Kako saopštava NIS odbor direktora kompanije usvojio je predlog Skupštine akcionara o raspodeli dobiti, koji predviđa isplatu dividendi u visini od 25 odsto dobiti ostvarene u prošloj godini.

"Budući da je profit NIS-a u 2012. godini bio 49,46 milijardi dinara, predlogom odluke o kojoj će na junskoj sednici odlučivati Skupština akcionara predviđeno je da na ime dividende bude isplaćeno 12,36 milijardi dinara, odnosno 75,3 dinara dividende po akciji bruto. O usvajanju odluke Skupštine akcionara i danu isplate dividendi akcionari će blagovremeno biti obavešteni", tvrde u NIS-u.

Građani će po odbitku poreza od 15 odsto dobiti po 64,46 dinara po akciji pa oni koji su zadržali svih pet akcija NIS-a dobijenih prilikom besplatne podele građanima treba da dobiju po 322 dinara.

Ukupno je oko četiri miliona građana dobilo po pet besplatnih akcija, ali ih je polovina prodala, pa neće moći da dobije dividende.

Ovo nije prvi put da građani na ime besplatnih akcija dobiju dividende jer su simboličnih 28,8 dinara po akciji dobili od Aerodroma "Nikola Tesla" prošle godine.

Prema ocenama brokera to nije loša dividenda - procentualno gledano,to je iznad proseka za Srbiju i Evropsku uniju, gde je dividenda od tri-četiri odsto odlična zarada.

"Mali akcionar može zaraditi isključivo na dva načina: preko rasta cene akcije (kapitalna dobit) ili putem isplate dividende. Ovaj drugi način je naročito značajan jer kompanija kada isplaćuje dobru dividendu pokazuje da je zdrava i stabilna, a takođe daje signal da vodi računa o manjinskim akcionarima što u Srbiji nije čest slučaj", kaže za MONDO broker Nenad Gujaničić

Prema njegovim rečima sama činjenica da su akcije NIS-a ponovo stigle do novog istorijskog maksimuma dovoljno govori kako su ulagači primili vest o isplati dela dobiti (25 odsto) putem dividende.

"Ova kompanija je potvrdila da je lider dobre prakse korporativnog upravljanja kod nas, samim tim niko nije zažalio sto je ostao ili postao njen akcionar", smatra on.

Na berzi se nikada ne može reći da je nešto izvesno, ali ukoliko se nastavi ovaj poslovni trend i dobra praksa korporativnog upravljanja, u budućnosti će ova hartija doneti natprosečne prinose.

Inače, novac od dividendi biće uplaćen na račune koje su građani besplatno i namenski otvorili za besplatnu podelu akcija.

Cena akcije NIS na Beogradskoj berzi iznosila je u sredu 953 dinara, što je skoro dvostruko veći iznos u odnosu na 2008. godinu kada su se one pojavile na Berzi.

Da podsetimo tada je cena bila 506 dinara, a najniža cena prošle godine iznosila 532 dinara u maju.
"Gasprom" je danas vlasnik više od 56 odsto akcijskog kapitala, a država Srbija ima skoro 30 odsto vlasništva.

Na listi najvećih akcionara, pored "Gasproma" i države, nalaze se vlasnici kastodi-računa (kastodi usluge predstavljaju usluge staranja i čuvanja klijentovih hartija od vrednosti) kod Unikredit, Erste, Vojvodjanske banke, kompanije Awll communication i Julius bear multipartner.

Ipak najveći profit akcije NIS-a su ostvarile na početku kada su po podeli malim akcionarima zbog velike ponude zabeležile pad, pa su ih veliki investitori kupovali. Prednost je bila u tome što je cena akcije po kojoj se NIS obavezao da otkupi akcije na tržištu bila nešto viša pa je zarada bila zagarantovana.

Posle zatvaranja ponude za preuzimanje akcija NIS-a, marta 2011. godine akcije ove naftne kompanije po ceni od 506 dinara prodali su svi veliki investitori među kojima i Modrag Kostić.

Svoje akcije prodali su i AIK banka, Dunav osiguranje, hrvatski ZB invest. U vlasničkoj strukturi NIS-a više nisu ni penzioni fondovi Dunav osiguranja, Sunoko i drugi veliki investitori koji su se nalazili iza kastodi računa banaka.

Miodrag Kostić je preko svoje brokerske kuće "M&V Investment" akcije kupovao u tranšama. Krajem 2010. godine njegov paket je vredeo oko 50 miliona dinara, a akcije u vlasništvu Zagrebačke banke su vredele duplo više.

(MONDO / R.R. / Foto: nis.rs)