Na osnovu dogovora sa Vladom Srbije novac se od početka ove nedelje isplaćuje kroz dugoročne hartije od vrednosti, a za dugovanja do 31. decembra 2012. godine, saopštilo je danas Udruženje reciklera Srbije.
Iz Udruženja podsećaju da je u isplati tih podsticajnih sredstava napravljena pauza od skoro godinu dana, iako je to bila zakonska obaveza, a ekološke takse su redovno naplaćivane.
"Ova sredstva predstavljaju spas u poslednjem trenutku za reciklažnu industriju, jer se zbog te pauze veliki broj reciklera našao na ivici egzistencije", rekla je predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević.
Ona je istakla da bi u slučaju propasti reciklerskih firmi "posledice bile nesagledive i po srpsku privredu, stanje životne sredine, ali i po zdravlje ljudi".
Vukićevićeva je kazala da je i pored svih problema reciklaža jedina industrijska grana koja beleži konstantni privredni rast i u kojoj je u prethodne tri godine posao našlo više od 10.000 ljudi.
U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, a 2009. godine bilo ih je 200.
Prema njenim rečima, najveći problemi za reciklažnu industriju nastali su nakon ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, ali je dodala da Udruženje pozdravlja najnoviju inicijativu resornog Ministarstva da se obnovi rad tog Fonda jer takva institucija postoji u svim zemljama Evropske unije.
Vukićevićeva je kazala da naziv institucije nije bitan, ali je važno da ta ona zadrži postojeći sistem plaćanja podsticajnih sredstava za tretman opasnih, odnosno posebnih tokova otpada.
"Jedino predvidivim i redovnim plaćanjem svojih obaveza država može da obezbedi stabilan rast reciklažne industrije, što je uz zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu, uslov održivog razvoja nacije", rekla je Vukićevićeva.
U Srbiji se primenjuje načelo "zagađivač plaća", proisteklo iz zakonodavsta EU, pa se putem ekoloških taksi i podsticajnih sredstava obezbeđuju uslovi za razvoj reciklažne industrije i razvoj sakupljačke infrastrukture.
Vlada Srbije je obavezala sve proizvođače, distributere i uvoznike proizvoda koji posle upotrebe postaju poseban otpad da plaćaju ekološku taksu.
Paralelno sa tim uvedena su i podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Krajem 2009. godine počelo je subvencionisanje firmi koje tretiraju otpadne gume, a godinu dana kasnije električnog i elektronskog otpada, akumulatora i ulja.
Reciklaža je jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja EU i obaveza Srbije je da u potpunosti reši problem upravljanja otpadom, a time i reciklaže.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Iz Udruženja podsećaju da je u isplati tih podsticajnih sredstava napravljena pauza od skoro godinu dana, iako je to bila zakonska obaveza, a ekološke takse su redovno naplaćivane.
"Ova sredstva predstavljaju spas u poslednjem trenutku za reciklažnu industriju, jer se zbog te pauze veliki broj reciklera našao na ivici egzistencije", rekla je predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević.
Ona je istakla da bi u slučaju propasti reciklerskih firmi "posledice bile nesagledive i po srpsku privredu, stanje životne sredine, ali i po zdravlje ljudi".
Vukićevićeva je kazala da je i pored svih problema reciklaža jedina industrijska grana koja beleži konstantni privredni rast i u kojoj je u prethodne tri godine posao našlo više od 10.000 ljudi.
U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, a 2009. godine bilo ih je 200.
Prema njenim rečima, najveći problemi za reciklažnu industriju nastali su nakon ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, ali je dodala da Udruženje pozdravlja najnoviju inicijativu resornog Ministarstva da se obnovi rad tog Fonda jer takva institucija postoji u svim zemljama Evropske unije.
Vukićevićeva je kazala da naziv institucije nije bitan, ali je važno da ta ona zadrži postojeći sistem plaćanja podsticajnih sredstava za tretman opasnih, odnosno posebnih tokova otpada.
"Jedino predvidivim i redovnim plaćanjem svojih obaveza država može da obezbedi stabilan rast reciklažne industrije, što je uz zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu, uslov održivog razvoja nacije", rekla je Vukićevićeva.
U Srbiji se primenjuje načelo "zagađivač plaća", proisteklo iz zakonodavsta EU, pa se putem ekoloških taksi i podsticajnih sredstava obezbeđuju uslovi za razvoj reciklažne industrije i razvoj sakupljačke infrastrukture.
Vlada Srbije je obavezala sve proizvođače, distributere i uvoznike proizvoda koji posle upotrebe postaju poseban otpad da plaćaju ekološku taksu.
Paralelno sa tim uvedena su i podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Krajem 2009. godine počelo je subvencionisanje firmi koje tretiraju otpadne gume, a godinu dana kasnije električnog i elektronskog otpada, akumulatora i ulja.
Reciklaža je jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja EU i obaveza Srbije je da u potpunosti reši problem upravljanja otpadom, a time i reciklaže.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti