U danas predstavljenom majskom Izveštaju o inflaciji centralne banke, istaknuto je da je početkom ove godine nastavljeno smanjivanje inflatornih pritisaka i očekuje se da će međugodišnja stopa inflacije nastaviti da pada da bi na kraju drugog tromesečja bila jednocifrena.

Prema očekivanjima NBS, ključni doprinos padu inflacije daće pad cena hrane, stabilnost deviznog kursa i niska domaća tražnja.

Na povećanje inflacije će uticati samo regulisane cene (netržišne cene kojima nivo određuje država), pre svega najavljeno poskupljenje struje, ali to neće usporiti pad inflacije i vraćanje u granice cilja, precizira se u izveštaju.

Navodi se da je godišnja inflacija u aprilu i dalje bila na visokih 11,4 odsto, ali da su mesečne stope inflacije u poslednjih šest meseci u proseku iznosile 0,25 odsto, što je u skladu sa ciljanim nivoom od četiri odsto, sa odstupanjem od plus-minus 1,5 odsto.

Srpska inflacija i dalje drži neslavan rekord mežu zemljama u okruženju a "miljama" je daleko od evropskog proseka, gde je Evropska centralna banka zabrinuta zbog (pre)male inflacije.


Ističe se da je usporavanje inflacije najpre krajem prošle godine započeto kod cena hrane, a zatim u toku ove godine i kod cena neprehrambenih proizvoda.

Dodaje se i da je inflacija po isključenju cena hrane i energije, takozvana bazna inflacija, usporila rast u prva četiri meseca ove godine i u proseku iznosila 0,25 procenata.

NBS je ocenila da je relativno visoka stopa inflacije u aprilu od 0,8 odsto posledica pre svega poskupljenja povrća i neće uticati na vraćanje inflacije u ciljane granice.

Niska domaća tražnja, gledana u srednjem roku, biće ključni faktor pada inflacije u Srbiji, a navodi se i da bi smanjenju inflacije doprinelo i postizanje dogovora o novom araznžanu s Međunarodnim monetarnim fondom.

NBS je raniju prognozu privrednog rasta Srbije od 2,5 odsto za ovu godinu smanjila na oko dva odsto, prvenstveno zbog pogoršanih perspektiva privrednog oporavka zone evra i ostalih spoljnotrgovinskih partnera.

Iako će i domaća i globalna tražnja ove godine biti niske, rast privredne aktivnosti očekuje se po osnovu opravka poljoprivredne proizvodnje, kao i povećanog korišćenja novih proizvodnih kapaciteta automobilske i naftne industrije.

(MONDO/agencije, grafici: MONDO)