Samo dva poslodavca u Srbiji tokom 2006. kažnjena su maksimalnim novčanim kaznama između 800.000 i 1.000.000 dinara za držanje neprijavljenih radnika, rečeno je „Blicu“ u Inspekciji rada.
Samo dva poslodavca u Srbiji tokom 2006. kažnjena su maksimalnim novčanim kaznama između 800.000 i 1.000.000 dinara za držanje neprijavljenih radnika, rečeno je „Blicu“ u Inspekciji rada.
A da se radi na crno, radi se. Samo u Podunavskom okrugu na svaka četiri radnika jedan radi na crno - rezultati su više od 200 kontrola koje su od početka godine obavili inspektori rada. Ipak, potraga za nesavesnim poslodavcima na ovdašnjem crnom tržištu pretvorila se u lov na veštice. Oni zloupotrebljavaju socijalni položaj radnika i veliku nezaposlenost, a radnici ne prijavljuju šefove iz straha da će ostati bez posla i prilike da bilo šta zarade.
Na nivou Srbije inspekcija je zbog nepoštovanja zakonskih propisa lane podnela 7.686 prekršajnih prijava. Međutim, od toga nije bilo bogzna kakve vajde, budući da su sudovi za prekršaje lane rešili tek nešto više od 900 prijava, objašnjava za „Blic“ Živka Đurić, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. Nažalost, ti su predmeti uglavnom „rešavani“ time što su zastareli ili su kazne prekvalifikovane na niže u odnosu na one koje propisuje Zakon o radu.
"Prekršajni sudovi u ovim slučajevima često primenjuju kaznene odredbe iz Zakona o prekršajima, a ne iz Zakona o radu. Zato poslodavci umesto da plate kaznu od milion dinara, plaćaju 50.000 ili 200.000 dinara. To osim loših novčanih posledica po budžet doprinosi daljoj nedisciplini poslodavaca koji, svesni da kaznu mogu izbeći ili proći jeftinije, nastavljaju po starom", navodi Đurićeva.
Izvodeći računicu koliko je država prošle godine izgubila zbog takvog ponašanja sudova, ona podseća da je Inspekcija rada podnela zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u vrednosti od 5,3 milijarde dinara, odnosno 66 miliona evra. Da su sve ove prijave rešene, budžet bi bio znatno bogatiji. Ovako, rešeno je tek 12 odsto tužbi. Kakva je neefikasnost u pitanju svedoči primer Slovenije, tamo se reši oko 95 odsto prijava.
Inspektorima, koji mesečno u proseku pokucaju na vrata tridesetak poslodavaca, često prete batinama, psuju ih i vređaju, ali im se dešavaju i tragikomične situacije.
"Desilo se da radnica bukvalno pobegne iz radnje, ostavi je praznu, jer su joj dojavili da ide inspekcija. Građevinci se kriju po skelama ili se popnu na krov i izmaknu merdevine misleći da se nećemo u suknjama pentrati da ih jurimo", kaže Radmila Milićević, jedna od četiri inspektorke rada koje kontrolišu čak 8.000 poslodavaca u Podunavskom okrugu.
Samo je Radmilo Gitarić, vlasnik preduzeća „Gitarić“ iz Smederevske Palanke, kod koga su inspektori prošle sedmice otkrili 74 radnika na crno, zbog neplaćanja poreza i doprinosa oštetio državni budžet za 50 miliona dinara. Ali nisu samo neažurni sudovi i nesavesni poslodavci jedini krivci za ovakvu situaciju. Ucenjeni poslom i borbom za golu egzistenciju, pomažu im i radnici, radeći na svoju štetu.
Inače, prema podacima Inspekcije rada, rad na crno, bar po onome što su inspektori otkrili na licu mesta, lane je smanjen u odnosu na 2005. godinu. Naime, u 60.000 kontrola, koliko su inspektori obavili prošle godine, nađeno je neprijavljenih 16.205 radnika, dok je godinu dana ranije u istom broju kontrola u radu na crno zatečeno 28.735 radnika. Ovo, naravno, kaže Živka Đurić, ni izbliza nije stvarni broj neprijavljenih.
"Tačan broj niko ne zna, ali ih je verovatno više od 200.000, možda i celih 300.000", kaže ona.
Najveći broj onih koje je inspekcija otkrila bio je angažovan u trgovini i ugostiteljstvu, oblastima koje su najviše i kontrolisane.
Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije, smatra da je neprijavljivanje radnika često rezultat dogovora poslodavaca i radnika.
"Poslodavcu odgovara da radnika ne prijavi. Sami radnici kažu da je bolje da sada dobiju veću platu nego da im se plaćaju doprinosi", navodi Atanacković.
(MONDO)
A da se radi na crno, radi se. Samo u Podunavskom okrugu na svaka četiri radnika jedan radi na crno - rezultati su više od 200 kontrola koje su od početka godine obavili inspektori rada. Ipak, potraga za nesavesnim poslodavcima na ovdašnjem crnom tržištu pretvorila se u lov na veštice. Oni zloupotrebljavaju socijalni položaj radnika i veliku nezaposlenost, a radnici ne prijavljuju šefove iz straha da će ostati bez posla i prilike da bilo šta zarade.
Na nivou Srbije inspekcija je zbog nepoštovanja zakonskih propisa lane podnela 7.686 prekršajnih prijava. Međutim, od toga nije bilo bogzna kakve vajde, budući da su sudovi za prekršaje lane rešili tek nešto više od 900 prijava, objašnjava za „Blic“ Živka Đurić, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. Nažalost, ti su predmeti uglavnom „rešavani“ time što su zastareli ili su kazne prekvalifikovane na niže u odnosu na one koje propisuje Zakon o radu.
"Prekršajni sudovi u ovim slučajevima često primenjuju kaznene odredbe iz Zakona o prekršajima, a ne iz Zakona o radu. Zato poslodavci umesto da plate kaznu od milion dinara, plaćaju 50.000 ili 200.000 dinara. To osim loših novčanih posledica po budžet doprinosi daljoj nedisciplini poslodavaca koji, svesni da kaznu mogu izbeći ili proći jeftinije, nastavljaju po starom", navodi Đurićeva.
Izvodeći računicu koliko je država prošle godine izgubila zbog takvog ponašanja sudova, ona podseća da je Inspekcija rada podnela zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u vrednosti od 5,3 milijarde dinara, odnosno 66 miliona evra. Da su sve ove prijave rešene, budžet bi bio znatno bogatiji. Ovako, rešeno je tek 12 odsto tužbi. Kakva je neefikasnost u pitanju svedoči primer Slovenije, tamo se reši oko 95 odsto prijava.
Inspektorima, koji mesečno u proseku pokucaju na vrata tridesetak poslodavaca, često prete batinama, psuju ih i vređaju, ali im se dešavaju i tragikomične situacije.
"Desilo se da radnica bukvalno pobegne iz radnje, ostavi je praznu, jer su joj dojavili da ide inspekcija. Građevinci se kriju po skelama ili se popnu na krov i izmaknu merdevine misleći da se nećemo u suknjama pentrati da ih jurimo", kaže Radmila Milićević, jedna od četiri inspektorke rada koje kontrolišu čak 8.000 poslodavaca u Podunavskom okrugu.
Samo je Radmilo Gitarić, vlasnik preduzeća „Gitarić“ iz Smederevske Palanke, kod koga su inspektori prošle sedmice otkrili 74 radnika na crno, zbog neplaćanja poreza i doprinosa oštetio državni budžet za 50 miliona dinara. Ali nisu samo neažurni sudovi i nesavesni poslodavci jedini krivci za ovakvu situaciju. Ucenjeni poslom i borbom za golu egzistenciju, pomažu im i radnici, radeći na svoju štetu.
Odgovornost radnika ključna?
"Radnici nikada ne prijavljuju gazdu osim kada dobiju otkaz. Reagujemo i na anonimne dojave, ali one stižu retko i po pravilu uvek dolaze sa komšijske adrese kojoj smeta konkurencija. Radnici ne shvataju da smo plaćeni da im pomognemo, pa se kriju kada naiđemo. Jednom sam grupu radnika jurila 500 metara po blatu kroz plastenike i po poljani, i da nisam bila uporna, oni bi i danas bili izrabljivani ", kaže Snežana Milojević, načelnica Odeljenja Inspekcije rada za Podunavski okrug.Inače, prema podacima Inspekcije rada, rad na crno, bar po onome što su inspektori otkrili na licu mesta, lane je smanjen u odnosu na 2005. godinu. Naime, u 60.000 kontrola, koliko su inspektori obavili prošle godine, nađeno je neprijavljenih 16.205 radnika, dok je godinu dana ranije u istom broju kontrola u radu na crno zatečeno 28.735 radnika. Ovo, naravno, kaže Živka Đurić, ni izbliza nije stvarni broj neprijavljenih.
"Tačan broj niko ne zna, ali ih je verovatno više od 200.000, možda i celih 300.000", kaže ona.
Najveći broj onih koje je inspekcija otkrila bio je angažovan u trgovini i ugostiteljstvu, oblastima koje su najviše i kontrolisane.
Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije, smatra da je neprijavljivanje radnika često rezultat dogovora poslodavaca i radnika.
"Poslodavcu odgovara da radnika ne prijavi. Sami radnici kažu da je bolje da sada dobiju veću platu nego da im se plaćaju doprinosi", navodi Atanacković.
(MONDO)
