Makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Dimovski izjavio je u parlamentu u Skoplju da je najveći deo od 90.000 tona pšenice iz Robnih rezervi završio kao brašno u Makedoniji i to po damping ceni, što je debalans na tamošnjem tržištu.

Cene srpskog brašna ispod tržišnih Makedonija je iskoristila da uvede ograničenje uvoza iz Srbije, posle čega se Beograd žalio direkciji CEFTA ugovora i ta odluka će biti promenjena.

Iz Srbije se brane da damping cena nema, ne ulazeći u to da li se misli samo na regularnu trgovinu ili i trgovinu sa "nestalom" pšenicom Robnih rezervi.

Direktor Žitovojvodine Sima Matić izjavio je da se članice tog udruženja industrijskih mlinova u Srbiji ne bave damping cenama i ocenio da se tvrdnje makedonskih vlasti i mlinara o takvoj prodaji srpskog brašna u Makedoniji u funkciji njihovih dnevno-političkkih potreba.

Matić je Tanjugu naglasio da izjave makedonskih zvaničnika o prodaji srpskog brašna po izuzetno niskim cenama "nemaju veze ni sa strukom, ni sa znanjem, niti sa poslovnošću s njihove strane".

Matić je napomenuo da Makedonci imaju upola manje prinose pšenice po hektaru od Srbije, kao i da je njihovo hlebno žito znatno skuplje nego u Srbiji, a uz to je i slabijeg kvaliteta.