Skupština Srbije danas raspravlja o rebalansu budžeta za 2013. godinu kojim je povećan manjak u kasi na 178,3 milijarde dinara.
U rebalansu budžeta Vlada predlaže da ukupni prihodi budžeta iznose 873,4 milijarde dinara, ukupni rashodi 1.040 milijardim tj da plan prihoda bude manji za 92,3 milijarde a kod rashoda ukupni izdaci za nabavku nefinansijske imovine smanjeni su za 38 milijardi dinara, a izdaci za nabavku finansijske imovine povećani sa 9,4 na 11,7 milijardi dinara.
Povećani budžetski deficit ograničen je na 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Rebalansom je predviđeno da ukupni poreski prihodi u 2013. godini iznose 761,5 milijardi dinara što je za 75,6 milijardi dinara manje od probitno planiranih.
Deo ušteda u budžetu dobiće se kroz smanjenje subvencija za 7,8 milijardi dinara, na 83,9 milijardi dinara i smanjenje kapitalnih izdataka 13,1 milijardu, na 33,7 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene u javnom sektoru biće smanjeni sa 266,2 na 263,6 milijardi dinara.
Predlogom rebalansa budžeta predviđeno je i povećanje plata državnih službenika za 0,5 odsto počevši od isplate zarada za oktobar.
Obrazlažući rebalans ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je rekao da su ključne reforme koje će taj budžet pratiti.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je, obrazlažući rebalans, da se celokupan paket mera Vlade Srbije za stabilizaciju budžeta mora sprovesti simultano, jer samo tako predložene mere mogu imati pravi efekat.
Dinkić je poslanicima predočio "da Vlada Srbije vodi ekonomsku politiku u situaciji neizvesnosti u čitavoj svetskoj ekonomiji", zbog čega je morala da donese paket mera za stabilizaciju državnog budžeta i restruktuiranje društvenih preduzeća, pri čemu je rebalans budžeta samo jedna od mera.
Celokupan paket mera vlade ima dva dela: jedan je rebalans budžeta, koji ne predviđa nikakvo podizanje poreskih stopa, već jačanje fiskalne discipline i naplate poreskih prihoda, a drugi deo obuhvata restrukturiranje društvenih preduzeća, reformu javnih preduzeća, što znači izlazak države iz njih.
Drugi deo paketa mera predviđa i brže izdavanje građevinskih dozvola, što će se pojednostaviti kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji, a na kraju predložene su i izmene zakona o radu, naveo je Dinkić.
"Celokupan paket mera mora se sprovesti simultano, jer samo tako predložene mere mogu dati pravi efekat", naglasio je on i dodao da je za navedene mere Vlada Srbije dobila podršku privrednih asocijacija i sindikata.
Dinkić je ocenio da će se ostvariti projekcije vlade o rastu BDP-a u ovoj godini između dva i tri odsto, jer je već u prvom kvartalu privreda porasla 2,1 odsto, i napomenuo da je svestan da je taj rast u ovom trenutku mali za Srbiju i da bi morao da bude brži, bar četiri do pet odsto.
On je ocenio da je obaranje deficta od 1,5 odsto ostvarivo, podsetivši da je rebalansom predviđen deficit od 178,3 milijardi dinara ili 4,7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
"To jeste veće u odnosu na originalni plan budžeta, ali je za 1,5 odsto manje nego što je ostavreno u prošloj godini", naveo je Dinkić istakavši da se u prvih šest meseci nije puno trošilo, ali da su prihodi manji od očekivanih.
Ministar je ukazao da se ekonomska politika u Srbiji, kao i u svim drugim evropskim zemljama sprovodi u veoma neizvesnim okolnostima, ukazavši da su u prvih šest meseci zabeleženi znaci privrednog oporavka, ali da to nije dovoljno.
U tom periodu zabežen je porast BDP-a od 2,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rast izvoza za 21 odsto, a uvoza za dva odsto, dok je spoljnotrgovionski deficit za petinu manji, naveo je on.
Prema njegovim rečima, za prvih šest meseci deficit je iznosio 98,7 milijardi dinara, što je 17 odsto manje nego u istom period lane, dok su dok su prihod porasli za oko sedam odsto.
Poreski prihodi su, kako je naveo Dinkić, porasli za 10,6 odsto, dok su neporeski pali za 19 odsto, a rashodi su bili za 2,4 odsto veći.
Dinkić je dodao da je najveći podbačaj je zabeležen kod poreza na dobit preduzeća, gde je u prvoj polovini godine naplaćno 64 odsto planiranog, ukazavši da je uvedena nulta toleranija prema neplaćanju poreza.
Govoreći o merama koje prate rebalans budžeta, Dinkić je naveo da one podrazumevaju okončanje restrukturisanja 179 preduzeća, kojih po akcionom planu treba do kraja godine treba da bude ispod 90.
Takođe, doneta je odluka da se povučemo iz upravljanja u nekim javnim preduzećima ili da uđemo u neki od modela mešovitog vlasništva, kao i da se ide na mere za poboljšanje poslovne klime, pre svega na izmenu Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o radu, istakao je ministar.
On je ukazao i na važnost promene Zakona o budžetskom sistemu, koji je uveo nova pravila za indeksaciju plata i penzija, kao i uvođenje registra zaposlenih u javnom sektoru, podsetivši da je do 30. septembra rok da svi koji rade u javnom sektoru budu evidentirani u bazi podataka Uprave za trezor.
Dinkić je istakao da će od januara 2014. početi centralizovani obračun zarada, što bi omogućilo da se eleminišu neki možda nepotrebni troškovi koji se sada ne vide.
"Hrvatska je to uvela prošle godine i ostvarila je uštedu od 10 odsto bez promene broja zaposlenih, kazao je ministar, istakavši da je ideja da se trajno ugase neke subvencije i resursi prebace na prespektivni deo privrede, uz rad na povećanju naplate poreza.
On je dodao da je postojala i radikalnija mogućnost rezanja rashoda, koja bi podrazumevala smanjenje plata i penzija, koje uz socijalna davanja čine tri četvrtine budžeta, ali je ta mogućnost u ovom trenutku odbačena.
"Ključno pitanje za Srbiju je kakvu će stopu privrednog rasta ostvarti", naveo je Dinkić i ukazao da je postojao rizik da će se smanjenjem plata i penzija dodatno smanjiti domaća tražnja i doći do kočenja privrednog rasta.
Ministar finansija i privrede je istakao da privredni rast dosta zavisi od poljoprivrede, ocenivši da je građevinarstvo najviše koči rast BDP.
Poslanici opozicionih stranaka u Skupštini Srbije poručili su danas da neće
podržati rebalans budžeta koji je predložila Vlada Srbije, nazivajući ga "budžetom za otpuštanje radnika", sa rokom trajanja od 90 dana.
Poslanik Demokratske stranke (DS) Božidar Ðelić rekao je da rebalans ilustruje nesposobnost vlade i da je "budžet za otpuštanje", jer stavka koja se povećava za čak pet milijardi dinara je tranzicioni fond, odnosno, novac za otpremnine.
On je rekao da se smanjuju izdvajanja za zapošljavanje i poljoprivredu, zbog čeka poslanici DS neće podržatirebalans.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Nenad Popović najavio je da ta stranka neće podržati rebalans, jer niko ne garantuje da deficit koji je planiran na 177 milijardi dinara neće prevazići tu sumu.
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović je rekao da je rok rebalansa 90 dana i da se njime neće stabilizovati ekonomske prilike.
Zamenik predsednika poslaničke grupe LSV, Djorđe Stojšić, izjavio je danas da ta poslanička grupa neće glasati za predlog rebalansa budžeta, jer se radi o "iznuđenom potezu".
Prema njegovim rečima, rebalans predstavlja koncept kojim se Srbija priprema za izbornu kampanju.
Na dnevnom redu vanredne sednice parlamenta su i izmene finansijskih planova socijalnih fondova, kao i Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Na zahtev Vlade, po hitnom postupku raspravljaće se i o Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Na dnevnom redu su i izmene Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Biće razmatrani i predlozi zakona o računovodstvu, reviziji i faktoringu, kao i nekoliko međudržavnih sporuzuma.
