim gubicima i pozitivni obrt privatnog sektora.
Neto pozitivni efekat ne može da pokrije nivo gubitaka i da finansira socijalne transfere. Drugim rečima, bez reforme javnog sektora ukupan iznos prikupljenih poreza i doprinosa koje u budžet uplaćuje deo privrede koji pozitivno posluje nedovoljan je za normalno funkcionisanje države i uzrokuje zaduživanje kao način pokrivanja deficita.
Na forumu je razgovarano i o širem kontekstu evropskih integracija koji pored političkih pitanja, podrazumeva i niz reformi, a posebno pravosuđa.
Privrednici su u izlaganjima istakli da rad pravosuđa utiče na cenu novca, s obzirom da ograničena mogućnost oslanjanja na efikasnu primenu ugovora poskupljuje poslovanje.
Posebno su raspravljane i pojedine sektorske politike, uloga finansijskih institucija i pitanje regionalnog razvoja, a iz oblasti menadžmenta se razgovaralo o izazovima savremenog upravljanja preduzećima.
Na forumu se, navodi se dalje, osećao snažan duh saradnje i razumevanja neophodnosti zajedničkog delovanja radi prevazilaženja ozbiljnih ekonomskih problema.
Forumu je prisustvovalo preko 500 učesnika, što je dodatno potvrdilo značaj okupljanja predstavnika države, privrede, međunarodnih institucija i akademske zajednice radi usaglašavanja ekonomskih prioriteta države.
(Tanjug Foto Tanjug Filip Krajinčanić)
