Birajući postojeći režim kursa, prema rečima guvernera, NBS je zapravo izabrala da zadrži suverenitet monetarne politike, kako bi adekvatno odgovorila na udare iz ekonomskog okruženja.

Fleksibilni devizni kurs se, naročito u periodu krize, pokazao kao efikasan amortizer spoljnih udara, dopuštajući da se promenom kursa dostigne nova ravnoteža bez potreba za prilagođavanje kroz znatnije smanjenje zarada i penzija, a uz očuvanje deviznih rezervi, navela je Tabakovićeva.

Takvo prilagođavanje, iako doprinosi makroekonomskoj stabilnosti, ne može trajnije da zameni odgovornu fiskalnu politiku i strukturne reforme, istakla je ona za okruglim stolom "Režim i politika deviznog kursa u Srbiji - ograničenja i mogućnosti" u NBS.

Tabakovićeva je istakla da je skup organizovan sa ciljem da prisutni stručnjaci, ekonomisti i bankari dobiju mogućnost da iznesu svoje mišljenje i sučele stavove o prednostima i nedostacima različitih režima deviznog kursa u konkretnim okolnostima u Srbiji.

Rasprava u okviru dva tematska bloka obuhvatila je međuzavisnost režima i politike deviznog kursa i makroekonomske stabilnosti i uticaj deviznog kursa na finansijsku stabilnost zemlje.

Učesnici skupa su se složili da i jedan i drugi režim kursa imaju prednosti i nedostatke, koji u velikoj meri zavise od specifičnih karakteristika svake zemlje i njene ekonomije.

Preovladalo je mišljenje da u postojećim ekonomskim okolnostima fiksni devizni kurs, uključujući i valutni odbor, nije bolje rešenje za Srbiju od fluktuirajućeg kursa, imajući u vidu strukturu njene privrede, stepen otvorenosti ekonomije i liberalizacije kapitalnih tokova, kao i prisutne unutrašnje i spoljne deficite.

Razlike u stavovima su prisutnije kod definisanja prioriteta monetarne politike - postizanje cenovne i finansijske stabilnosti ili smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže.

S jedne strane se ističe potreba za snažnijim slabljenjem dinara u cilju stimulisanja izvoza, a, s druge, da slabljenje nepovoljno utiče na bilanse privrednih subjekata i da trajnije slabljenje ima negativne posledice kroz rast inflacije, nenaplativih potraživanja i kamatnih stopa.

Uz strukturne reforme i odgovarajuće mere ekonomske politike, usmerene na smanjenje spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita i javnog duga, podržane režimom rukovođenog fluktuiranja kurs bi uz znatno manje napore i troškove bio stabilan, zaključak je učesnika skupa, saopštila je NBS.

Na skupu su, uz Tabakovićevu i viceguvernere NBS, učestvovali predstavnici Svetske banke i MMF-a, članovi Saveta guvernera NBS, bivši guverneri NBS Dejan Šoškić i Kori Udovički, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Učestvovali su i ekonomisti Boško Živković, Miroljub Labus, Milojko Arsić, Oskar Kovač, Ljubomir Madžar, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Djurić.

(Tanjug, foto: Beta, arhiva)