Strane banke ušle su u Srbiju uz veliku pompu, sa mnogo reči o poslovnosti ali ni u jednoj se ne pominju sindikalna i prava koja zaposlenima u matičnoj zemlji garantuju, ali ne i radnicima u Srbiji.
Strane banke ušle su u Srbiju uz veliku pompu, sa mnogo reči o poslovnosti ali ni u jednoj se ne pominju sindikalna i prava koja zaposlenima u matičnoj zemlji garantuju, ali ne i radnicima u Srbiji.Sindikalne organizacije nema u Sosijeteženeral banci, Raifaizen banci, HIPO, HVB, Prokredit i Nacionalnoj banci iz Grčke. Nema ni u Intezi (bivša Delta banka) ni u Krediagrikol (nekadašnja Meridijan) banci.
" Pokušali smo na svaki način da organizujemo podružnice, čak smo se i poslovodstvu banaka obraćali. Uvek smo bili ljubazno dočekani i dobili isti odgovor -da oni nemaju ništa protiv, ali da ne postoji inicijativa zaposlenih za sindikalno organizovanje", kaže Mara Erdelj, predsednica BOFOSA-a, Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije.
Ona je za list "Novosti" rekla da se za pomoć obraćala evropskoj i svetskoj sindikalnoj organizaciji, da je lično uputila pisma na 52 adrese, da je bilo intervencija ali da se ništa nije izmenilo.
Na zapadu poslodavci poštuju civilizacijske tekovine i iskustvo da je najbolja produktivnost tamo gde su radnici zadovoljni uslovima rada i gde rade posao koji im najbolje "leži". Kod nas je, ukazuje na to i sagovornica, suprotno:
U trci za profitom štedi se na zaposlenima. Ukidaju se ostvarene beneficije, topli obrok, jubilarne nagrade, smanjuje regres. Od zaposlenih se zahteva znanje i veština kakvu imaju kolege na zapadu, ali je plata balkanska.
Rešenje bi i za zaposlene u bankama bilo potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. BOFOS (6.711 članova), inače reprezentativni sindikat u ovoj delatnosti, ima sačinjen predlog kolektivnog ugovora, po evropskim standardima, ali nema s kim da pregovara.
Udruženje poslovnih banaka dobilo je od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku tumačenje da ne može biti pregovarač jer je strukovno, a ne dobrovoljno udruženje.
Iako se plate razlikuju po bankama prosečno mesečno primanje službenika je oko 35.000. Između "sigurne platice" i rizika koje sobom nosi sindikalna članska kartica za mnoge i ne postoji dilema. Zarade zaposlenih u marketingu, međutim, idu i do 10.000 evra.
Pre reforme bankarskog sistema u bankama je u Srbiji bilo 26.000 zaposlenih. Nakon gašenja banaka broj zaposlenih je sveden na 15.000 da bi danas, opet, došao na 26.000.
(MONDO)
