Prva tranša ruskog kredita od 300 miliona dolara bićei isplaćena u najskorije vreme, ali druga tek nakon što Srbija zaključi stabilizacioni ugovor sa MMF, obaveštava ruska strana.

Sporazum su, u prisustvu premijera dveju država, potpisali ministri finansija Mlađan Dinkić i Anton Siluanov.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev je s tim u vezi kazao da su uslovi kredita izuzetno dobri.

"Skoro niko nema takve uslove. Oni su, kako se to kaže, ispod tržišnih".

Njegov srpski kolega Ivica Dačić se na na to našalio da srpski "ministar finansija ne bi ni uzeo taj kredit da uslovi nisu takvi".



Kako je izjavio ministar finansija Rusije Siluanov, kredit se odobrava na 10 godina sa kamatom od 3,5 odsto.

"Da, u budžetu imamo sredstva, danas potpisujemo i stavljamo na raspolaganje. Što se tiče druge tranše tu postoji određeni uslov - ona će biti odobrena kada Srbija zaključi stabilizacioni ugovor sa MMF", precizirao je Siluanov.

Pored sporazuma o kreditu potpisani su i Sporazum o saradnji u oblasti železničkog transporta, Plan zajedničkih aktivnosti na obezbeđenju rada i razvoja srpsko- ruskog humanitarnog centra u Nišu za period 2013- 2015. godine i Sporazum između Vlada dveju država o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.

Takođe, potpisani su i Sporazum o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Rusije i ruskih na teritoriji Srbije, Memorandum između Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije i Vlade Kaluške oblasti o trgovinsko- ekonomskoj saradnji i Memorandum o razmeni statističkih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni između Uprave carina Srbije i Federalne carinske službe Rusije.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) ocenjuju da razgovori na najvišem vladinom nivou o jačanju veza dve zemlje dolaze u pravi čas, jer je nakon pada od petine u 2012. vrednost trgovinske razmene dve zemlje početkom ove godine - povoljnija.

Podaci PKS, u koje je Tanjug imao uvid, pokazuju da je u februaru ostvarena ukupna robna razmena dve strane u vrednosti 505,1 milion dolara, što je blag rast u odnosu na isti mesec 2012.

Februarski izvoz iz Srbije na tržište Rusije, u vrednosti 149,2 miliona dolara, uvećan je za 52 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, dok je istovremeno uvoz opao oko osam procenata, na 355,9 miliona dolara.

Uprkos tako visokom rastu izvoza, negativni saldo u robnoj razmeni sa Rusijom u februaru ove godine je bio vrlo visok - oko 206,7 miliona dolara.

Prošlogodišnji minus Srbije u trgovini sa Ruskom Federacijom od 976,5 miliona dolara mogao bi, verovatno, već ove godine da se osetnije smanji, ukoliko bi bio prihvaćen predlog ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da Moskvi dozvoli bescarinski izvoz automobila Fijata, proizvedenih u Kragujevcu, na rusko tržište.

Dinkić, koji će takođe biti u vladinoj delegaciji tokom pregovora sa najvišim ruskim zvaničnicima, uoči puta u Moskvu je najavio da će konkretno predložiti da se usvoji zahtev Srbije o bescarinskom izvozu automobila Fijata, ali analitičari u Moskvi većinom su skeptični kada je reč o mogućnosti takvog aranžmana sa Beogradom.

Rusko tržište automobila se smatra najperspektivnijim u Evropi i tamo svoje pogone imaju svi vodeći proizvođači vozila. Srbija bi prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, potpisanim avgusta 2000, a potom više puta dopunjavanim, mogla da isporučuje Fijatova vozila u koje se ugrađuju delovi sa 67 odsto srpskog porekla, što zadovoljava uslove predviđene tim dokumentom.

Važeći Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, potpisan 28. avgusta 2000. godine, predviđa da oko 95 odsto tarifnih pozicija oslobođeno plaćanja carinskih dažbina u međusobnoj trgovini.

Srbija je u pregovorima sa Ruskom Federacijom postigla dodatnu liberalizaciju koja je otpočela primenom novog Protokola o izuzecima iz režima slobodne trgovine potpisanog 3. aprila 2009. godine.

Ovom prilikom, Srbija će u pregovorima sa najvišim ruskim zvaničnicima zahtevati da se dozvoli i besacarinski izvoz na rusko tržište šećera i i još nekih prehrambenih proizvoda.

Rusija inače godišnje uvozi raznih prehrambenih proizvoda za više od 35 milijardi dolara, a udeo naše zemlje je gotovo simboličan, iako je u proteklih nekoliko godina osetno uvećan, kažu u PKS.

Srbija je veoma zainteresovana i za dolazak novih ruskih investitora koji su u energetske i druge projekte u našoj zemlji uložili, u periodu od 2003. do kraja prošle godine, oko dve i po milijarde dolara.

Kompanija NIS, koja je u većinskom ruskom vlasnistvu, krajem prošle godine otvorila je u Pančevu novi rafinerijski pogon u čiju moderenizaciju je uloženo oko 800 miliona dolara, a tada je najavljeno novi investicioni ciklus te kompanije, tokom narednih 36 meseci, u vrednosti oko 1,5 milijardi dolara.

Najveći zajednički projekt dve zemlje je izgradnja deonice međunarodnog gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koja bi trebalo da počne do kraja ove godine, a u dužini većoj od 400 kilometara. Vrednost te investicije procenjuje se na više od dve milijarde dolara, a zahvaljujući realizaciji tog projekta biće otvoreno više hiljada novih radnih mesta, a Srbija će postati najvažnije čvorište za distribuciju ruskog gasa u srednju Evropu.

(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)