Najmanje 100.000 građana Srbije koji imaju i državljanstvo Hrvatske odbrojava dane do 1. jula, kada će, zahvaljujući ulasku ove zemlje u Evropsku uniju, moći da potraže posao na tržištu EU.
Iako neke od evropskih zemalja, poput Austrije ili Nemačke, neće u potpunosti otvoriti svoje tržište rada, ima i onih država kao što je Švedska, Finska i Danska koje će dozvoliti priliv nove radne snage iz Hrvatske bez ikakvih ograničenja.
Ono što ipak brine one sa dvojnim državljanstvom jesu informacije koje sporadično stižu iz Evrope - da će im u ostvarivanju prava na rad biti neophodne lične karte Hrvatske, a ne pasoši, piše "Alo". Ovakve informacije dobio je i Savo Štrbac, direktor "Veritasa".
"Ne znam da li će naši građani koji imaju dvojna državljanstva imati problem oko zapošljavanja u EU, ali mi se već sada javljaju ljudi upravo iz Nemačke, koja i ne otvara u potpunosti svoje tržište rada za Hrvate, koji kažu da im za radne dozvole traže lične karte izdate u Hrvatskoj.
Tačno je da je Hrvatska pre nekoliko meseci usvojila Zakon o prebivalištu i da su našim građanima koji imaju lične karte Hrvatske tražili da iste vrate.
Jedan od razloga je možda i taj koji se odnosi na zapošljavanje u EU, ali postoji i drugi razlog, a to je da se što više građana izbriše sa biračkih spiskova", navodi Štrbac i dodaje da je to zbog toga što se veliki broj onih koji su u prošlosti otišli iz Hrvatske nije i zvanično odjavio sa adrese.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, izbeglički status u Srbiji i dalje ima 49.917 osoba poreklom iz Hrvatske za koje se sa sigurnošću može pretpostaviti da imaju pravo na hrvatsko državljanstvo.
Takođe, kako ističu u Komesarijatu, pre 17 godina je iz Hrvatske u Srbiju izbeglo oko 330.000 ljudi, a koliko ih je steklo dvojno državljanstvo, juče nije moglo da se sazna ni od MUP-a Srbije, kao ni od hrvatske vlade.
Građanima Hrvatske će od 1. jula biti dostupno ogromno tržište rada, koje trenutno broji 1.360.763 konkursa za posao. Čak i one zemlje koje, poput Austrije, Nemačke, Holandije, Francuske ili Velike Britanije, uvedu prelazni period (do sedam godina) mogu popuniti otvorena radna mesta sa radnicima iz Hrvatske, ali u skladu s kvotama i radnim dozvolama.
Prosečan trošak za radnu snagu po satu u 2012. godini u ekonomiji Evropske unije, isključujući poljoprivredu i javnu administraciju, procenjuje se na 23,4 evra, dok je u zoni evra bio 28 evra.
Prosek, međutim, maskira velike razlike od zemlje do zemlje i troškovi radne snage u EU kreću se od 3,7 evra po satu u Bugarskoj, do 39 evra u Švedskoj, pokazuje statistika "Eurostata", piše "Alo".
(MONDO/Ilustracija)
Ono što ipak brine one sa dvojnim državljanstvom jesu informacije koje sporadično stižu iz Evrope - da će im u ostvarivanju prava na rad biti neophodne lične karte Hrvatske, a ne pasoši, piše "Alo". Ovakve informacije dobio je i Savo Štrbac, direktor "Veritasa".
"Ne znam da li će naši građani koji imaju dvojna državljanstva imati problem oko zapošljavanja u EU, ali mi se već sada javljaju ljudi upravo iz Nemačke, koja i ne otvara u potpunosti svoje tržište rada za Hrvate, koji kažu da im za radne dozvole traže lične karte izdate u Hrvatskoj.
Tačno je da je Hrvatska pre nekoliko meseci usvojila Zakon o prebivalištu i da su našim građanima koji imaju lične karte Hrvatske tražili da iste vrate.
Jedan od razloga je možda i taj koji se odnosi na zapošljavanje u EU, ali postoji i drugi razlog, a to je da se što više građana izbriše sa biračkih spiskova", navodi Štrbac i dodaje da je to zbog toga što se veliki broj onih koji su u prošlosti otišli iz Hrvatske nije i zvanično odjavio sa adrese.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, izbeglički status u Srbiji i dalje ima 49.917 osoba poreklom iz Hrvatske za koje se sa sigurnošću može pretpostaviti da imaju pravo na hrvatsko državljanstvo.
Takođe, kako ističu u Komesarijatu, pre 17 godina je iz Hrvatske u Srbiju izbeglo oko 330.000 ljudi, a koliko ih je steklo dvojno državljanstvo, juče nije moglo da se sazna ni od MUP-a Srbije, kao ni od hrvatske vlade.
Građanima Hrvatske će od 1. jula biti dostupno ogromno tržište rada, koje trenutno broji 1.360.763 konkursa za posao. Čak i one zemlje koje, poput Austrije, Nemačke, Holandije, Francuske ili Velike Britanije, uvedu prelazni period (do sedam godina) mogu popuniti otvorena radna mesta sa radnicima iz Hrvatske, ali u skladu s kvotama i radnim dozvolama.
Prosečan trošak za radnu snagu po satu u 2012. godini u ekonomiji Evropske unije, isključujući poljoprivredu i javnu administraciju, procenjuje se na 23,4 evra, dok je u zoni evra bio 28 evra.
Prosek, međutim, maskira velike razlike od zemlje do zemlje i troškovi radne snage u EU kreću se od 3,7 evra po satu u Bugarskoj, do 39 evra u Švedskoj, pokazuje statistika "Eurostata", piše "Alo".
(MONDO/Ilustracija)
