Andrijana Obradović (27) pre godinu dana završila je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i od tada muku muči da nadje posao. Prijavljena je na tržištu rada, ali je nijednom nisu zvali da negde radi. Svoj CV slala je na mnoge adrese, ali bez uspeha.
"Ni sama ne znam na koliko razgovora za posao sam išla. Uglavnom me odbijaju s obrazloženjem da nemam iskustva. Nisam izbirljiva, pa sam čak tražila posao van svoje struke i mnogo ispod mojih mogućnosti, ali i u takvim situacijama me sa čudjenjem pitaju: 'Šta vi tražite ovde, pa vi ste završili fakultet?'', priča Andrijana, a prenosi dnevnik "Press".
Čak trećina prijavljenih na evidenciji nezaposlenih mladja je od 30 godina, govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, a na posao većina čeka u proseku od jedne do dve godine. Najviše ih je sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, a ima ih dosta i sa diplomama viših škola i fakulteta.
Branislava Poznanović, stručni saradnik za medjuopštinsko posredovanje u zapošljavanju iz Filijale Beograd, kaže da mladi sa završenim društvenim fakultetima skoro da uopšte ne mogu da nadju posao. Medju njima ima najviše onih sa Filozofskog. A od fakulteta prirodnih nauka prednjače Saobraćajni i Mašinski. Arheolozi i pedagozi prolaze najgore.
"Na tržištu rada do posla najbrže dolaze zanatlije, zavarivavači sa atestom, domari, magacioneri, serviseri liftova i klima-uredjaja, armirači i gradjevinski radnici poput zidara i pomoćnih radnika koji rade za dnevnicu. Traže se i trgovci, ali su zarade male. Kada je reč o visokoj stručnoj spremi, do radnog mesta dolaze brzo matematičari, informatičari i svi koji imaju doobuke poput Majkrosoftove licence, diplomirani farmaceuti, profesori OTO-a, pravnici i ekonomisti", objašnjava ona.
Ako makar jednom odbijete posao u svojoj struci, brišu vas sa evidencije tržišta rada, ali imate pravo da se posle tri meseca opet prijavite. Mladi najčešće odbijaju rad na terenu, poput posla agenta osiguranja. Ali, da li mladi ljudi ne žele da rade, kao što neki misle, ili je razlog u nečem drugom?
"Kao prvo, to je nedostatak radnih mesta, a zatim neuskladjenost školskog sistema sa potrebama tržišta. U školi se ne dobijaju praktična znanja, pa iako su završili odredjenu školu, kada dodju kod poslodavca ne znaju da rade. Mladi ponekad odbijaju poslove koji su u prigradskim opštinama, a neki čak izvoljevaju i za gradske opštine, ali je to retko. Generalno, nije problem u mladima", kaže Branislava Poznanović.
Zaposleni na birou savetuju mlade da izaberu zanimanje koje ima prodju na tržištu rada, a ako je za to kasno, da se dodatno obučavaju. Da uče jezik i rad na kompjuteru jer sama diploma više nije garant za pronalaženje posla, pa čak i kada je fakultetska. Tržište rada nudi i finansira razne obuke koje bi mogle pomoći u pronalaženju posla, poput informatičke, obuke za strane jezike i mnoge druge koje povećavaju šanse za zapošljavanje.
(MONDO)
"Ni sama ne znam na koliko razgovora za posao sam išla. Uglavnom me odbijaju s obrazloženjem da nemam iskustva. Nisam izbirljiva, pa sam čak tražila posao van svoje struke i mnogo ispod mojih mogućnosti, ali i u takvim situacijama me sa čudjenjem pitaju: 'Šta vi tražite ovde, pa vi ste završili fakultet?'', priča Andrijana, a prenosi dnevnik "Press".
Čak trećina prijavljenih na evidenciji nezaposlenih mladja je od 30 godina, govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, a na posao većina čeka u proseku od jedne do dve godine. Najviše ih je sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, a ima ih dosta i sa diplomama viših škola i fakulteta.
Branislava Poznanović, stručni saradnik za medjuopštinsko posredovanje u zapošljavanju iz Filijale Beograd, kaže da mladi sa završenim društvenim fakultetima skoro da uopšte ne mogu da nadju posao. Medju njima ima najviše onih sa Filozofskog. A od fakulteta prirodnih nauka prednjače Saobraćajni i Mašinski. Arheolozi i pedagozi prolaze najgore.
"Na tržištu rada do posla najbrže dolaze zanatlije, zavarivavači sa atestom, domari, magacioneri, serviseri liftova i klima-uredjaja, armirači i gradjevinski radnici poput zidara i pomoćnih radnika koji rade za dnevnicu. Traže se i trgovci, ali su zarade male. Kada je reč o visokoj stručnoj spremi, do radnog mesta dolaze brzo matematičari, informatičari i svi koji imaju doobuke poput Majkrosoftove licence, diplomirani farmaceuti, profesori OTO-a, pravnici i ekonomisti", objašnjava ona.
Ako makar jednom odbijete posao u svojoj struci, brišu vas sa evidencije tržišta rada, ali imate pravo da se posle tri meseca opet prijavite. Mladi najčešće odbijaju rad na terenu, poput posla agenta osiguranja. Ali, da li mladi ljudi ne žele da rade, kao što neki misle, ili je razlog u nečem drugom?
"Kao prvo, to je nedostatak radnih mesta, a zatim neuskladjenost školskog sistema sa potrebama tržišta. U školi se ne dobijaju praktična znanja, pa iako su završili odredjenu školu, kada dodju kod poslodavca ne znaju da rade. Mladi ponekad odbijaju poslove koji su u prigradskim opštinama, a neki čak izvoljevaju i za gradske opštine, ali je to retko. Generalno, nije problem u mladima", kaže Branislava Poznanović.
Zaposleni na birou savetuju mlade da izaberu zanimanje koje ima prodju na tržištu rada, a ako je za to kasno, da se dodatno obučavaju. Da uče jezik i rad na kompjuteru jer sama diploma više nije garant za pronalaženje posla, pa čak i kada je fakultetska. Tržište rada nudi i finansira razne obuke koje bi mogle pomoći u pronalaženju posla, poput informatičke, obuke za strane jezike i mnoge druge koje povećavaju šanse za zapošljavanje.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
