Novi radovi na železničkoj stanici Prokop koje je najavio Dragoljub Simonović biće finansirani kuvajtskim kreditom.
Železnice Srbije uskoro će raspisati tender za nastavak gradnje železničke stanice Prokop u Beogradu, a radovi će početi u toku ove godine, izjavio je danas generalni direktor srpskih železnica.
Do kraja 2013. već ćemo imati ozbiljne radove, rekao je Simonović novinarima. On je kazao da će radovi na Prokopu, na veoma važnom delu beogradskog železničkog čvora, biti finansirani kuvajtskim kreditom od 25 miliona evra.
Taj kredit je krajem prošle godine odobren po vrlo povoljnim uslovima sa tri odsto kamate, rokom otplate 18 godina i grejs periodom od cetiri godine.
Ranije je najavljeno da će kuvajtski kredit biti uložen u kompletno sređivanje železničke, odnosno građevinske i elektrotehničke infrastrukture u Prokopu.
Planirana je izgradnja preostalih šest koloseka, pored četiri postojeća, kao i pratećih perona, zatim elektrotehničkih i signalno-sigurnosnih postrojenja i zgrade za telekomandu, za železnicki čvor Beograda.
Kompletna stanica u građevinskom smislu mogla bi, prema oceni stručnjaka, da bude izgradena za tri godine.
Kada Prokop počne da radi stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađordeve ulice, iz centra Beograda, čime će biti omogućeno skraćenje linija svih vozova koji prolaze kroz glavni grad i oslobađanje 80 hektara atraktivnog zemljišta u Savskom amfiteatru.
Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je izmedu ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.
(Tanjug Foto Beta Vladimir Milovanović)
Do kraja 2013. već ćemo imati ozbiljne radove, rekao je Simonović novinarima. On je kazao da će radovi na Prokopu, na veoma važnom delu beogradskog železničkog čvora, biti finansirani kuvajtskim kreditom od 25 miliona evra.
Taj kredit je krajem prošle godine odobren po vrlo povoljnim uslovima sa tri odsto kamate, rokom otplate 18 godina i grejs periodom od cetiri godine.
Ranije je najavljeno da će kuvajtski kredit biti uložen u kompletno sređivanje železničke, odnosno građevinske i elektrotehničke infrastrukture u Prokopu.
Planirana je izgradnja preostalih šest koloseka, pored četiri postojeća, kao i pratećih perona, zatim elektrotehničkih i signalno-sigurnosnih postrojenja i zgrade za telekomandu, za železnicki čvor Beograda.
Kompletna stanica u građevinskom smislu mogla bi, prema oceni stručnjaka, da bude izgradena za tri godine.
Kada Prokop počne da radi stara železnička stanica biće izmeštena iz Karađordeve ulice, iz centra Beograda, čime će biti omogućeno skraćenje linija svih vozova koji prolaze kroz glavni grad i oslobađanje 80 hektara atraktivnog zemljišta u Savskom amfiteatru.
Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je izmedu ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.
(Tanjug Foto Beta Vladimir Milovanović)
