Prosečno plaćeni radnik u Rumuniji radi 12 i po dana da bi dobio koliko njegov direktor za jedan sat. Kod Skandinavaca odnos je šest puta manji.
Na osnovu podataka zarada u, u EU dominantnom, privatnom sektoru i zvaničnih statističkih podatakao o prosečnim platama, ekonomski magazin je izračunao da je odnos plata ubedljivo najveći u najistočijoj zemlji EU.
Britanski magazin je dao podatke i o nekim zemljama van EU, recimo Ukrajini, koja se takođe može pohvaliti "direktorima bogovima", kao i Rusiji.
U te dve zemlje bivšeg SSSR-a radnik sa prosečnom platom radi 11 dana za šefovu satnicu, s tim da je u Ukrajini ona 187 dolara a u Rusiji 264 dolara.
Odnosi plata unutar EU nemaju mnogo veze sa privrednim ambijentom i ekonomskom snaogm zemlje. Tako u Španiji čelni čovek kompanije prosečno zarađuje 792 dolara na sat, isto koliko i prosečni radni ali za osam dana.
Dva dana više treba prosečenom Italijanu da zaradi direktorskih 957 dolara na sat.
U ekonomski ozbiljnim i stabilnim zemljama ti odnosi - padaju. Tako recimo u Nemačkoj, daleko najsnažnijoj ekonomiji na Starom kontitnetu, direktora po satu plaćaju 546 dolara, koliko i prosečnog radnika za dva i po dana.
Kod država sklonih socijalnoj pravdi sa severa Evrope taj odnos je još manji. U Norveškoj za 472 dolara šefovske satnice radnik sa prosečnim primanjima radi dva dana, a onaj sa minimalcem samo pola dana više. Ništa veća razlika nije ni u Danskon ni na Islandu.
