Svaka druga mlada osoba u Srbiji bez posla

Državni sekretar u Ministarstvu rada, Zoran Martinović, predočio je da je broj zaposlenih, po anketi o radnoj snazi, povećan za 44.000, istakavši da u narednom periodu treba stopu nezaposlenosti smanjiti sa 24,1 odsto na ispod 20 odsto.

Da bi se to ostvarilo, kako je naveo, potrebna je sinergija svih državnih organa na planu povećanja privredne aktivnosti, proizvodnje i BDP-a, kao i privlačenju stranih investicija.

On je izrazio zabrinutost zbog visoke stope nezaposlenosti mladih, ali je ukazao da ni osobe starije od 50 godina nisu u povoljnijem položaju.

Problem nezaposlenosti starijih od 50 godina će biti još više izražen kada se završi proces restrukturiranja, ocenio je Martinović i napomenuo da se narednih godina mora povećati procenat izdavjanja za aktivne mere zapošljavanja.

Prema njegovim rečima, sredstva predviđena za aktivne mere zapošljavanja su rebalansom budžeta umanjena i ne može se reći da će u ovoj godini dati očekivane efekte.

Martinović je kazao da će država učiniti sve da spreči odlazak mladih iz zemlje, i ocenio da je veoma važno da se proces obrazovanja uskladi sa potrebama tržišta rada.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Radivoje Mitrović, rekao je da su prepoznate oblasti u kojima će se razvijati nova zanimanja i da su dati predlozi kako da se obrazovni sistem prilagodi novim trendovima.

"Država je odradila svoj deo posala, ostaje da univerziteti, fakulteti i srednje škole promene nastavne planove i programe, izbace neaktuelne sadržaje koji su prevaziđeni i ubace nove", naveo je Mitrović i dodao da bi to trebalo da bude stalna praksa.

On je primetio i da mladi, na čije se sposobnosti jedan deo privrede žali, "kada pređu granicu (državnu) ođednom postaju vrlo upotrebljivi, sposobni i uspešni", ocenivši da je ključno pitanje kako pokrenuti privredu.

Potpredednik Udruženja "Poslodavac", Đorde Vučinić, smatra da plan vlade da se smanji nezaposlenost za četiri odsto u narednih nekoliko godina može biti dobar, ali da se ne može realizovati bez aktivnog učešća poslodavaca i privrednika.

Vučinić smatra da bi u sledećoj godini uz sve mere koje preduzima država, ako bi se otvorio i neki program investicija i poboljšao privredni ambijant, bilo prostora za zapošljavanje i unapređenje privatnog sektora.

Kako je naglasio, država mora da obavlja svoju kontrolnu funkciju i speči smanjivanje cene rada i cena na tržištu, jer to donosi negativne finansijske rezultate.

On ukazao na neophodnost bolje interakcija između privrednika i vlade, istakavši da privatni biznis ne može da podnese dalja opterećenja, jer se danas svaki poslodavac bori da sačuva postojeći obim posla i obezbedi redovnu isplatu dohodaka.

Predsednik Privredne komore Beograd, Milan Janković, istakao je da Srbija treba da preduzima iste mere kao i Evropska unija kada je reč o zapošljavanju mladih, i da treba otvarati nova radna mesta i dovesti investicije.

Janković je kao problem označio to što se zatvaraju fabrike, a ne otvaraju se nove, što nema sredstava za nova i očuvanje postojećih radnih mesta, i što nema dualnog zanatskog obrazovanja.

Predsednik Omladine Evropske narodne partije, Konstantinos Kiranakis, naveo je da je procenat nezaposlenih mladih ljudi u Evropi u nekim zemljama i do 60 odsto.

On je ocenio da bi trebalo uvesti poreske olakšice za poslodavce koji otvaraju nova radna mesta i za kompanije koje zapošljavaju mlade, a praksu i stažiranje učini obaveznim i integralnim delom dobijanja diplome fakulteta.

Kiranakis je dodao da je potrebno poboljšati dostupnost kredita sa nultom birokratijom za mala i srednja preduzeća i mlade preduzetnike koji osnivaju kompanije.

To su, prema njegovom mišljenju, mere koje se mogu primeniti u svakoj zemlji Evrope.