"Veštačko održavanje u životu" državnih i javnih preduzeća koja su gubitaši, koštala su državu i sve poreske obveznike 4,2 milijarde evra u prethodnih 10 godina, saopštila Unija poslodavaca Srbije.
Na ime izdatih državnih garancija, subvencija, izdataka za servisiranje garantovanog duga, transfera za povezivanje radnog staža i drugih izdataka gubitaška preduzeća u većinskom državnom vlasništvu i javna i javno-komunalna preduzeća "pojela" su 4,2 milijarde evra u prethodnih 10 godina.
To je rezultat nespremnosti političke elite da krene u ozbiljno restrukturisanje tih preduzeća i da njihove zaposlene uz kvalitetne programe prebace u privredu gde bi oni postali produktivna radna snaga, ocenjeno je u saopštenju.
Da je taj novac kroz Razvojnu banku bio usmeren ka privatnim preduzećima koja uspešno posluju u vidu povoljnih kredita sa jedan odsto kamate i uslovom da na svakih 20.000 evra odobrenih kredita zaposle jednog tehnološkog viška iz gubitaških državnih ili javnih preduzeća, privreda bi za 10 godina od te 4,2 milijarde evra napravila preko 12,6 milijardi evra prihoda.
Najviše novca potrošeno je na subvencije preduzećima koje kontroliše država, i to javnim i velikim državnim preduzećima 2,11 milijardi evra i preduzećima iz portfelja Agencije za privatizaciju 1,62 milijarde evra. Lokalna preduzeća samo u 2010. i 2011. godini "pojela" su 223 miliona evra.
Država je najviše novca dala kroz tolerisanje neplaćanja poreza i doprinosa na zarade prema državi, pokrivanja dugova za energente i druge subvencije preduzećima u većinskom državnom vlasništvu, javnim i javno-komunalnim preduzećima.
Međutim, ti podaci nisu konačni, jer su mnoga sredstva iz međunarodnih fondova koja je trebalo da budu upotrebljena za konkretne infrastrukturne projekte, takođe, otišla tim preduzeća i često se dešavalo da nisu utrošena namenski, iako je država garantovala za njih, pa država ili plaća penale za neispunjavanje strogih ugovora ili će ih tek plaćati u budućnosti.
Zaduživanje kao model opstanka javnih finansija bilo je pogubno po privatni sektor u periodu od 2008. do 2012. kada se u Srbiji za samo četiri godine zatvorilo više od 136.000 privatnih preduzeća i preduzetnika, što je prouzrokovalo gubitak skoro 300.000 radnih mesta.
Privreda, opterećena brojnim naknadama, taksama, poreskim i neporeskim davanjima, prosto nije u stanju da finansira skupu državu čija potrošnja ne odgovara realnoj snazi privrede, navela je Unija poslodavaca.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
To je rezultat nespremnosti političke elite da krene u ozbiljno restrukturisanje tih preduzeća i da njihove zaposlene uz kvalitetne programe prebace u privredu gde bi oni postali produktivna radna snaga, ocenjeno je u saopštenju.
Da je taj novac kroz Razvojnu banku bio usmeren ka privatnim preduzećima koja uspešno posluju u vidu povoljnih kredita sa jedan odsto kamate i uslovom da na svakih 20.000 evra odobrenih kredita zaposle jednog tehnološkog viška iz gubitaških državnih ili javnih preduzeća, privreda bi za 10 godina od te 4,2 milijarde evra napravila preko 12,6 milijardi evra prihoda.
Najviše novca potrošeno je na subvencije preduzećima koje kontroliše država, i to javnim i velikim državnim preduzećima 2,11 milijardi evra i preduzećima iz portfelja Agencije za privatizaciju 1,62 milijarde evra. Lokalna preduzeća samo u 2010. i 2011. godini "pojela" su 223 miliona evra.
Država je najviše novca dala kroz tolerisanje neplaćanja poreza i doprinosa na zarade prema državi, pokrivanja dugova za energente i druge subvencije preduzećima u većinskom državnom vlasništvu, javnim i javno-komunalnim preduzećima.
Međutim, ti podaci nisu konačni, jer su mnoga sredstva iz međunarodnih fondova koja je trebalo da budu upotrebljena za konkretne infrastrukturne projekte, takođe, otišla tim preduzeća i često se dešavalo da nisu utrošena namenski, iako je država garantovala za njih, pa država ili plaća penale za neispunjavanje strogih ugovora ili će ih tek plaćati u budućnosti.
Zaduživanje kao model opstanka javnih finansija bilo je pogubno po privatni sektor u periodu od 2008. do 2012. kada se u Srbiji za samo četiri godine zatvorilo više od 136.000 privatnih preduzeća i preduzetnika, što je prouzrokovalo gubitak skoro 300.000 radnih mesta.
Privreda, opterećena brojnim naknadama, taksama, poreskim i neporeskim davanjima, prosto nije u stanju da finansira skupu državu čija potrošnja ne odgovara realnoj snazi privrede, navela je Unija poslodavaca.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
