Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je danas da je u prvom tromesečju ove godine zabeležen rast industrijske proizvodnje i BDP-a. Ekonomisti kažu da ako bude rodna poljoprivredna godina, vraćamo se na nivo oiz 2011. godine.
"Prema podacima Republickog Zavoda za statistiku, u prvom tromesečju ove godine industrijska proizvodnja je počela da se oporavlja i beleži rast od 5,2 odsto. To je doprinelo i umerenom rastu bruto domaćeg proizvoda od 1,9 odsto", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, time je srpska ekonomija i formalno izašla iz recesije u kojoj je bila tokom cele prošle godine, kada je u sva četiri kvartala zabeležen pad bruto domaceg proizvoda.
"Proizvodnja je u prvom kvartalu skoro utrostrucena u automobilskoj industriji, a visok rast ostvaren je i u proizvodnji derivata nafte, hemijskoj industriji, farmaceutskoj industriji, duvanskoj industriji, tekstilnoj industriji i u proizvodnji namestaja", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo ističe i da je u prvom tromesecju ove godine srpski izvoz ostvario rast od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Istovremeno, uvoz je praktično stagnirao, što je dovelo do pada spoljnotrgovinskog deficita za cetvrtinu", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, izvoz u martu je dostigao "istorijski rekordnu" vrednost od 857 miliona evra na mesecnom nivou.
"Srbija je ove godine konačno počela da bazira svoj izvoz na finalnim proizvodima visokog stepena dodate vrednosti, umesto na sirovinama i poluproizvodima niskog stepena profitabilnosti", ističe se u saopštenju.
Navodi se da je rastu izvoza najviše doprineo izvoz automobila i auto-komponenti, električnih mašina i aparata, tekstilnih proizvoda, obojenih metala i proizvoda od metala.
Ministarstvo najavljuje i da će u cilju daljeg oporavka do kraja ovog meseca biti donet i Akcioni plan reindustrijalizacije Srbije u kome će biti detaljno razrađene operativne mere za podsticanje privrede, izvoza i zaposljavanja.
Stručnjaci su malo skeptičniji od političara i državnih zvaničnika. Za Informaciju o izlasku ekonomije iz recesije kažu da “predstavlja ohrabrujući signal” ali je “rano za izvođenje zaključaka za celu godinu”, pogotovo ako se ima u vidu da nema rasta zaposlenosti, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović podsetio je da recesija znači da uzastopno dva kvartala nema rasta BDP-a, te da je dovoljan rast u jednom tromesečju da se prekine taj minus i onda je zemlja izašla iz recesije.
"Glavno je to što je Fijat počeo da izvozi, tako da to su statistički podaci koji su dobri. Međutim, realno recesija nije samo statistika", rekao je Musabegović dodajući da, ipak, postoje pokazatelji da se stvari kreću u dobrom pravcu.
Prema njegovim rečima, problem je i što se rast računa u odnosu na prethodnu godinu kada je "sve bilo potpuno smanjeno", i potrebno je da se pozitivan trend nastavi barem sledećih nekoliko kvartala, pa da se vidi pravi pomak.
Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je da o ulasku ili izlasku iz recesije "nema smisla govoriti dok opada broj zaposlenih u zemlji".
On je podsetio da su u ovoj godini velika očekivanja u pogledu poljoprivredne proizvodnje i ako ne bude velike suše u julu ova godina bi mogla da bude ekonomski izuzetno dobra.
"Očekivanja u pogledu poljoprivredne proizvodnje su da će biti veća za 30 odsto, što automatski znači vraćanje na pretprošlogodišnji nivo, jer smo prošle godine imali pad 20-25 odsto", naveo je Zdravković.
On je napomenuo i da je tačno da je u martu zabeležena rekordno visoka vrednost mesečnog izvoza s tendencijom daljeg rasta, ali da tek treba sagledati kakvi će biti rezultati prehrambene industrije zbog afere sa aflatoksinom u mleku.
"Ušli ili izašli iz recesije nebitno je dok pada broj zaposlenih, ovo je samo formalni statistički podatak", rekao je Zdravković.
(MONDO/agencije, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Kako se ističe, time je srpska ekonomija i formalno izašla iz recesije u kojoj je bila tokom cele prošle godine, kada je u sva četiri kvartala zabeležen pad bruto domaceg proizvoda.
"Proizvodnja je u prvom kvartalu skoro utrostrucena u automobilskoj industriji, a visok rast ostvaren je i u proizvodnji derivata nafte, hemijskoj industriji, farmaceutskoj industriji, duvanskoj industriji, tekstilnoj industriji i u proizvodnji namestaja", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo ističe i da je u prvom tromesecju ove godine srpski izvoz ostvario rast od 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Istovremeno, uvoz je praktično stagnirao, što je dovelo do pada spoljnotrgovinskog deficita za cetvrtinu", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, izvoz u martu je dostigao "istorijski rekordnu" vrednost od 857 miliona evra na mesecnom nivou.
"Srbija je ove godine konačno počela da bazira svoj izvoz na finalnim proizvodima visokog stepena dodate vrednosti, umesto na sirovinama i poluproizvodima niskog stepena profitabilnosti", ističe se u saopštenju.
Navodi se da je rastu izvoza najviše doprineo izvoz automobila i auto-komponenti, električnih mašina i aparata, tekstilnih proizvoda, obojenih metala i proizvoda od metala.
Ministarstvo najavljuje i da će u cilju daljeg oporavka do kraja ovog meseca biti donet i Akcioni plan reindustrijalizacije Srbije u kome će biti detaljno razrađene operativne mere za podsticanje privrede, izvoza i zaposljavanja.
Stručnjaci su malo skeptičniji od političara i državnih zvaničnika. Za Informaciju o izlasku ekonomije iz recesije kažu da “predstavlja ohrabrujući signal” ali je “rano za izvođenje zaključaka za celu godinu”, pogotovo ako se ima u vidu da nema rasta zaposlenosti, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović podsetio je da recesija znači da uzastopno dva kvartala nema rasta BDP-a, te da je dovoljan rast u jednom tromesečju da se prekine taj minus i onda je zemlja izašla iz recesije.
"Glavno je to što je Fijat počeo da izvozi, tako da to su statistički podaci koji su dobri. Međutim, realno recesija nije samo statistika", rekao je Musabegović dodajući da, ipak, postoje pokazatelji da se stvari kreću u dobrom pravcu.
Prema njegovim rečima, problem je i što se rast računa u odnosu na prethodnu godinu kada je "sve bilo potpuno smanjeno", i potrebno je da se pozitivan trend nastavi barem sledećih nekoliko kvartala, pa da se vidi pravi pomak.
Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je da o ulasku ili izlasku iz recesije "nema smisla govoriti dok opada broj zaposlenih u zemlji".
On je podsetio da su u ovoj godini velika očekivanja u pogledu poljoprivredne proizvodnje i ako ne bude velike suše u julu ova godina bi mogla da bude ekonomski izuzetno dobra.
"Očekivanja u pogledu poljoprivredne proizvodnje su da će biti veća za 30 odsto, što automatski znači vraćanje na pretprošlogodišnji nivo, jer smo prošle godine imali pad 20-25 odsto", naveo je Zdravković.
On je napomenuo i da je tačno da je u martu zabeležena rekordno visoka vrednost mesečnog izvoza s tendencijom daljeg rasta, ali da tek treba sagledati kakvi će biti rezultati prehrambene industrije zbog afere sa aflatoksinom u mleku.
"Ušli ili izašli iz recesije nebitno je dok pada broj zaposlenih, ovo je samo formalni statistički podatak", rekao je Zdravković.
(MONDO/agencije, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
