Više od 70 odsto stranih kompanija koje su već investirale u Srbiju planira da proširi biznis u sledeće tri godine, pokazalo je onlajn istraživanje u kome je anketirano 227 učesnika - predstavnika stranih kompanija i privrednih asocijacija.
Većina investicija biće između 10 i 50 miliona dolara, dok će pet odsto postojećih investitora uložiti više od 50 miliona evra u proširenje poslovanja u Srbiji, rekao je u Tanjugovom pres klubu autor istraživanja Petar Petrović.
On je dodao da svega 6,3 odsto investitora planira da redukuje ulaganja na srpskom tržištu.
Ispitanici su, ipak, ocenili da će Srbija u sledeće tri godine doživeti slab do osrednji rast izvoza i direktnih stranih investicija.
Petrović je ukazao da je u Srbiju investiralo tek blizu 30 procenata globalnih investicionih lidera, dok 70 odsto investicija dolazi iz regiona, najviše iz Austrije, Grčke i Italije.
On je naglasio da Srbija ima šansu da se pozicionira kao lider u regionu u pogledu privlačnja stranih investicija, ali je konstanstno propušta.
Situacija je kao da imamo gol šansu, ali treba da damo gol i to bez nameštanja utakmice, simbolično je objasnio Petrović čije je istraživanje i deo doktorske disertacije za Univerzitet Šefild.
Kao glavne kočnice na tom pozitivnom putu on je naveo imidž Srbije, birokratiju, korpuciju, nerešeno imovinsko-pravne odnose.
S druge strane, pozitivni efekti su - jeftina, kvalitetna i obrazovana radna snaga, ugovori o slobodnoj trgovini, geografski položaj...
Petrović je ukazao na važnost velikih investicionih, takozvanih "svetionik" projekata kao što je Fijat, jer oni daju poverenje da "Srbija može da ponese teret velikih direktnih stranih investicija".
On je podsetio da najbolje uslove za strane investitore u centralno-istočnoj Evropi nude Poljska, Slovačka, Češka, FYR Makedonija, Bugarska i Rumunija.
Majkl Oliri Kolins, direktor Britanske privredne komore u Srbiji takođe je ukazao na probleme komplikovanih procedura, birokratije posebno upozorivši na problem korupcije, koja je, kako je rekao, endemična bolest u Srbiji - pojava na koju se gleda kao na nešto uobičajeno.
On je dodao i da povećanje poreza nije dobro za privlačenje investicija.
Bojan Janković, savetnik u SIEPA rekao je da rezultati nisu iznenađenje napomenuvši da se investitori koji su već pristuni u Srbiji i oni koji su zaintersovani za ulaganja u našu zemlju imaju različitu percepciju o poslovnom okruženju.
Naša radna snaga, rekao je, jeste kvalitetna ali još uvek nismo napravili značajan iskorak ka poslovima sa visokom dodatom vrednošću.
Predstavnik KPMG Tibor Jona ocenio je da Srbija na putu privlačenja direktnih stranih investicija ima dosta saradnika - stranih privrednih komora i asocijacija.
On je napomenuo da je za poboljšanje imidža Srbije kao investicione destinacije neophodno promeniti realno stanje.
Učesnici skupa složili su se da su problemi u poslovanju stranih kompanija u Srbiji najpre institucionalne prirode, koje treba sistemski rešavati.
(Tanjug, Foto: Guliver/Getty Images/Asim Hafeez/Bloomberg)
On je dodao da svega 6,3 odsto investitora planira da redukuje ulaganja na srpskom tržištu.
Ispitanici su, ipak, ocenili da će Srbija u sledeće tri godine doživeti slab do osrednji rast izvoza i direktnih stranih investicija.
Petrović je ukazao da je u Srbiju investiralo tek blizu 30 procenata globalnih investicionih lidera, dok 70 odsto investicija dolazi iz regiona, najviše iz Austrije, Grčke i Italije.
On je naglasio da Srbija ima šansu da se pozicionira kao lider u regionu u pogledu privlačnja stranih investicija, ali je konstanstno propušta.
Situacija je kao da imamo gol šansu, ali treba da damo gol i to bez nameštanja utakmice, simbolično je objasnio Petrović čije je istraživanje i deo doktorske disertacije za Univerzitet Šefild.
Kao glavne kočnice na tom pozitivnom putu on je naveo imidž Srbije, birokratiju, korpuciju, nerešeno imovinsko-pravne odnose.
S druge strane, pozitivni efekti su - jeftina, kvalitetna i obrazovana radna snaga, ugovori o slobodnoj trgovini, geografski položaj...
Petrović je ukazao na važnost velikih investicionih, takozvanih "svetionik" projekata kao što je Fijat, jer oni daju poverenje da "Srbija može da ponese teret velikih direktnih stranih investicija".
On je podsetio da najbolje uslove za strane investitore u centralno-istočnoj Evropi nude Poljska, Slovačka, Češka, FYR Makedonija, Bugarska i Rumunija.
Majkl Oliri Kolins, direktor Britanske privredne komore u Srbiji takođe je ukazao na probleme komplikovanih procedura, birokratije posebno upozorivši na problem korupcije, koja je, kako je rekao, endemična bolest u Srbiji - pojava na koju se gleda kao na nešto uobičajeno.
On je dodao i da povećanje poreza nije dobro za privlačenje investicija.
Bojan Janković, savetnik u SIEPA rekao je da rezultati nisu iznenađenje napomenuvši da se investitori koji su već pristuni u Srbiji i oni koji su zaintersovani za ulaganja u našu zemlju imaju različitu percepciju o poslovnom okruženju.
Naša radna snaga, rekao je, jeste kvalitetna ali još uvek nismo napravili značajan iskorak ka poslovima sa visokom dodatom vrednošću.
Predstavnik KPMG Tibor Jona ocenio je da Srbija na putu privlačenja direktnih stranih investicija ima dosta saradnika - stranih privrednih komora i asocijacija.
On je napomenuo da je za poboljšanje imidža Srbije kao investicione destinacije neophodno promeniti realno stanje.
Učesnici skupa složili su se da su problemi u poslovanju stranih kompanija u Srbiji najpre institucionalne prirode, koje treba sistemski rešavati.
(Tanjug, Foto: Guliver/Getty Images/Asim Hafeez/Bloomberg)
