Prema broju bolovanja Srbija je jedna od prvih u Evropi - procenjuje se da je od 100 zaposlenih, kod nas na bolovanju čak njih sedam, dok je evropski prosek četiri. Ako se zna da je godišnje oko 300.000 zaposlenih na bolovanju dužem od 30 dana, postavlja se pitanje da li su Srbi bolesniji od drugih naroda ili je razlog ovoga nešto drugo, možda taj što se ne zna koliko tačno ljudi radi "na crno" pa je statistika nepouzdana.
Prema broju bolovanja Srbija je jedna od prvih u Evropi - procenjuje se da je od 100 zaposlenih, kod nas na bolovanju čak njih sedam, dok je evropski prosek četiri. Ako se zna da je godišnje oko 300.000 zaposlenih na bolovanju dužem od 30 dana, postavlja se pitanje da li su Srbi bolesniji od drugih naroda ili je razlog ovoga nešto drugo, možda taj što se ne zna koliko tačno ljudi radi "na crno" pa je statistika nepouzdana."Kod nas je na bolovanju skoro duplo više zaposlenih nego što je to u drugim evropskim zemljama. Dok se za naknadu za bolovanje u Evropi izdvaja oko tri-četiri procenta iz budžeta, kod nas se za iste potrebe izdvaja pet ili pet i po odsto. Doduše, nekad je ovaj procenat bio mnogo veći nego danas, pa su, tako, još 2005. godine ta izdvajanja iznosila oko sedam, a nekoliko godina pre toga i do deset odsto", kaže Vladan Ignjatović iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Reorganizacijom lekarskih komisija i oštrijom kontrolom, dodaje Ignjatović, Zavod za zdravstveno osiguranje smanjio je broj neopravdanih bolovanja na koja su radnici umeli da odlaze u sezoni poljskih radova.
"Karakteristično je da je u nekim gradovima bio mnogo veći procenat ljudi na bolovanju. Tako je u Boru oko 30 odsto budžeta odlazilo na plaćanje nadoknade. U propalim kompanijama ljudi su smatrali da im je isplativije da budu na bolovanju nego da rade", kaže on.
On dodaje da ko nije platio zdravstveno osiguranje, više nema pravo ni na nadoknadu tokom bolovanja.
"Zašto bismo plaćali nadoknadu onome ko ne plaća zdravstveno osiguranje? U većini evropskih zemalja je plaćanje zdravstvenog obavezno i često se dešava da firme idu pod stečaj ako ne ispoštuju svoju obavezu. Postoji želja da se i poslodavci kod nas nateraju da plaćaju zdravstveno osiguranje, ali nema prave kontrole ", objašnjava on.
Ignjatović dodaje da je zanimljiv podatak da većina privatizovanih preduzeća poštuje ovu obavezu. Ranije je najavljeno da će u odredjivanju dužine bolovanja uskoro početi da se koristi knjiga "Medjunarodna klasifikacija bolesti".
"Kod nas neće biti, kako je to svojevremeno najavljeno, uveden pravilnik kojim će biti odredjeno koliko dana bolovanja sleduje za koju bolest. Naravno, ta klasifikacija nije striktna pošto ne može tačno da se odredi koliko je kome potrebno vremena da se izleči ni od iste bolesti", kaže Ignjatović.
On dodaje da, imajući to u vidu, lekarska komisija se sastaje posle odredjenog vremena i bolovanje može da se produži sve dok se pacijent stvarno ne izleči.
"Broj onih koji su zaposleni, a idu na bolovanje, mnogo je manji nego što je bio. Bolesnih ljudi uvek imamo, ali se dešava da pravo iz Urgentnog centra ljudi idu na posao. Osim toga, ima dosta i onih koji uprkos tome što imaju teška oboljenja ne idu na bolovanje, jer ih nužda i nemaština teraju da rade", rekla je za Glas Milena Jauković, lekarka Urgentnog centra i predsednik Etičkog komiteta.
Doktorka Jauković je navela da bolesnih ima uvek i da, uprkos planu, Urgentni centar nije smanjio broj kreveta, ali da se ljudi, bilo da rade u privatnom ili državnom sektoru plaše da idu na bolovanje.
(MONDO)
