Verovatno će biti potreban još jedan rebalans do kraja godine, smatra Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekonomiju finansije i administraciju (FEFA) i nekadašnji pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, dok njen kolega Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, kaže da je rebalans minimum koji je Vlada morala da usvoji.

"Pretpostavljam da će biti još jedan rebalans do kraja godine. To je sada veoma netransparentno predstavljeno, jer ne znamo koje su te uštede, budući da je iz onoga što smo čuli iz medija i od zvaničnika zaključeno da je ostavljeno resornim ministarstvima da predlože uštede", kazala je ona Tanjugu.

Ona je lošim ocenila to što je najvažnija mera - restrukturiranje javnih preduzeća - ostavljena "na odlaganje", odnosno da se tek pronađe plan za njih, a da se ne zna kada će biti primenjena.

"Ipak je pozitivno to što postoji priznanje da je situacija neodrživa, odnosno da se i dalje plaćaju gubici javnih preduzeća", rekla je ona i dodala da za sada nema dovoljno informacija da li su uštede na strani potrošnje u smislu troškova koji nisu produktivni, ili su uskraćene neke bitne investicije.

Ona je ukazala da još nije poznato kada će se osnovati centralni registar svih zaposlenih, budući da postoji više centralnih registara koji nisu usaglašeni.

Trbović je rekla da je očigledno da postoji manjak kontrole potrošnje sredstava, a da će Srbija zbog EU morati da ima programski budžet kako bi se znalo za koje projekte konkretno se novac troši, za koje usluge i sa kojim ciljem.

"Tek onda možemo da znamo da li je nešto bio dobar projekat ili ne. Sada imamo samo grube brojke po sektorima bez da možemo da zaključimo da li je to pravilna potrošnja našeg novca", kazala je Trbović.

Ona je navela da bi bilo loše da se čuvaju neproduktivna radna mesta, štedi na infrastukturi, obrazovanju i nauci ili da dođe do "političke redistribucije" sredstava, odnosno da se smanje prihodi opštinama, a da više odlazi republici što, kako je kazala, neće predstavljati rasterećenje za privredu.

Profesor Hanić je u izjavi Tanjugu rekao da je veoma važno da se do kraja godine obezbedi, i to ne samo na kratak rok, smanjivanje budžetskog deficita kroz određeni program mera, koji bi na strani porasta proizvodnje i broja zaposlenih proširio osnovicu za povećanje budžetskih prihoda.

"Ovaj program mera će na kraći rok obezbediti da budžetski deficit ne bude veći od svega 4,7 procenata, čime će biti sprečen nagli porast javnog duga i kriza javnog duga sa svim posledicama koje iz toga proizilaze", objasnjava Hanić.

On smatra da bi Vlada trebala da bude oprezna sa stavom da se ide veoma oštro na suzbijanje sive ekonomije, koja danas učestvuje sa oko 30 procenata u bruto domaćem proizvodu, jer danas "ne postoje alternative za one koji bi eventualno prešli (u legalne tokove ekonomije), s obzirom na relativno visoke poreze i doprinose.

"Upravo u ovakvim kriznim uslovima bi trebalo pristupiti opreznije, a s druge strane što pre stvoriti osnovu za podsticaj proizvodnje, dalje povećanje izvoza, povećanje broja zaposlenih i na toj osnovi, povećanje poreskih prihoda, jer su iscrpljene mere gotovo u celini na planu smanjivanja budžetskih rashoda", upozorava Hanić.

On je Tanjugu izjavio da je dobro što je ova Vlada konačno prihvatila da se program restrukturiranja okonča u vrlo kratkom roku, i da se i na taj način smanje enormno visoki rashodi koje je ova država imala u proteklom periodu, kada je reč o preduzećima o restrukturiranju.

Prema njegovom mišljenju, u ovom paketu mera nedostaje selektivno smanjivanje plata u javnom sektoru.

"Tu zaista postoje ogromni dispariteti i plate u pojedinim državnim organima, sektorima i Vladinim organizacijama su enormno visoke. Opšti stav da se plate u javnom sektoru povećavaju po stopi od 0,5 posto za sve po mom mišljenju nije dobar", kaže Hanić.

On smatra da ono što neće biti povoljno, a to je izvesno, jeste da će doći do porasta kamatnih stopa na evropskom i svetskom tržištu, i da će zaduživanje države biti sve veće.

Dobar deo rashoda iz budžeta odnosi se na plaćanje visokih kamata za ranije uzete kredite i za otplatu delova javnog duga prema dinamici koja dospeva", kaže Hanić.

Vlada Srbije je danas jednoglasno usvojila Predlog rebalansa budžeta kojim se predviđa ušteda od oko 36 milijardi dinara i ograničavanje budžetskog deficita na 4,7 odsto bruto društvenog proizvoda BDP-a, odnosno na 178,3 milijardi dinara.

Predlog rebalansa budžeta usvojen je kao deo sveobuhvatnih ekonomskih reformi koje će se simultano sprovoditi, a koje podrazumevaju stabilizaciju državnog budžeta, reformu javnog sektora i unapređenje poslovne klime, navodi se u saopštenju sa sednice Vlade.