Ekonomista Miroslav Zdravković sumnja u podatke iz izveštaja američke organizacije Global fajnenšel integriti (GFI), prema kojima je iz Srbije je u periodu od od 2001. do 2010. nelegalno izneto više od 51 milijarde dolara, ocenjujući da je ta suma sigurno manja.

Zdravković je Tanjugu rekao da, prema njegovim istraživanjima, od početka 2001. do kraja 2011. na ovaj način iz Srbije je izvučeno oko 30 milijardi dolara ili u proseku tri do 3,5 milijardi dolara godišnje.

On smatra da "nije slučajno da je većina najbogatijih ljudi u Srbiji, pre privatne karijere, radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama".

Ukoliko se uzme procena GFI-a da je godišnje iz Srbije nelegalno iznošeno po oko pet milijardi dolara, onda je verovatno tačno da je to učinjeno prošle godine, ali je malo verovatno da je tolika suma iznošena 2001. i 2002. godine, iz prostog razloga što je naša zemlja tada bila u tolikim ekonomskim problemima i toliko siromašna da je to malo verovatno, smatra Zdravković.

Jedan od načina nelegalnog iznošenja novca se obavlja preko "transferne cene" (provizije) i to je uobičajeno u savremenoj svetskoj ekonomiji da kompanije veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu", objasnio Zdravković i naveo da se u državama na Balkanu godišnje od poreznika sakrije 10 odsto vrednosti spoljnotrgovinske razmene.

On, medjutim, smatra da nije realno da je godišnji iznos tako opranog novca u Hrvatskoj oko 3,5 puta manja nego u Srbiji, jer je obim spoljne trgovine dve države približan, već se primenjuje drugačija metodologiji izračunavanja statistike.

Poznati ekonomista se pozvao i na zvanične statističke podatke Svetske trgovinske organizacije, kada je reč o izvozu Srbije, prema kojima su trgovinski partneri prijavili u zbiru za pet odsto manju vrednost uvoza iz naše zemlje u 2009. godini, četiri odsto manju u 2010. i 2,4 odsto manju u 2011. godini.

Prema podacima sagovornika Tanjuga, veću vrednost uvoza iz Srbije registrovalo je tridesetak zemalja u iznosu od 0,8 milijardi evra, a manju oko četrdesetak u vrednosti od oko 1,2 milijarde evra.

Ukupno odstupanje iznosilo je više od dve milijarde evra, što je četvrtina ukupne vrednosti izvoza, precizirao je Zdravković i dodao da je najveću razliku izmedju izvoza iz Srbije i uvoza, u korist srpskih podataka, imao je izvoz u Rumuniju.

Zdravković je pojasnio da je tu reč o reeksportu kukuruza u treće zemlje, konkretno u Crnu Goru, BiH, Nemačku i Hrvatsku, a na strani uvoza registrovana je njegova veća vrednost od našeg izvoza i tu prednjači razmena sa Austrijom, Madjarskom i Ruskom Federacijom.

On je naveo primer: iz Srbije je proknjižen izvoz u Rumuniju vredan 583 miliona evra, rumunski carinici registrovali su uvoz vredan 286 miliona evra ili u Austriju je registrovan izvoz vredan 267 miliona evra, ali austrijski podaci govore o uvozu iz Srbije od 385 miliona evra.

Naša statistika je u 2011. godini registrovala uvoz vredan 14,5 milijardi evra, a kada se saberu podaci o izvozu u Srbiju, dolazi se do brojke od 13 milijardi evra, tako da se dolazi do neslaganja podataka od 1,5 milijarde evra.

Medjutim i tu postoje odstupanja: iz pedesetak zemalja je registrovan veći uvoz od njihovog izvoza u Srbiju u vrednosti od 3,65 milijardi evra, a iz dvadesetak veći izvoz od našeg registrovanog uvoza u iznosu od 2,2 milijarde evra, tako da se dobija ukupna razlika od 5,85 milijardi evra što je 40 odsto vrednosti uvoza, naveo je on.

Suština je da je razlika izmedju godišnje vrednosti ukupne spoljne trgovine Srbije, koju registruje naša i statistike država - naših partnera, izmedju tri i pet milijardi evra, zaključio je Zdravković.

Ekonomista Saša Radulović je izjavio za Tanjug, da je u suštini reč o tome, da prilikom izvoza imamo smanjene fakture, a prilikom uvoza, povećane, čime se izbegava plaćanje poreza.

"Tako da kad izvozimo nešto, potcenimo ga, a kad uvozimo, precenimo ga, a njihova procena je da je razlika izmedju toga oko pet milijardi dolara godišnje",

On je dodao da to utvrdjuju tako, što kažu, da po zvaničnim statistikama Srbije, izvoz, recimo na Kipar iznosi 20 miliona, a po zvaničnim statistikama Kipra, uvoz iz Srbije je 25 miliona evra. Razlika izmedju ta dva broja se računa, kao nešto što je plaćeno "na crno". Prema njegovim rečima, to je sve utaja poreza.

"U suštini, novac se nelegalno izvlači iz Srbije i time potcenjuje poreska obaveza, a onda se drugim kanalima vraća u Srbiju i ponovo pušta u legalne tokove, čime se izbegava plaćanje poreza", naveo je Radulović.

Ekonomista Dragovan Milićević, inače državni sekretar u Ministarstvu trgovine, smatra da "GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša".

Milićević navodi da se ne radi samo o novcu zaradjenom klasičnim kriminalom, već i kroz korupciju i utaju poreza.

On je objasnio da su podaci dobijeni obračunavanjem manje fakturisanog od stvarnog izvoza, ali i skupljeg uvoza preko "naduvanih faktura".

Prema njegovoj oceni, u svemu tome se radi o prećutnom odobravanju izbegavanja poreza i, "što je još bitnije, enormnom rastu vrednosti uvoza svih vrsta roba i usluga", tako što preduzeće u inostranstvu, koje se javlja kao dobavljač - šalje višestruko uvećane fakture preduzeću u Srbiji, a pri tom oba imaju istog vlasnika.

Srbija je na listi GFI, od ukupno 143 zemlje sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima, zauzela 16. mesto.

(Tanjug, Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)