Nebo nimalo nije naklonjeno poljoprivredi - stručnjaci i ovog proleća već su počeli da procenjuju štetu na voću i usevima. Mnoge njive pod pšenicom na zapadu Bačke već zaorane.
Vapaji poljoprivrednika, posle nezapamćene suše prošle godine, kako stvari stoje, uslišeni su i više nego što je to iko očekivao.
Kišne padavine, često praćene gradom i neobično hladno vreme obeležili su ovo proleće, i, slažu se stručnjavci, napravili su velike probleme ratarima, voćarima i povrtarima. Ukupna šteta, međutim, još uvek se procenjuje, pošto je ovaj posao u nadležnosti lokalnih samouprava, ali, stručnjaci navode da bi višak vlage mogao da ima i dugotrajnije posledice, pišu "Novosti".
Marko Stanić, iz Bačke Palanke, procenu štete i nije morao da čeka. Čim je video kako mu je njiva prošla posle grada, sve mu je bilo jasno. Oko tri hektara pšenice, već je preorao.
"Šta da vam kažem, sasuo se grad i kad sam došao u njivu, imao sam šta i da vidim. Biljke su bile sasečene i uništene, pa nije bilo drugog izlaza nego da njivu preorem. Sad ću da posejem suncokret, i nadam se da ću bar nešto da izvučem", priča Stanić.
Ovako, kako objašnjava Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, razmišlja još mnogo Stanićevih kolega, koji obrađuju oranice u atarima Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Bača, koje je grad opustošio, a takođe i mnogih krajeva koji su imali manjih nepogoda sa gradom.
"Šteta na pšenici je vrlo ozbiljna. Mnogo pšenice je, naime, poleglo zbog obilnih kišnih padavina, pa je na takvoj pšenici grad napravio znatno veću štetu, i jedino rešenje je bilo zaoravanje, a onda sejanje nekih ranijih kultura, pre svega suncokreta ili ranih hibrida kukuruza", objašnjava Bugarin.
Bugarin, takođe, navodi kako će dosta kiše pogodovati solidnom nalivanju zrna pšenice, ali da će isto tako pogodovati i širenju bolesti, koje bi mogle da utiču na smanjenje konačnog roda.
"Sunce, kog ovih dana gotovo da i nema, potrebno je da pšenica uđe u proces sazrevanja. Samim tim, ako hladno i kišno vreme potraje, štete će biti neminovne, a sigurno će biti i pada kvaliteta zrna", bjašnjava Bugarin.
Rod voća, iako je ponelo bolje nego prošle godine, takođe ugrožavaju kiša, a plodovi, koji se formiraju, oštećeni su gradom, tako da prve klase teško da će biti.
"Višnje i trešnje će, zbog obilnih kiša, biti izložene pucanju plodova, a to, samim tim, znači i slab kvalitet", objašnjava Bugarin.
Jabuke i njima slične sorte, međutim, zasada solidno napreduju, kao i vinogradi, koji su vrlo solidno poneli. Naravno, i njima je potrebno sunce. Potreban je, takođe, i oprez voćara i vinogradara, ali i ratara, jer će, kada krenu sunčani dani, voću, a naravno i svim drugim usevima, biti potrebna daleko ozbiljnija zaštita od bolesti, nametnika i gljivica.
Na području Čačka, poznatom upravo po gajenju kajsija, rod ovog voća, koji je ove godine obećavao, kako stvari stoje, biće znatno manji, navodi dr Milan Lukić, sa Instituta za voćarstvo u Čačku.
Jak grad, nažalost, uzeo je svoj "danak" u voćnjacima, pa je sigurno da će konzumne prvoklasne kajsije biti malo, upravo zbog oštećenja.
I skladištari bi morali da povedu računa o silosima, u kojima su držali kukuruz, pošto u njima, gotovo je sigurno, još uvek ima tragova aflatoksina, na zidovima, a i na uređajima kojima je kukuruz pretovaran, upozorava Bugarin.
"Samim tim, potrebno je da se silosi, u koje će biti smeštana pšenica, temeljno operu i dezinfikuju, kako se aflatoksini ne bi proširili i na pšenicu", kaže Bugarin za "Novosti".
(MONDO/foto: Jaroslav Pap, Tanjug)
Kišne padavine, često praćene gradom i neobično hladno vreme obeležili su ovo proleće, i, slažu se stručnjavci, napravili su velike probleme ratarima, voćarima i povrtarima. Ukupna šteta, međutim, još uvek se procenjuje, pošto je ovaj posao u nadležnosti lokalnih samouprava, ali, stručnjaci navode da bi višak vlage mogao da ima i dugotrajnije posledice, pišu "Novosti".
Marko Stanić, iz Bačke Palanke, procenu štete i nije morao da čeka. Čim je video kako mu je njiva prošla posle grada, sve mu je bilo jasno. Oko tri hektara pšenice, već je preorao.
"Šta da vam kažem, sasuo se grad i kad sam došao u njivu, imao sam šta i da vidim. Biljke su bile sasečene i uništene, pa nije bilo drugog izlaza nego da njivu preorem. Sad ću da posejem suncokret, i nadam se da ću bar nešto da izvučem", priča Stanić.
Ovako, kako objašnjava Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, razmišlja još mnogo Stanićevih kolega, koji obrađuju oranice u atarima Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Bača, koje je grad opustošio, a takođe i mnogih krajeva koji su imali manjih nepogoda sa gradom.
"Šteta na pšenici je vrlo ozbiljna. Mnogo pšenice je, naime, poleglo zbog obilnih kišnih padavina, pa je na takvoj pšenici grad napravio znatno veću štetu, i jedino rešenje je bilo zaoravanje, a onda sejanje nekih ranijih kultura, pre svega suncokreta ili ranih hibrida kukuruza", objašnjava Bugarin.
Bugarin, takođe, navodi kako će dosta kiše pogodovati solidnom nalivanju zrna pšenice, ali da će isto tako pogodovati i širenju bolesti, koje bi mogle da utiču na smanjenje konačnog roda.
"Sunce, kog ovih dana gotovo da i nema, potrebno je da pšenica uđe u proces sazrevanja. Samim tim, ako hladno i kišno vreme potraje, štete će biti neminovne, a sigurno će biti i pada kvaliteta zrna", bjašnjava Bugarin.
Rod voća, iako je ponelo bolje nego prošle godine, takođe ugrožavaju kiša, a plodovi, koji se formiraju, oštećeni su gradom, tako da prve klase teško da će biti.
"Višnje i trešnje će, zbog obilnih kiša, biti izložene pucanju plodova, a to, samim tim, znači i slab kvalitet", objašnjava Bugarin.
Jabuke i njima slične sorte, međutim, zasada solidno napreduju, kao i vinogradi, koji su vrlo solidno poneli. Naravno, i njima je potrebno sunce. Potreban je, takođe, i oprez voćara i vinogradara, ali i ratara, jer će, kada krenu sunčani dani, voću, a naravno i svim drugim usevima, biti potrebna daleko ozbiljnija zaštita od bolesti, nametnika i gljivica.
Na području Čačka, poznatom upravo po gajenju kajsija, rod ovog voća, koji je ove godine obećavao, kako stvari stoje, biće znatno manji, navodi dr Milan Lukić, sa Instituta za voćarstvo u Čačku.
Jak grad, nažalost, uzeo je svoj "danak" u voćnjacima, pa je sigurno da će konzumne prvoklasne kajsije biti malo, upravo zbog oštećenja.
I skladištari bi morali da povedu računa o silosima, u kojima su držali kukuruz, pošto u njima, gotovo je sigurno, još uvek ima tragova aflatoksina, na zidovima, a i na uređajima kojima je kukuruz pretovaran, upozorava Bugarin.
"Samim tim, potrebno je da se silosi, u koje će biti smeštana pšenica, temeljno operu i dezinfikuju, kako se aflatoksini ne bi proširili i na pšenicu", kaže Bugarin za "Novosti".
(MONDO/foto: Jaroslav Pap, Tanjug)
