Spoljni dug Srbije bio je na kraju februara 26,7 milijardi evra, što je povećanje od 5,2 odsto tokom tog meseca, objavljeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Odnos spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda Srbije je oko 89 odsto, što je iznad granice ulaska u zonu visoke zaduženosti od 80 odsto.
Takvo pomeranje ukupnog spoljnog duga bilo je očekivano, jer su u februaru emitovane hartije od vrednosti na domaćem i stranom tržištu, čime je prikupljeno 1,17 milijardi evra.
Takođe, povlačenjem sredstava po osnovu odobrenih kredita za infrastrukturne projekte dug će se u nadolazećem periodu uvećavati.
Donekle olakšavajuća okolnost jeste što se za potrebe punjenja budžeta na međunarodnom finansijskom tržištu dobijaju povoljnije pozajmice nego u prethodnom periodu i tako stvara prostor da se novim zajmovima vrate nepovoljniji dugovi iz prethodnog perioda.
Međutim, bez suštinskih reformskih zahvata u javnom sektoru, samo se odlaže "eksplozija" ukupnog, ne samo spoljnog nego i unutrašnjeg duga, što bi Srbiju moglo uvesti u situaciju sličnu Grčkoj, ocenili su u IZIT-u.
Spoljni dug javnog sektora je krajem februara iznosio nešto više od 13,3 milijarde evra i za čak 9,4 odsto bio je viši nego u decembru prošle godine.
Na mesečnom nivou, spoljni dug države je uvećan za čitavih 11,4 odsto, što ukazuje da je dalje zaduživanje javnog sektora bilo glavni pokretač rasta spoljnog duga Srbije.
Utoliko pre, ako se ima u vidu da je spoljni dug privatnog sektora krajem februara iznosio blizu 13,4 milijardi evra i za 0,3 odsto na mesečnom, odnosno 1,2 odsto bio niži u odnosu na stanje s kraja decembra 2012. godine.
Time su se po kreiranju ukupnog spoljnog duga poravnali javni i privatni sektor. Naime, javni sektor u naznačenom mesecu učestvuje sa 49,9 odsto, a privatni sa 50,1 odsto u formiranju zbirnog spoljnog duga Srbije.
Pošto i u narednom periodu treba računati sa dodatnim zaduživanjem države, kako za potrebe popunjavanja budžeta, tako i za potrebe investiranja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ali i za potrebe razvoja poljoprivrede, to će, bez ikakve dileme, država biti ta koja će preuzeti i zvanično lidersku poziciju u kreiranju ukupnog spoljnog duga zemlje, naveli su u IZIT-u.
(Tanjug,foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Takvo pomeranje ukupnog spoljnog duga bilo je očekivano, jer su u februaru emitovane hartije od vrednosti na domaćem i stranom tržištu, čime je prikupljeno 1,17 milijardi evra.
Takođe, povlačenjem sredstava po osnovu odobrenih kredita za infrastrukturne projekte dug će se u nadolazećem periodu uvećavati.
Donekle olakšavajuća okolnost jeste što se za potrebe punjenja budžeta na međunarodnom finansijskom tržištu dobijaju povoljnije pozajmice nego u prethodnom periodu i tako stvara prostor da se novim zajmovima vrate nepovoljniji dugovi iz prethodnog perioda.
Međutim, bez suštinskih reformskih zahvata u javnom sektoru, samo se odlaže "eksplozija" ukupnog, ne samo spoljnog nego i unutrašnjeg duga, što bi Srbiju moglo uvesti u situaciju sličnu Grčkoj, ocenili su u IZIT-u.
Spoljni dug javnog sektora je krajem februara iznosio nešto više od 13,3 milijarde evra i za čak 9,4 odsto bio je viši nego u decembru prošle godine.
Na mesečnom nivou, spoljni dug države je uvećan za čitavih 11,4 odsto, što ukazuje da je dalje zaduživanje javnog sektora bilo glavni pokretač rasta spoljnog duga Srbije.
Utoliko pre, ako se ima u vidu da je spoljni dug privatnog sektora krajem februara iznosio blizu 13,4 milijardi evra i za 0,3 odsto na mesečnom, odnosno 1,2 odsto bio niži u odnosu na stanje s kraja decembra 2012. godine.
Time su se po kreiranju ukupnog spoljnog duga poravnali javni i privatni sektor. Naime, javni sektor u naznačenom mesecu učestvuje sa 49,9 odsto, a privatni sa 50,1 odsto u formiranju zbirnog spoljnog duga Srbije.
Pošto i u narednom periodu treba računati sa dodatnim zaduživanjem države, kako za potrebe popunjavanja budžeta, tako i za potrebe investiranja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ali i za potrebe razvoja poljoprivrede, to će, bez ikakve dileme, država biti ta koja će preuzeti i zvanično lidersku poziciju u kreiranju ukupnog spoljnog duga zemlje, naveli su u IZIT-u.
(Tanjug,foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
